Haos sam ja

Spot je urnebes

Što se thrash bendova tiče (a i DM), iz mog iskustva a svakako nisam zagriženi thrash fan, ovi stariji legendarni bendovi uglavnom uživo jedu za doručak ove mlađe, prosto se vidi tu kilometraža, profesionalizam i viši nivo priče. Albumski je suprotno. većina ovih legacy imena nije ni za kurac, pustim jednom ili češće nijednom, uživo uglavnom svi peglaju best of setliste, iskuliraš na novim dosadnim stvarima. Dobar noviji thrash je npr Warbringer, mada i oni sviraju već 20 godina. Šta reći o pravcu kad se novijim smatra sve nastalo u ovom veku.

Nisi, davno je to izašlo. Top priča.

evo i video

razumem ideju ali poprilična beda od omota

Standardno težak kao crna zemlja Primitive Man. Većina funeral doom albuma su zabavniji i razigraniji od ovoga.

Nisi, dao si mi ga odavno. (that's not what she said) PS nadam se da je onaj soilwork Draconic a ne braća branković Draconic

Uzeću ja jedan ovih dana. Taman da ga stavim na policu pored Through Art

Ima dobrih momenata album ali em je jebeno predugačak i razvučen em ovaj clean vokal ala Puddle of Mudd ubi celu priču kao maljem. Neptunian Hearts najbolja.

Ovo je ladno u Bgd na vodi. Bez mene.

Ja imam viši prag tolerancije za domaće bendove tako da, koliko god bilo neoriginalno i ništa spec, ako je profesionalno odrađeno od mene ide palac gore. Dobro zvuči ovaj Black Idol, ne pratim previše domaću mlađu scenu pa mi svašta promiče.

Dosta je nezahvalno pisati recenzije za domaće bendove po nekakvim medijima, posebno ako poznaješ te ljude koji sviraju. Tu svima ego kao kuća, možda i redakcija presira da sve bude umiveno. Zato je meni uvek bilo i neprivlačno da pišem za neki medij.