Mračna kurcobolja

http://youtu.be/d-NCk9OI2a0

Čisto savršenstvo. http://youtu.be/4nC8WjPFnGU lajv verzija je, takođe, čs... http://youtu.be/nposB3MrfOc

Ne kapiram što se toliko primate na taj bulšit od festivala, mislim na raspali Ex(š)it. Daj bože da Mejdni ne sviraju na njemu, nego da, kako dolikuje, održe samostalni koncert, recimo na Ušću.

Jbg, nije neki tekst. Kao da ga je smislio neki izrazito netalentovan tekstopisac. Čiji je?

I nije nešto upečatljiv naziv. Koji je to bend?

With Fear I Kiss The Burning Darkness

Ti remasteri su užasni, kao i remasteri Maidena iz 1998. Preskoči ih.

E jebiga. Valjda mi sledeći put neće promaći. Hvala ti u svakom slučaju.

Ovaj lik: http://www.youtube.com/watch?v=qoWRs7lXtYE

Jbg, nije metal, ali ima li šanse da neko od ovdašnjih promotera dovede Finka? Dovođenje Hoze Gonzalesa je bilo pun pogodak, verujem da bi i Fink bez problema napunio Amerikanu i bio isplativ.

+1 za Spreading. Fenomenalan album. To je najbolji Anthrax, kakvi crni Bush i Turbin.

Pa dobro, ali ko još kupuje mint diskove u Bg-u kad postoje puno povoljnije alternative (net)?

Kupujete diskove u Vulkanu, onom u Sremskoj? Zar tamo nisu cene opasno branje ušiju?

Kakvi tupani.

Stigla ploča "The Book of Souls" sa US Amazona; naravno, US izdanje je u pitanju. Obzirom da već imam EU izdanje (nabavio preko Goode), imam pri ruci obe verzije pa mogu da ih uporedim. Unutrašnji omoti EU izdanja su laminatirani, dok su kod US izdanja matirani. Više mi se dopadaju US, matirani, deluju otmenije, manje šljašte, i bolji je osećaj pod prstima kad se drže u ruci. Zvučno posmatrano, i EU i US izdanja zvuče super, bolje i "stvarnije" nego na digitalnim nosačima zvuka. I TBOS potvrđuje da bi Mejdne trebalo slušati sa ploča. (Jebeš ga, šta reći kad jeftina Jugotonova "Piece of Mind" ploča od pre 20+ godina šije svaki mp3/FLAC/Hi-Res digitalni pandan tog albuma.) Nažalost, vinili 1 i 2 US izdanja TBOS sadrže neko povremeno rominjanje koje ni tretman lepkom za drvo nije uspeo da otkloni. Na SH forumu vidim da moj slučaj nije izolovan, već još neki ljudi imaju sličan problem. Tako da je EU izdanje "safe bet". U Goodi više ne važi pre-order popust, sada je cena ploče 3400 dinara, što mu dođe oko 28 eura. Nije jeftino, jbg. Po istoj ceni ploča se prodaje u celom gradu (u Delfi knjižari u SKC-u, recimo). Ne znam gde na netu ima jeftinije. Zapravo, sada nema nigde. Još kad uzmemo u obzir eventualno carinjenje po pristizanju pošiljke iz inostranstva... Zvuči neverovatno, ali najpovoljnije je ploču kupiti u domaćim radnjama.

Svojevremeno, kad se SIT pojavio, dočekan je prilično mlako kod fanova, moji ortaci bili su u wtf fazonu, pre svega zbog obilne upotrebe sintova i ispoliranog zvuka. Takođe, svirka nije bila dovoljno žestoka, a neke stvari su delovale nedovršeno (recimo, "Deja Vu", odlična stvar samo joj jbg nedostaje refren). Sve u svemu, preovlađivao je stav da su sa "Somewhere in Time" Mejdni napravili korak unazad u odnosu na "Powerslave". Meni je SIT kul, ali mislim da Mejdni imaju bolje albume. Btw, ono što posebno pamtim iz tog perioda je da mi se mnogo svidela njihova obrada stvari "That Girl" U to ime: http://www.youtube.com/watch?v=q85Cab_hA88

A gde su "Episode", "Visions" i "Destiny"? Zar to nisu legendarni i must-have albumi Stratovariusa?

Jbg, da su se "Painkiller" ili "The Number of The Beast" pojavili 30 godina pre nego što su nastali, sada bi Džudasi i Mejdni bili veći od Elvisa i Bitlsa...

1. Stvar "Live With Me", benda Massive Attack (ft. Terry Callier). Neponovljivo čudo od stvari. I spot je fenomenalan: http://www.youtube.com/watch?v=AIIovpUQiro 2. "Inside The Particle Storm", benda Dark Tranquillity. Ječanje iz mraka totalne tuge i usamljenosti. Savršeno. http://www.youtube.com/watch?v=A2TOdUfX0mo

Obradovao sam se ovoj temi. Mnogo volim bend Znowhite. Bio je to sjajan bend, tamo krajem osamdesetih. Najviše sam gotivio maksiće "All Hail to Thee" i "Kick 'em When They're Down" i divne, energične, brze i relaksirane stvari poput "Do Or Die", "Never Felt Like This", "Too Late" itd. Ipak, kroz speed metal rifove i paklenu ritam sekciju izdvojilo mi se i najviše me dojmilo pevanje Nicole Lee. Jedan za nju, jbg. Imala je jedinstven, fragilan a u isto vreme moćan vokal, i njeno pevanje prštalo je od emocija. Album "Act of God" mi se najmanje dopada. Album ima svetlih trenutaka, ali generalno, tu su se kao utegli, izgubili relaksiranost u svirci i poprimili neku jednoličnost karakterističnu za isprazne thrash metal bendove.

Krajem osamdesetih obožavao sam fenomenalni "Reign of Fear", ali sam posle albuma "Execution Guaranteed" polako počeo da gubim interesovanje za Rage. Pre desetak godina pokušao sam naknadno da preslušam njihove novije albume. Pritom sam otkrio da je Pivi uveo promene u svoje pevanje, i da mi taj njegov novi, izmenjeni, glas stvara gorušicu u stomaku (ali bukvalno). Shvatio sam da ta iritantna i nategnuta sufokacija (a.k.a. Pivijevo pevanje) nije meni namenjena. Naravno, posle sam skroz batalio Rage.

+1. Odličan je novi Ghost. Samo neka nastave tako. Dug je put pred njima ali kreću se u pravom pravcu.

"Whoracle" ima sjajan omot (a i muzički sadržaj, naravno):