Koroviev

Raspad svakog sistema, naredno poglavlje:

Nešto nekako na kraju ipak tužno.

I dalje skeptičan ostajem, s ljudskom nadom.

For all those s afinitetom prema glomaznijim vozilima i sintetičkim drogama, paranoja included:

Ima tu i situacija koja je tipična za Basaru, lenjost da se knjiga propisno završi. Čitav poslednji odeljak s pričom o prelasku u islam je otaljan u maniru može mi se i ovako i bilo kako. To se Basari uredno dešava, i u sredini karijere (Looney Toones) i u poslednje vreme (Andrićeva lestvica užasa). Onda shvatiš da te knjige drži nenormalan talenat i duhovitost autora. Basara piše o Andriću, zaboravi ga na polovini knjige, ali ne zaboravi da napiše kako su "novinari kulturne redakcije Politike, ta sublunarna stvorenja", i to bude dovoljno. Zabava i ludilo, šta ćeš više.

Aj ga jebi više s komemoracijama. NIjesam ni znao da je čovek stigo da zasvira s Diksijem ludim.

Samo oštro i na prvu:

što će reći

Aiiiiiiiiiiiiii!

Le Tvor kirilični.

Nisam srećan. kao njegov stari fan, i dalje sam do Platforme, Čestica i Borbe. Ovo je, ipak, mnogo više pamflet nego roman. Ali zabavan i pametan pamflet. Peljevin odličan kad je odličan, ipak ga ima previše, Begbedea ne volim, uvek je bio kao trećerazredni Uelbek. Osim Priča na ekstaziju. IT svakako, bez klasika ne radimo ništa.

Mišel Uelbek - Pokoravanje