Haos sam ja

Meni je ok pesma mada nisam pao u nesvest. Desilo se i to čudo da vrate growl mada meni vokali ovde malo mršavi za Mikine standarde. Sad već postoji realna nada da će izbaciti bolji album od bilo kog post Watershed. Produkcija je čvrsta i mudaška.

Dobra traka. Što se tiče Many Eyes, Keith išutirao iz benda gitaristu Charliea Bellmorea, drugi brat Bellmore je i dalje za bubnjevima. Hoćemo pijanog i drogiranog Keitha, ovaj strejt baš loš vajb baca.

Nova FFAA stvar, sve više Gojire u zvuku

Super mi je Lavina

Top setlista koliko vidim, falila samo Eula za suze i ja bih udenuo negde Magnoliu sa novog.

Jao video sam neke promo fotke Mike u smokingu, pišanje

Meni su do sada bili baš ono tipičan post metal/rock bend kakvih ima mali milion. Aj videću da li se nešto promenilo na ovom novom.

Aj kratka reportaža sa ovogodišnje Artmanije, teren dobro poznat, za pivopije ima jedno novo mesto u centru koje se zove Flow, imaju lepu selekciju rumunskog krafta na 12 točilica + nešto limenki, a kažu da prave i jako dobru kafu al ja nisam neki ljubitelj kafe. Preporuka. Prvi dan: Za THE FLOWER KINGS sam uvek mislio da su najviše mid od svih mid prog rock bendova i uživo je utisak samo potvrđen. Ljudi koji ne slušaju prog verovatno tripuju da svaki prog ovako zvuči - kao audio pandan erektilnim mogućnostima Džoa Bajdena. Da se razumemo, njihova muzika je svakako prijatna i cenim dugotrajnost i veliku diskografiju ali nit ima puncha nit ima melanholije nit ima bilo čega što bi me mrdnulo iz emocionalne tuposti. Kapiram da ću ako ikad dočekam 60 godina nakon toga slušati samo prog ali za mene, još uvek u kakvom takvom naponu života, ovo je bilo nekako - beživotno. Zatim su na malom stejdžu nastupili lokalci ALPHA Q. Svaki djent / metalcore / blagi prog začini kliše je bio prisutan, solidno to zvuči na čelu sa pevačicom koja izgleda kao ćerka Indire Radić, ali ne baš uzbudljivo iako dosta profesionalno i zvučno i svirački. Onda je usledio IGORRR koji mi je stvarno sranje projekat. Dobro zvuče uživo objektivno ali mene ta kombinacija sa DJ-em, operskom pevačicom, wannabe evil urlatorom i dosadnim groovie rifovima uopšte ne radi, ono je više za ljude koji vole kičeraj, maskarade i Powerwolf. Dakle, veče je do tad bilo baš subpar ali srećom se popravilo drastično u nastavku. LAVINA je mladi bend iz Niša koga nikad prethodno nisam čuo nit sam bio svestan njihovog postojanja ali su me veoma prijatno iznenadili. Tehnički veoma dobar i namunjen zvuk, odlični su svirački, sviraju neki Leprous iz zlatne ere fazon, ima tu malo preterane teatrike pevača, kičaste ikonografije i ponekad malo više djentanja nego što bi bilo po mom ukusu ali zaista su zvučali odlično i ide preporuka da overite ove momke ako ste u mogućnosti. Zaista nemam nekih velikih zamerki, ispratiću taj debi album što su izdali. Highlight večeri svakako SATYRICON. Iako Satyr nije zvučao baš bogznakako, instrumentalisti su razorili i jedva čekam da ih opet vidim za nekoliko dana na Brutalu. Nisam fan Now Diabolical faze benda ali su i pesme iz tog segmenta zvučale ubitačno, kamoli punokrvno tradicionalnije black metal zakivanje. Iako je na Satyriconu bila odlična atmosfera, prve večeri je bilo osetno manje ljudi nego što sam navikao na Artmaniji i moglo je lagano da se dođe do bilo koje pozicije u publici. Drugi dan: Još prvog dana je bilo dosta neke dečurlije i njihovih normie roditelja u Korn majicama, ali drugog dana su preplavili Sibiu. No, krenimo redom. BORKNAGAR se stilski nikako nije uklapao u ostatak večeri ali su pošteno odradili svoje, dobar zvuk, setlista onako, malo mi postaju njanjave ove neke novije pesme sa antemičnim ali veoma kliše lirikama a baš su takve uglavnom izabrali za ovaj nastup. Čim se zašlo malo dublje ili u blekerske teme ili u prog mrsomud mnogo mi je više prijalo od ovih "hitova", doduše Up North je lep lek za svaku brigu, stojim vam dobar da je to jedna od najboljih pesama u poslednjih 10 godina u celoj muzici. Rumuni TAINE su bili solidni. Vidim da postoje već 30 godina, pa iako su im similar artists na arhivama Death i Atheist ipak je to prenaglašeno, zvuk je bio dosta moderan i mene su više podsećali na dosta ovih nekih novijih progressive extreme metal bendova iako ih se verovatno neću ni sećati prekosutra. SPIRITBOX su trenutno veoma popularno ime na svetskoj sceni i po meni zasluženo. Nisam neki naročit fan studijskog rada ali objektivno su razorili, baš dominantan nastup i sjajan prijem kod publike. Kome povremeno treba neki ear candy može slobodno da posegne za njima, mada i ovi tvrdi delovi su dobri. Oni izgledaju na bini baš šik i elegantno tako da je bio pun ugođaj. Nisam očekivao previše al su me kupili i mislim da ću ih gledati i na Brutalu gde će biti interesantno videti kako će proći kod extreme metal publike. Na kraju eto dočekah i taj KORN, bend zbog koga sam pre 25+ godina počeo da slušam tvrdu gitarsku muziku. Brzo mi je proletelo tih 15, 16 pesama, kao da je sve trajalo par sekundi. Setlista onako, pola stari hitovi, pola nešto malo novijeg datuma što mi je totalno nebitno, hajlajti verovatno Good God i Somebody Someone, jebemliga. Naravno sve zvuči i izgleda mega svetski, JD se dobro drži vokalno, Luzier je ipak uneo dosta tehničkog momenta na bubnjevima ali jasno je na koju kartu oni igraju. Dokle će još moći da sa 50+ godina emuliraju nesrećne i besne tinejdžere videćemo ali mašina melje i njihovo mesto u istoriji je odavno uklesano. Sve u svemu, drugo veče u potpunosti opravdalo očekivanja, sold out događaj, susret generacija i različitih muzičkih afiniteta, nekima je Korn bio samo stanica do nekih drugih stvari, neki su ostali na tom teenage angst nivou, a neki će tek poći u svoje istraživanje tako da je sve ok i u ekvilibrijumu.

Novi Huntsmen "the dry land" je odličan album, najbolji njihov iako im ni prethodna dva nisu loša. Lepo je čuti konačno neki post metal van već ustaljenih formula. Za razliku od njega, novi Hippotraktor je veoma bezličan kao što i omot albuma sugeriše, neko djentanje u prazno uglavnom. Dao sam mu šansu jer je gitarista Stefan u Psychonaut koji je odličan bend, međutim ovo bez razmišljanja ide u kategoriju razočaranja.

Ovaj čovek je životinja

Apparition novi prilično prosečan album sa malo hardkor upliva i par kul mošerskih deonica ali sve u svemu ništa posebno. Ali zato Hyperdontia nova lagano jedan od najboljih smrt metala ove godine, rif za rifom, kidalica za kidalicom.

Dosta se hvali debi album od Castle Rat ali meni je živi prosek, baš ništa uzbudljivo.

Setlista nije baš po mom ukusu ali zvuk i miks su fantastični kao i uvek na ovom kanalu

Na artmaniji sam tad jebiga, naravno da bih došao inače, jedan od albuma godine mi je Artificial Bouquet, sjebaše me skroz sa tim datumom. Za CoF neću plakati ako ne nađem kartu, em nisam megafan, em sam ih gledao već a i nisu baš u naponu snage ali svakako bih išao nego sam predugo čekao sa kupovinom.

Ako znate nekog da prodaje jednu kartu javite. Nemam pojma što sam koj moj čekao poslednji momenat.

Kakav gospodin. Meci Perversu, remember the name

Meni ovo zvuči fantastično

Ovo su sasvim ok cene. Aj baš me zanimaju utisci o svemu pa se raspišite kad se vratite.

Ide novi Envy u oktobru. Prošli je bio sjajan. Ovaj nešto mnogo post rock shoegaze opet.

Ahahaha ali ovaj Jud Jud što je Colin preporučio

Dobar je album, baš fluidan i prija što se drže te formule od 30ak minuta trajanja mada je ovo komotno moglo i duže jer je lepo komponovano i nije prekomplikovano, čak je i dosta melodičnije nego što sam očekivao. Dosta vozi na Cynic iz Traced in Air faze, naravno bez vocoder vokala.

Nova Generation of Vipers traka. Imali su par dobrih albuma pre 15ak godina