Haos sam ja

Pa fino kao neki intro ili post rock pesma bez prefiksa i sufiksa. Nesporno Adamov silverburst les paul najlepša gitara.

Nije loša pesma. Ako ništa, pronašli su svoj zvuk i od Lykaia furaju tu priču.

Imao sam neki osećaj da će ova konverzacija da se završi Loadom. Dajte liste.

Pa cilj tih velikih izdavača je da naprave pare, a zna se da je gro konzumenata manje više tradicionalno, retko ko kopa za eksperimentima. A ako se neki bend sa "male" etikete iole proslavi, potpisaće njih lako ovi veliki i onda opet u krug. Fora je u tome što vrlo malo (barem po mom mišljenju) tih avangarde/eksperimentalnih izvođača zaista vredi kao gotov proizvod, uglavnom su to sve neke naznake talenta, neko bauljanje u mraku gde 10% materijala zvuči interesantno i izazovno, a 90% je bez ikakvog fokusa i smisla, šlajfovanje u prazno u silnoj želji da se bude drugačiji. Evo recimo ovaj Neptunian Maximalism klasičan primer za to. Možda će to za neku godinu da sazre kako treba, da se vidi koncept smisla ili autentičnog besmisla, zašto da ne. Evo pominjao sam Lychgate, meni tek na ovom EP-u prijaju iako su i dalje eksperimentalni i čudni, možda mi više prija i kraća forma al mi sam materijal bolji, zreliji. Na jedan Imperial Triumphant dođe 100 nekih wannabe nebuloza, a ranije je taj procenat bio i manji i zato su neki stariji bendovi avangardnog pristupa toliko bitni. Sa Paradise Lost ili Amorphis uglavnom znaš šta dobijaš ali možeš da se vežeš za pesme i da uživaš u njima, to je najvažnije. Meni takvi safe izvođači teško da mogu da budu u top 5 ili 10 godine ali u top 30 itekako, a slušaću neke od tih albuma i za 20 godina.

A evo i glavne stvari što se mene tiče. O razočaranjima ne bih puno drvio, glavno su svakako Pain of Salvation i Ihsahn, a više sam očekivao i od novih izdanja sledećih: Caspian, ...and Oceans, Intronaut, Today is the day, Elder, Pyrrhon, Spirit adrift… Što se tiče EP-eva, najbolji utisak su ostavili LYCHGATE - also sprach futura (konačno su me uboli i ova svedenija forma mi više paše od prethodne palamuđevine bez fokusa) i DVNE - omega severer (nastavljaju gde su stali sa debi LP-em što nije promaklo ni velikim Metal Blade koji su ih potpisali). Top 30 izgleda ovako, po redosledu: 30. NECROT - mortal (jebački death metal bez prefiksa i sufiksa, pesnica u vugla, ukusni rifovi i mlevenje mesa) 29. GOOD TIGER - raised in a doomsday cult (iskupljenje nakon mršavog prethodnika, moj feelgood album godine uz neke ovde bolje plasirane, suptilno i catchy na max) 28. NERO DI MARTE - immoto (najambicioznije od njih do sad, vrlo sinematično i slikovito, zahteva dosta pažnje, priličan unikat od albuma) 27. ULTHAR - providence (močvarna atmosfera, lepljivi rifovi, prljavi death metal koji je nadmašio većinu ovih novih bendova nastalih na Incantation nasleđu) 26. WAKE - devouring ruin (bivši grindcore bend koji je dodao modernog dm i sludgea, lome kosti al na prefinjen način) 25. KATAVASIA - magnus venator (najbolji “seljački” BM godine, rifovi i melodije i zlokobna atmosfera i taj helenski prepoznatljiv vajb, mržnja i hladnoća) 24. KHTHONIIK CERVIIKS - aequiizoiikum (apokaliptični vanzemaljski ekstremni metal koji podjednako vuče uticaj od Voivod i Demilich i dodaje svoju dozu avangarde) 23. PARADISE LOST - obsidian (gospodsko izdanje gospodskog benda, jedan od njihovih najboljih albuma u poslednjih 20 godina, mleko) 22. PANZERFAUST - the suns of perdition: chapter II - render unto eden (najbolja Mgla ove godine, BM sa vrlo malo blastbeata ali vrlo mnogo vrhunske atmosfere) 21. WOBBLER - dwellers of the deep (najbolji klasik prog rock godine, lep omaž 70ima bez preteranog oponašanja i bez dosade) 20. PALM READER - sleepless (kvantni skok UK post hardcore junoša, svaki korak u pravom smeru, emocija) 19. IMPERIAL TRIUMPHANT - alphaville (mnogi danas kombinuju jazz i extreme metal al retko ko autentično i smisleno kao ova NYC bratija) 18. CALIGULA’S HORSE - rise radiant (čak i u blago razočaravajućem izdanju, moj omiljeni prog bend današnjice teško da može da promaši) 17. EMMA RUTH RUNDLE & THOU - may our chambers be full (kolaboracija koja je prirodna kao čokolada i lešnik, sludge cepanje samo dodaje efekat Eminom milozvučnom pojanju) 16. GREEN CARNATION - leaves of yesteryear (praktično EP al nisam mogao da ignorišem majstorstvo, naslovna pesma je u top 5 godine, dajte još ovoga, ovo je malo) 15. ENSLAVED - utgard (jedan od all time velikana u standardno dobrom izdanju, dominiraju čak i kad idu dobro utabanim stazama) 14. HAKEN - virus (najbolji njihov album iako ima izvikanijih, iznenađenje godine za mene, prog metal za 2020-u i naslovom i sadržajem) 13. ENVY - the fallen crimson (džapanizeri su spakovali svo svoje tridesetogodišnje rokanje u jedan album, jako sveže) 12. PSYCHONAUT - unfold the god man (ne znam zašto sam prso pa sam cele godine mislio da je debi album ovih Belgijanaca izašao ove godine a ne 2018-e, a neka ga ovde, kida) 11. AKHLYS - melinoe (BM album godine, okultne dubine apokalipse) 10. SVALBARD - when I die, will I get better? (feministički post hardcore može da bude na ovoj listi samo ako rastura, što je ovde slučaj; poruka je još važnija s obzirom na Holy roar records priču) 09. HABAK - ningun muro consiguio jamas contener la primavera (melo crust, post metal, screamo visoke klase nabijen jakom emocijom) 08. ANAAL NATHRAKH - endarkenment (koliko je samo ovaj album zabavan u svojom ludilu i standardnoj furioznosti genijalnog tandema, najbolji njihov od ohoho) 07. HAVUKRUUNU - uinous syomein sota (ultimativno voljen album ove godine, sa pravom, skandinavska zima, epika i više nego kompetentna svirka = ultimativni metal album) 06. WAYFARER - a romance with violence (unikatan bend unikatne atmosfere, divlji zapad nikad nije zvučao ovako dobro i hipnotišuće) 05. PROTEST THE HERO - palimpsest (povratak u velikom stilu, ovaj album mi je uvek tokom godine vraćao osmeh na lice, konačno pamtljivo i groovie uz samo njima svojstvene ludorije) 04. VULKAN - technatura (moderna prog enciklopedija, ovaj bend mora biti veći) 03. THE OCEAN - phanerozoic II: mesozoic/cenozoic (najbolji njihov album od Precambrian, remek delo post goes proggy zvuka, vrhunski songwriting i kod kompleksnih dugačkih i kod svedenih jednostavnijih pesama) 02. SWEVEN - the eternal resonance (hipnotišuće meditativno čudo od albuma, uvlači u mrak koji ima nijanse) Album godine: 01. ULCERATE - stare into death and be still (čim sam ga prvi put čuo znao sam da je to to, Ulcerate na vrhuncu svoje kreativnosti u najmelodičnijem i najekspanzivnijem izdanju do sad, soundtrack rastakanja materije i poganog čovečanstva)

Neverovatno, da dva moja omiljena Seana odu iste godine pre prerano. RIP majstore.

Evo 10 albuma koji se neće naći na mojoj završnoj listi al zaslužuju honorable mention: HIGHER POWER - 27 miles underwater JONATHAN HULTEN - chants from another place AZUSA - loop of yesterdays BLACK CROWN INITIATE - violent portraits of doomed escape OCEANS OF SLUMBER - s/t TOUCHE AMORE - lament GREG PUCIATO - child soldier creator of god MORK GRYNING - hinsides vrede FAWN LIMBS - sleeper vessels CHAOS DIVINE - legacies

Jebanje klasično, naročito colossal wreck. Jedva čekam album.

Album đene đene, al artwork je prelep:

hvala, gospodine

A nemam pojma, to mi je nekako otvoreno jajarski (iako ima isti efekat kao skidanje sa torrenta) - koliko god zvučalo dvolično. 🙂 Aj ti skini za nulu pa mi pošalji link. 😄

Ovi Meksikanci jebu majku, ako neko nađe slučajno link za download novog albuma nek okači: https://habak.bandcamp.com/

Naravno da ne. Ovde bih stao.

Nije on doprineo popravljanju statusa Roma u društvu nego je prosto bio najpoznatiji Rom u društvu. Aj neka mu je laka zemlja, tu će neki Lukas leći pored njega.

Šta ste se uhvatili JK, ajde možda preterah sa njom, al je i ona dudlanje kare u samopromotivne svrhe digla na viši nivo igre. Ja sam se u prvom postu na ovu temu izjasnio o Džeju, al ovo sa alejom zaslužnih je stvarno preterivanje i za mene pogrešno i sa umetničkog i sa čisto vrednosnog aspekta.

Pa nisu isti ali će za koju godinu/deceniju možda biti po tom nekom medijskom impactu. Da sklonimo nju na stranu, misliš da dvoje prvopomenutih ne bi završili među zaslužnima? Ne znam da li je npr i rahmetli Džeki ikad išta uradio za položaj Roma ili nešto u tom smislu korisno za zajednicu iz koje je potekao, da je digao glas i iskoritio svoj položaj, ako ništa makar nije kao Šabanoti svirao u falus tiranima redom.

Misliš nekulturi? Eto Cece, Lukasa, a što da ne i Karleuše i Mileta Kitića u aleji kad crknu.

Za šta je tačno zaslužan dobri Džeki? Za doprinos kulturi i umetnosti sigurno nije.

Za Džeja bratinu RIP, ima taj "biser iz blata" momenat i bio je uvek simpa lik koji se ne pretvara da je ono što nije. Ipak, ovo oplakivanje dotičnog od strane kusog i repatog je baš degute, kao i sahranjivanje istog u aleju velikana, ali takav diskurs je i očekivan od ovih uber-seljačina na vlasti. Moram da citiram jednog ortaka apropo toga, genijalna minijatura: "sve dok po alejama velikana budemo sadili mrtva trupla shabana ovde ce nicati vucici i palme"

Agree, što je i logično imajući u vidu da je intimna atmosfera, da se snima specijalno pa su verovatno dodatno naloženi, a ne znam da li si ih ikad slušao u tako nekoj varijanti već pred 1000+ ljudi. Brann i Troy izvrsno otpevali što je retko kad slučaj.

Dadoh šansu i novom Cloudkickeru sad pred rekapitulaciju godine i, iako ima itekako praznog hoda, odvozao me na par mesta baš dobro, posebno what they do is not art, ashtabula i sando, mada mi ceo taj fazon već pomalo isfuran, Night Verses sa From the gallery of sleep zatvorili to poglavlje.

Verovatno, davno je bilo, nadam se da neću biti u prilici ponovo da radim na tehnici.

Super novi Draconian, za razliku od mnogih albuma koji krenu jako pa onda krene smaranje sredinom toka, ovde kako album odmiče tako me više uvlači u sebe.