Koroviev

Karijera benda negde kao da se završila na polovini The Art of Dying albuma, i to u svakom smislu, idejnom, produkcijskom, blabla. Sve nakon toga bila je sintetika, izuzetno dobro odrađeno presviravanje bez ikakve autentičnosti, s tekstovima i naslovima pesama gotovo van komentara. Gledao sam neke snimke s novijih koncerata, sve je to sjajno, izgleda odlično, Osegueda skoro bez greške, ali na kraju se zapitaš čemu sve to? Nigde pravog povoda niti razloga. Strašno sam voleo Frolic i Act 3, zvučali su kao nijedan bend tog vremena, hrabro, posebno, osvežavajuće, čuješ uvodne rifove sa 3rd floor ili Seemningly Endless TIme (doduše i Voracious Souls), više ih nikada ne zaboraviš. Ostalo je drkanje. Uslediće delete.

Sve jasno:

0:17

Burazer se baca u publiku (vidi se delić sekunde na snimku), svi se razmaknu, on se valja po podu SKC-a u mukama, mi razvaljeni umiremo od smeha. Pre toga se prodrao: "I'm the hollowman". Bas je svirao Jorgen Sandstrom (Grave), šutnuo tipa iz obezbeđenja u glavu, obezbeđenja posle tog valjda više nije ni bilo. Mary Beats Jane takođe bilo dobri. U to ime:

http://www.youtube.com/watch?v=jn-VabI6O68

1:08

A i onaj nikome potrebni Black Metal...

Nastavak odvratne godine...

Loš nikad nisu snimili.