Haos sam ja

da, mislim da će zatvaranje prozora pomoći kad si u bašti u novembru 😄

Kako bre KST bašta u novembru?

Novi Basement standardno kul hipster letnja žurkica od albuma, nepretenciozna muzika, naravno ne mogu ni da očiste vansice Tigers Jawu koji suvereno vladaju u tom emo/pop punk domenu. Za razliku od njih, onaj hajpovani Koyo mi totalno bezveze.

Više je deda, možda čak i pradeda

Dobra Emina pesmica, kombinacija onog stripped down fazona sa prošlog albuma i distorzije sa ranijih.

Pa baš ovo. Slowly we rot jes malo neozbiljan ali dobro paše uz taj bend plus je logo pravi DM 80ih, sečivo i krv. Plus Obituary uvek bio bend za agro metalce, camo šorc, masna kosa i žuti zubi. Ova epika sa novog omota je poslednje na šta pomislim kad pomislim na taj bend, stoji im kao piletu sise.

Pa nadam se da ne moram ovde da pišem u rukavicama, fuckin yu metal, znamo se. Ne, meni se ništa od toga estetski ne sviđa i po mom mišljenju u pitanju je najklasičniji kičeraj. I uopšte ceo taj fantasy epic shit na koji se lože metalci te provenijencije mi je kičeraj, do te mere da mislim da je to i objektivno kičerica a ne samo po mojim standardima. A i koga briga, smešno mi kad se ljudi tako vređaju na te stvari. Ja npr objektivno navijam za najluzerskije sportske kolektive kao što su KKCZ ili Arsenal pa šta me briga, volim šta volim. Isto slušam dosta neke muzike koja je objektivno njanjava ili ovakva ili onakva, jebe mi se.

In the nightside je vrhunski omot za tu vrstu muzike ali da, ostali Emperor LPevi su uglavnom očaj, imam te albume i fizički i još uvek ne mogu da razaznam šta je umetnik hteo da postigne. Unpopular opinion: power metal i estetika ne idu u istu rečenicu. Imate vaše solaže na klavijaturama, brza gitarska arpeđa i operske vokale ali ne možete imati pretenzije na estetiku sa tim ako ste stariji od 15 godina.

Slažem se sa Slobom, meni je potpuno druga estetika dobra za same omote/artwork u odnosu na majice koje volim da su dosta suptilnije i manje šarene.

Ima i danas naravno mnogo dobrih omota koji su i kreativni i tehnički izvedeni besprekorno, al najlakše je prdeti da je sve nekad bilo bolje. Nije Kantor jedini koji radi metal omote. Još jedan bend koji je imho uvek imao katastrofične omote, a što se nastavlja i sa najnovijim albumom, je Evergrey.

Novi Spell nažalost razočaranje ozbiljno. Koliko mi Tragic Magic bio kul i zabavan, toliko mi većina pesama sa novog tek kao ispunjenje ugovorne obaveze. Treba da pozovu Unto Others ili Wytch Hazel da ih zamole da im pokažu kako se pišu hitovi ovakvog fazona.

Može In Dark Purity od Monstrosity, taj omot mi je uvek bio teški krš.

Kul je novi album, bara bar sa prvim delom. Mekano, suptilno, iskusno.

Meni je i prethodni album bio sasvim dobar, a i ovaj je možda i bolji. Tako je, povratak na doom plus dosta nekih Alice in Chains uticaja. Rifovi nisu komplikovani ali su ukusni i fino voze, možda u celini i najzrelije njihovo izdanje i sasvim momački ispis, šteta što je Nate odlučio da svira kraj.