Towards The Inevitable

Propo one priče da su albumi ovog tipa sviračko izdrkavanje koje nikako ne ulazi u uši, samo da kažem da sam prve dve trećine albuma već naučio napamet, u smislu da može pesma da mi svira u glavi, na suvo, sećam se apsolutno svakog detalja, koliko se puta šta ponavlja, svih promena, prelaza i sl.

Sad videh na Bolzer fejsu da se i njima đasvi ovaj moj Prisoner Of War

Dve interesantne stvari: http://youtu.be/ZwUhcZ9s_cU Imam album, ovo je jedna od slabijih pesama. Vrlo prijatno iznenađenje sve u svemu, australijska škola Destroyer 666 primitivnog death-thrasha, a opet nekako savršeno artikulisano, sa akcentom na čistoj produkciji i no filler rifovima. Vrtim album dosta često, sve je bolji svakim novim slušanjem. Topla preporuka. onda: http://youtu.be/kOykeHFdAYc Ovo je već odavno available, ali je prošlo ispod radara. Sve u vezi sa ovim EP-em mi je bilo odbojno na prvu loptu, i ime benda, i omot, i činjenica da su Novozelanđani, ali kada sam napokon pustio EP momentalno sam se navukao. Zarazni rifovi, wall of sound produkcija i energija, sve radi kao sat. Soundtrack za onaj momenat kada nemaš snage za još dva skleka do sledeće okrugle cifre.

Slaughterday interview: http://towardstheinevitable.com/slaughterday-interview-2016/

Za Grobodana i Bobu: http://towardstheinevitable.com/slaughterday-interview-2016/

Vanhelgd - Temple Of Phobos: http://towardstheinevitable.com/vanhelgd-temple-of-phobos-review/

Evo i recenzije za novi Vanhelgd, koji nije bog zna sta: http://towardstheinevitable.com/vanhelgd-temple-of-phobos-review/

Intervju sa Dariom Dernom iz Ritual Chamber: http://towardstheinevitable.com/ritual-chamber-interview-2016/

Neka ova mini recenzija bude slagvort za jedan dug i ozbiljan intervju: http://towardstheinevitable.com/ritual-chamber-interview-2016/

Nisam planirao onaniju pa nisam bukmarkovao ali snaći ćeš se ti, ne sumnjam

a, onda dobro

Juče sam naleteo na priču o toj njegovoj Madžarici, em je mlađa 20 godina od njega em kipi na svim pravim mestima

Alo advokat, osim što kupuješ i originale i postuješ ovde, radiš li ti išta drugo u radno vreme?

Iskreno, mene je počelo da ozbiljno iritira to hidden identity kurcobecanje i samo inicijali umesto imena članova benda, totalno šabanski trend i kao svi ostali šabanski trendovi - i ovaj je masovan. Pritom, ne serem se ovde po Mgli, mislim uopšteno. Irkallian Oracle, Ascension i ti tako bendovi.

Ma ne to, pitam te u kontekstu Revocation saunda i albuma, misliš li da će da legne smooth uz autorski deo? Sworn To The Black je sela kao kec na 11.

Ed Warby to zove šmekerski sloppiness ili "soul", kaže da je to privilegija najboljih bubnjara.

Jedna od boljih maja koje sam video u skorije vreme (a i bend je blago rečeno prva liga):

Namerno sam čekao da se stvori istorijska distanca od bar par nedelja/metar dana pre bilo kog komentara, jer obično albumi sa ovoliko "mesa" vremenom postaju ili sve bolji ili sve dosadniji i teži za varenje. Pa, imajući to u vidu, samo da kažem da je ovo čista desetka. Ako eksel fan čita temu - kako on, kao jedna matora thrasherska kuka i stari Vektor fan, ocenjuje istorijski značaj ovog albuma za thrash (o kome su neki od članova elaborirali na prethodnim stranama)? Imam utisak da on ima neki kontroverzan stav o svemu.

Kako se osećaš povodom toga?

Sećate li se čuvene Manćinijeve Pink Panter teme i one prastare, originalne verzije sa saksofonom, koje se svi setimo kad pomislimo na tu temu? Taj saksofon je odsvirao otac Nika Menze. Preslušao sam upravo Rust In Peace, sa posebnom koncetracijom na Nikovo sviranje, i prisetio se svih onih momenata kad sam kao klinac svirao air bubnjeve na ove pesme. Taman dovoljno tehnike da se vidi da je aždaja, a opet nekako delikatna svirka, aranžmani majstorija, pamtljivi, lepi, kad ih naučiš napamet da ih nikad ne zaboraviš. Bio je bubnjar i po.

Memento Collider keva, dug, a neopterecujuc album. Gravity Seeker najbolja stvar za sada.

Meni bar 30% magije originalnog Dusk-a lezi u layout-u, promo fotkama, inlay slici i onoj cici na back cover-u, tako da sam ekstremno iziritiran ovim digitalizovanim govnetom od slike koja toliko kvari ukupan utisak da je to strasno. Da su imali malo mozga da namunje pakovanje i naprave jedan dobar vintage, from the vaults prozivod, koji disciplinovano prati retro (1995) estetiku i zvukom i vizuelno, potpisujem da ne bi znali de udaraju od prodaje. Ovako, treba da se nadaju dobrom odzivu die hard fanova Slobinog profila. Jebote, vadis neki 20 godina stan master sa tavana, okovan prasinom i paucinom, sa toliko istorije upletene u njega, i onda od toga napravis najsterilniji moguci cyber proizvod. Mnogo sam se iznervirao! P.S. I novi Cacophonous logo je bruka los.

Da li je Helheim celofaniran?

Ovo je jedan od ozbiljnijih evropskih thrash albuma na koji je malo ljudi obratilo paznju, prilicno progresivno za 1988. godinu: http://www.metal-archives.com/albums/Deathrow/Deception_Ignored/4142

Samo se vi zajebavajte, ali novi Ripper je objasnio.