Haos sam ja

Mnogo naporno ovo meni, čak i za standarde ljubitelja naporne muzike. Školski primer albuma koji treba da slušaš 50 puta da bi ga nekako svario. Bukvalno ne može nikakav sud da se donese na jedno, dva slušanja osim da se kaže da je interesantno i da ima svačega, pa i dosade.

Raskiva eksere ova nova, Barney zvuči kako treba a i produkcija je nemilosrdno dobra.

Throes of Joy in the Jaws of Defeatism tracklist: 1. Fuck the Factoid 2. Backlash Just Because 3. That Curse of Being in Thrall 4. Contagion 5. Joie De Ne Pas Vivre 6. Invigorating Clutch 7. Zero Gravitas Chamber 8. Fluxing of the Muscle 9. Amoral 10. Throes of Joy in the Jaws of Defeatism 11. Acting in Gouged Faith 12. A Bellyful of Salt and Spleen

Objasnili ste kada ste davali intervju za Bardo Methodology zašto je sada vreme da kažete nešto izvan vaše umetničke kreacije. Ponekad sam pomislio da je to trebalo da ostane zauvek neizrečeno, a da sam znao koliko vremena i energije iziskuje nešto poput intervjua ovog formata, verovatno bih odbio. Pa ipak, s obzirom da nisam odbio, kako vam se čini, ako vas to uopšte zanima, da će ljudi koji prate DsO i umetnost reagovati na ovu priliku da saznaju nešto više iz samog izvora nego iz tumačenja drugih ljudi? Ja ću jednom definitivno morati da pročitam još nekoliko knjiga, da se tako izrazim... "Smatramo svojom dužnošću da budemo koherentni: tamo gde možemo da budemo transparentni - to i jesmo. Ako ikoga zanima da istražuje subverzivne lavirinte ideja na kojima počiva The Furnaces of Palingenesia, sad to može, pod uslovom da želi da uloži dovoljno vremena u taj proces. Predstavili smo genezu tih misli, autore koji čine kičmu i putokaz procesa: prokopali smo put. Pokušali smo da otklonimo dvosmislenost kad god je to moguće, a da ne odete ni jedan korak predaleko, što je korak tokom koga skidate magiju sa umetničkog dela.

Nije je lik maltretirao nego je zaveo, hehe. Ja mislim da je ova za glavu viša od Tobija. Nice tat, though.

Veoma interesantan trio iz NYC, počeci su malo više vezani za black metal, a kasnije se izgubila neka preciznija žanrovska odrednica pa ide ovde - svakako je u pitanju avantgarde extreme metal. Uglavnom, ozbiljno uzbudljiv bend koji kombinuje sve i svašta a sa ciljem stvaranja atmosfere urbanog propadanja i futurističkog haosa. Trio trenutno čine vrsni muzičari: Zachary Ilya Ezrin - Vocals, Guitars, Orchestrations (2005-present) Kenny Grohowski - Drums (2012-present) Steve Blanco - Bass, Keyboards, Piano, Vocals (2015-present) Prethodni album "Vile Luxury" je imho jako dobar, primese DsO, Voices, Portal, Gorguts uz kao što rekoh specifičnu urbanu atmosferu. Ni stariji radovi nisu za bacanje. Uskoro objavljuju novi album "Alphaville" od koga mnogo očekujem na osnovu prva dva singla, a evo i trećeg, najnovijeg: Hteo bih da istaknem i da ovaj bend imho ima jedan od najboljih logoa u metalu, koji verno oslikava estetiku njihovog zvuka:

Ja jesam za mržnju, al univerzalnu a ne selektivnu. E to bi bila ta magija black metala.

Nergal je samo šaban i attention whore. A ovi redneci iz Absu i skandinavska mongoloid bratija su ipak na dosta nižem stupnju evolutivnog razvoja. Doduše, za klince ipak imam viši prag tolerancije.

BELL WITCH and AERIAL RUIN - stygian bough volume I VOIDCEREMONY - entropic reflections continuum: dimensional unravel ABIGOR - channeling the quintessence of satan FALLUJAH - dreamless AGENT FRESCO - destrier ISIS - in the absence of truth STRETCH ARM STRONG - a revolution transmission ARSIS - we are the nightmare FUCK THE FACTS - vagina dancer VULTURE INDUSTRIES - stranger times

Maid in Manhattan (2002) https://www.imdb.com/title/tt0252076/?ref_=nv_sr_srsg_0 Ne pitajte kako i zašto pogledah ovo, zajebavanje oko klinca, išlo na tv-u i onako dijagonalno pogledah. Jasno je u koju kategoriju spada ovo ostvarenje, cinderella story za tetke/babe. Čak mi i J Lo ovde deluje kao mnogo lošija riba u odnosu na kakvom se smatra. 2/10 The Wild Pear Tree (2018) https://www.imdb.com/title/tt6628102/?ref_=nv_sr_srsg_0 Odmah da naglasim da ovo nije film za one koji vole dinamiku, pucačinu, akcijanje i slično. Pošto ne spadam u takve, meni je film dosta dobar, malo predug (preko 3 sata). Prati mladog svršenog diplomca koji se bori ne bi li objavio knjigu u učmaloj/konzervativnoj sredini, a pri tome je lajtmotiv njegov odnos sa ocem i uopšte porodični odnosi u takvom kontekstu. Glavni lik je kompleksan i njegove reakcije nisu linearne i uvek očekivane. Lepa kamera i fotografija, ima taj neki geografski šmek koji mi je dopadljiv i možeš se povezati sa likovima. Nije za najviše ocene ali vredi pogledati ako volite slow burning porodične drame. 7/10 The Paperboy (2012) https://www.imdb.com/title/tt1496422/?ref_=nv_sr_srsg_0 Fin krimić sa upečatljivom atmosferom. Iako je ovakva priča malo prežvakana, dobra gluma, psihološko portretisanje i kao što rekoh overall atmosfera čine ovaj film boljim u odnosu na sam scenarijski supstrat. Čak i jebeni Zac Efron ovde ima ulogu koja mu odlično paše. Nisam sad pao na dupe, al s obzirom da mi je držao pažnju i da na kraju nisam bio razočaran, od mene nategnutih 7/10.

Bolji mi ovaj intervju nego onaj iz BM, nekako je konkretniji i manje mistifikovan.

Ja se ne bih baš složio. Jesu im nahajpovani albumi i malo na silu im guraju prva dva među neku moderni klasici kategoriju ali su dobri albumi, svakako iznad proseka. Nego meni je Heartless fenomenalan album, prevazilazi itekako doom/stoner prosek, pa čak i kategorizaciju, dosta alt pa i prog uticaja i neke baš zapanjujuće rifčine, vrlo skladno i zaokruženo.

Aj da kažemo pristojna.

Nije mi nešto ova nova, klasičan filler.

U jebote.

Zanimljivo, posebno za gitariste:

Novi album "Forgotten days" izlazi 23.10. Eve gi artwork:

Ojsa:

Sviraju u Zagrebu 22.03.2021. u Tvornici kulture.

Ne dam da umre topic. Nova: