Haos sam ja

Šiptar može i govnetom bez papira da začepi školjku.

Bilo priče o tom Kvaenu prošle godine kad je izašao, meni baš prosekčina. Ali zato Spectral Wound...

Sranje. Veliki entuzijasta je bio Bole.

Ovaj EP Thou i Emme RR još bolji nego prošlogodišnji LP. 4 pesme, 4 hita.

SOEN - imperial TRIBULATION - where the gloom becomes sound PORTRAYAL OF GUILT - we are always alone RED CAIN - kindred: act II GRIMA - rotten garden OSTRACA - last VIDEO AGE - pleasure line DOGLEG - melee ESBJORN SVENSSON TRIO - seven days of falling DAMIEN RICE - my favourite faded fantasy

Jebeš ga, jedan od najvećih.

Kad smo kod Španaca:

Kakav benger plus opasan spot feat rutava Mia Khalifa, pustio neki ortak šaban jednom a ja se poprimao

Ćelavi je relevantan samo za neki eksperimentalni hip hop, electro pop i tako nešto. Još ga nisam uhvatio da se slažem sa njegovim utiskom o nekom gitarskom albumu.

Meni ova nova odlična. Nisam neki megafan benda ali su jebena mašinerija, sa pravom imaju status kakav imaju.

Već smo vodili ovu diskusiju. 🙂 Ja volim i Dredg i Mew, a Vola mi je suviše "steroidisana" u odnosu na njih zvučno, a straightforward po strukturi pesama. Tačno da su sintovi ovde ključni, imaju mi ružnu farbu uglavnom koja me podseća na house iz butika, nose cele pesme i pojačavaju refrene preterano. Nisam fan toga, kao Linkin park. Vokal je prijatan i ne smeta mi, mada nije ništa sad naročito distinktivan nit za padanje u nesvest. Rifovi, bubnjevi itd tipično za modern metal i već odsvirano 100 puta. Dakle, svodi se na te sintove, vama najbolji deo njihove muzike, a meni to jednostavno ne prija i to je to, ukusi. U totalu simpa bend al ništa više od toga, imho.

Od Hall of the mountain king pa nadalje. Mislim, daleko sam ja od nekog njihovog megafana al sam slušao dosta back in the days, bolje nijansiranje može da ti da neko ko je više u tom heavy goes prog fazonu.

E da, i ja sam promašio Coroner i to bih mogao da ispravim. Savatage jedan od retkih bendova tog tipa koji sam dosta slušao.

Ovo je dosta čudno, voliš da čuješ mathcore a ne voliš jedan od najboljih mathcore bendova ikad. E zato je i otvorena ova tema.

Ideja je bila da napišete bendove koji bi vam se možda i svideli a niste stigli il vas je nešto odbilo, ne one koje ne biste ni slušali. Ja nikad nisam slušao mnoge heavy i power velikane niti planiram osim ako slučajno ne naletim na nešto što mi iz korena promeni pogled na te podžanrove. Takođe dosta legendarnog thrasha sam propustio mada sam tu svakako probao svašta al recimo me uvek smarali Anthrax i Overkill zbog vokala, više sam voleo uvek thrash sa grubljim vokalima. Tek u poslednje vreme sam malo obrtao Voivod pa iako su stvarno unikat i cenim, nije baš za mene. E da, Queensryche nikad nisam u životu pustio, pa ni Operation mindcrime koji je kao lektira, to možda i probam. Nisam nikad slušao ni Fates Warning. Grave, Unleashed i ti suvlji DM šveđani isto slabo.

Boja sintova je klasični tuc tuc David Guetta. Grozno.

Ma dobar je bend, i ja ih slušam al baš ne volim ove rumunske eurodance delta city sintove. Realno ih vade refreni.

Pošto niko nije stigao da posluša baš sve ma koliko se trudio, koji su za vas opšte priznati bendovi koje zapravo nikad niste slušali? Znači ne da ih ne volite nego niste ni pokušali a možda bi mogli da vam se svide. Ja npr nikad nisam slušao Therion, oni mi prvi padaju na pamet jer vidim da imaju novi album, al setiću se sigurno još svačega.

Solidne obe nove, al ništa specijalno, što mi je generalno utisak i o samom bendu. Lepi refreni, grozni sintovi i Devin/Tesseract recycle bin rifovi.

Leo i najbolja pesma sa Pantera:

Meni i prvi Portrayal of Guilt bio korektan, al ovaj novi je za klasu bolji. Joj što volim ove blekerske vokale na neku -core osnovu. Još ga ovde dosta stilski šaraju, a opet koncizno i po zubima.

Pošto sam ja otpočeo sa ovom temom, red je da odgovorim na ovo pa da završavamo polako jer se oteglo na više redova nego što zaslužuje. pasus 1: Od mene nikada nisi mogao čuti neku veliku kritiku tezgaroša. Osim izvesnog gubitka umetničkog kredibiliteta nema tu ničeg naročito strašnog, najčešće takve izbore diktira egzistencijalni momenat, ponekad možda čak i želja za probanjem nečeg novog, ponekad puka zajebavancija. Meni lično (a ovo je dakle daleko od nekog objektivnog aksioma) to ipak ima negativnu konotaciju jer svodi umetnost na zanat, magiju stvaranja na another day in the office rutinu, veštinu na kompromis. Al ako je posledica egzistencijalnog, sasvim je razumljivo i opravdano. Izbor da se svira sa Žeksom (i provodi vreme sa njim, zapravo) je ipak nešto više u mojim očima od pukog umetničkog kompromisa, a probaću da objasnim i zašto to nije isto kao sviranje sa npr Miligramom, posebno u slučaju muzičara ili muzikanata (ima razlike, opet subjektivno) koji već imaju izvesnu umetničku reputaciju i status, a nisu bogami ni na hlebu i vodi. pasus 2: Takođe, ovde se slažemo. Ali... pasus 3: Ovo je već odraz nezrelosti, prosto ne mogu drugačije da karakterišem priznanje da nešto radiš "iz inata prema mainstream diskursu" a da nisi pubertetlija ili u najboljem slučaju pozni tinejdžer. To ti malo potire ovo izrečeno u pasusu 2 što bi trebalo da vodi zaključku "boli me kurac kakav je privatno Mikko Aspa sve dok DsO muzika kida". A kida. To da ljudi vole sebe da prikažu moralno ispravnijim nego što jesu je notorna činjenica i retko ko je imun na to, uključujući mene. Takođe ljudi vole sebe da prikažu pametnijim, načitanijim, vrednosno neutralnijim i gotivnijim (da ne kažem "kuljim") nego što jesu, uključujući mene. I tebe. Uostalom, o moralu bismo mogli naširoko, a posebno o zabludi o nekakvom univerzalnom moralu. Ovde pričamo zapravo o nekakvom minimumu moralnosti, malo kasnije detaljnije. pasus 4: Ovde ne znam o čemu se radi pa je glupo da komentarišem. pasus 5: DJ Žex od kada se pojavio u medijskom brlogu Srbije (tada pod patronatom, a sasvim moguće i po scenariju jedne neugledne gospođe sa zumbulom u kosi) jeste uvek bio uz vlast, uvek bio mejnstrim, e sad pitanje je da li je on ostao samo puki sluga svakog gospodara ili je u međuvremenu i sam uznapredovao do onoga koji se štošta pita a ne samo izvršava. Tu naravno spada i kolaboracija sa DS režimom svojevremeno (možda nebitno za celu priču, nikada u životu nisam bio pristalica DS niti glasao ta isti, reci što sam zločest, skoro kao Mikko Aspa). To naravno nikako ne ide u prilog odbrane Žeksa niti iko tvrdi da je on oriđinale Sns produkt (malo šta je zapravo kod njih originalno već je svaka postojeća devijacija kod njih samo natural progression), već je on jedan od kreatora fantazmagorija vlastodržaca mnogo pre nego što su ovi Uruk Hai orci zajahali. I tu zapravo dolazimo do te razlike između Žeksa i bilo kog Miligrama ovog sveta. Miligram je samo benigni treš sadržaj koji, istina, postaje neraskidivi deo ovdašnje duhovnosti ali nije kao da je i u razvijenom svetu mejnstrim mnogo bolji, ako uopšte. Sa druge strane, Žeksa nisam okvalifikao kao lokalnog gebelsa zbog farme, granda ili ostalog sadržaja umetničke vrednosti jednog svinjokolja, već zbog toga što je on glavni (ili jedan od glavnih) igrač u sistematskom nazivanju crnog belim, dobrog lošim, vesićevskog gaudijevskim. Ne može se negirati njegova dominantna uloga u kreiranju medijskog mraka, izvrtanju činjenica, navlačenjem pink katarakte na oči ovog siromašnog i neobrazovanog naroda a zarad pogoleme lične koristi. E pa nesrećni Vikler (čija izlaganja npr ovde: https://www.youtube.com/watch?v=KC2aMqMBO3M&t=5108s nisu baš podudarna sa njegovim najnovijim muzičkim angažmanom) kome sigurno ne fali za leba se uhvatio u kolaboraciju sa jednim takvim zlotvorom, a ne sa tek tamo nekim lošim umetnikom. Isto tako i ovi ostali svirači, al za njih ne znam zasigurno kako stoje materijalno. Moj prvi post na ovu temu je glasio, ako se sećaš, da zlotvora treba po jenki zulu sistemu ciljati fekalijama, al jbga nije svako precizan, moguće da će zakačiti i kolaborante, kao što je neki pijanista koji je svirao sa njim na Beer fest svojevremeno svedočio u nekoj patetičnoj fejsbuk ispovesti. pasusi 6 i 7: Tačno je da bi se većina ljudi (uključujući i mene) zauzela za svog bližnjeg (doduše, veliko pitanje do koje mere) ali bi se u tom slučaju sakrio u mišju rupu, a ne nastavio sa pišanjem po sirotinji još jačim mlazom. Što se tiče advokata, s obzirom da sam u struci (doduše, nemam veze sa krivicom već dugo), samo ću reći da bi takav epilog mogao da očekuješ isklučivo u holivudskim blokbasterima, u praksi ta priča ima malo više nijansi od crne ili bele. A o ultimativnoj moralnosti raznih profesija možemo nekom drugom prilikom na nekom drugom mestu. pasus 8: Iako je pitanje moralnosti vrlo individualno, možemo ga donekle nijansirati pa tako je za mene saradnja sa Žeksom u navedenom kontekstu sasvim nemoralan čin, a recimo sa Miligramom nije, a eto tebi je i Žeks ok, šta više možda te baš i podloži priča jer Žeks je, veruj mi, daleko veći zloćko od tvojih black metal uzora. Sebe apsolutno ne smatram moralnom gromadom (od tzv božjih zapovesti nisam samo ubio), al jbga pokušavam da radim na sebi pa, iako je teško, nekad mi bude draže da ispadnem moralistički proseravač nego gotivan zločesti heavy metal forumaš. Ajd uzdravlje.

Nova pesma Bongzille posle 15 godina: