Haos sam ja

Dobar novi Touche. Na prva 2 slušanja mi bio malo tanji ali sa svakim sledećim je jasno da je ovo istog nivoa kao ostatak konzistentne diskografije. Možda ponegde smaraju malo klasik punk rock pesmice kao Reminders ili završna A forecast ali zato to nadomešćuju u punoj meri kidalice poput Come heroine, lament ili najbolja na albumu meni Deflector.

Standardni Gejleb i njegova potreba da se u svakoj situaciji pravi pametan i kul. Nevezano za to, super intervju ali bih voleo da sam čuo malo priča iz mračnije Kojotove faze jer daleko je on od nekog raste i nevinašceta, no nadam se da je našao svoj mir i zen. Fino je sumirao uspon i pad Eyesburna, stvarno šteta što im se neke stvari nisu poklopile jer su imho daleko najbolji srpski bend u poslednjih 20+ godina a da imaju mainstream potencijal. "Mi smo propali kad smo počeli da snimamo manje kvalitetne spotove", pravo u sridu.

Novi album u januaru. Prvi singl:

Uh, njihove albume je baš teško poređati po ovom kriterijumu jer su po kvalitetu svi tu negde sa malim odstupanjima u zavisnosti od ličnih afiniteta, baš konzistentan bend. Meni je omiljen Miss Machine, a da kažem najmanje dobar iz ove perspektive Ire Works, međutim i među njima razlika nije nešto velika.

Pustio sam ga samo jednom, vidim da je za minut kraći od originala. Zvuk nije neki, basa slabo ima. Jebemliga, ja nisam imao pojma da su ga sakatili.

Jeste. Ima unutra neki pozamašan intervju sa Satyrom pored originalnog bukleta.

Sutra izlazi novi Palm reader, prošli album im je bio vrlo dobar: A u decembru izlazi novi Respire, meni jako interesantno zvuče:

Ja bih to ovako poređao od najboljeg ka najgorem: white pony koi no yokan diamond eyes around the fur adrenaline s/t gore ohms saturday night wrist

Vidi to sa Grobodanom, on ima najprecizniji metal kalendar.

Ako misliš na novi Wayfarer, slažem se u potpunosti. Jedan gospodski album i bend koji svojom muzikom adekvatno dočarava tu autentičnu širinu USA prerija i prašine, asocira na Divlji zapad i USA istoriju i meni, uz Cobalt, predstavlja jedan od najboljih i najunikatnijih primeraka USA BM zvuka (u najširem smislu, jer ovo je pre za atmo BM temu). Još treba da slušam da bih ga uporedio sa World's blood, ali rekao bih da je to taj nivo.

Btw, nisam znao da Mick piše muziku za metalcore bendove Bleeding Through (aj nekako i da prođe, mada su i oni beda) i Motionless in white, jedan od najgorih bendova u poslednjih nekoliko godina. Kako to objasniti?

Ovako sam i ja svojevremeno držao stvorenje kad sam odsekao svoje dredove, još indijanac hteo da ih naheklam opet na glavu kad mi se malo oporavi kosa. Srećom, nije se desilo al eno ostaci mi i dalje čuče negde kod matorih u podrumu.

Pa problem je u tome što s/t hoće da ima hitiće a nema ih ni za lek, baš prazne pesme. WANS je baš bio do jaja povratnički album, bilo je i rokanja ali i pravih pravcatih hitova (let it bleed, phone call, alter of god) i onda totalna erektilna disfunkcija na s/t. Stare radove da ne pominjem. I meni drag bend i ispratio sam ih od početka, a najviše su se na njih ložili iz nekog razloga Kragujevčani, jedno vreme je išla priča da je BSF najbolji kragujevački bend haha, kad su svirali u DOB-u tamo 2005-e mislim da je bar 50% ljudi bilo iz KG.

Jako dobar album, sve što se od njih očekuje je tu - do jaja rifovi, dobri refreni, ludački Daveov vokal, burgija kad treba, melodija koja povezuje. Prošli nisam poslušao više od 2 puta, nekako mi neinspirativan bio ali ovaj bogami kida.

after the eulogy > the misery index > while a nation sleeps > the day the sun went out > tct > s/t, s tim što je s/t daleko ali daleko najgori, ne može bezličnije od onoga

Selftitled BSF je teško đubre, vidim da ti malo malo izađe, a i TCT im je drugi najlošiji imho. 🙂

U decembru izlazi novi Danov solo album, zvaće se "Ruins". Prvi singl:

Nije tako loša nova Uada. Naravno i dalje je to vrlo pitak i na sigurno odsviran melo black bez nekih naročitih finti, ali više mi prija nego prethodnik koji je bio baš ono template melo BM da nema dalje, sada makar pokušavaju na mala vrata da uvuku neke melodijice koje nisu toliko klasične. Ovakva muzika mi nije baš impresivna u 2020-oj ali može uvek da se posluša. Njihov prvenac "Devoid of light" ostaje nešto najbolje od njih.

SVALBARD - when i die, will i get better? ENSLAVED - utgard TOUCHE AMORE - lament ANAAL NATHRAKH - endarkenment WAYFARER - a romance with violence GREG PUCIATO - child soldier creator of god NAPALM DEATH - throes of joy in the jaws of defeatism CRIPPLED BLACK PHOENIX - ellengaest OBSIDIAN KINGDOM - meat machine UADA - djinn

Svalbard novi će mi biti u vrhu za 2020, jeben album.

Meni bi ovo bilo mnogo bolje da nema ovih okvira kičastih i da su logo i naziv albuma crne boje.

Ja ga nikad nisam gledao u trezvenijem izdanju.

Evo i drugog singla: