Haos sam ja

Ovo meni zvuči kao neki Einar Solberg band gde instrumentalisti tek na momente dobiju prostora da dišu i pokažu šta znaju. Nemam ja ništa protiv pop muzike ako je dobra, ali ovde je očigledna tranziciona faza pa možda na sledećem albumu ako se ovako nastavi dobijemo i prave radio friendly hitiće gde ništa nije bitno osim da refren oduva. Below, Distant Bells, povremeni segmenti sa poslednje i kraj na At the bottom i to je to, što se mene tiče. E da, i not quite there pokušaj hita za Delta city butike sa I lose hope. Ostalo bolje da nisam slušao. Ne pomažu ni tekstovi koje kao da je pisao Jonathan Davis iz Korna. Daleko najslabiji njihov album u dosadašnjoj diskografiji, eto to je.

Odličan je novi The no 12 looks like you. Taman su sveli ludilo na prihvatljivu meru.

CAR BOMB - mordial BLOOD INCANTATION - hidden history of human race BORKNAGAR - true north CHELSEA WOLFE - birth of violence CULT OF LUNA - a dawn to fear KAYO DOT - blasphemy TOMB MOLD - planetary clairvoyance OPETH - in cauda venenum KNOCKED LOOSE - a different shade of blue MIZMOR - cairn

Kao što rekoh, dobar album, ali nekako se nameće poređenje sa bendovima tipa Blood Incantation, Horrendous i sl. a ipak su daleko manje zanimljiviji od ta dva benda barem meni.

Ma na Brutalu, čini mi se prošle godine. Jes da kontekst svirke nije bio baš sjajan, ali su zvučali baš kao druga liga. Mislim da su istog dana na istom mestu svirali Comeback Kid koji su u odnosu na ove zvučali kao milion dolara.

Odlična, samo što me ovaj bend uživo dosta razočarao

Ovi su odmrmorili svoje. Vikler je propao a Nigrutin nije ni mogao da propadne jer je već 10 godina očajno loš. Jedino ako Bdat ne povadi malo, ali slabo je ovo, baš slabo.

Odličan je album stvarno, baš zanimljiva struktura. Meni album baš fino teče i ima dobar flow, zvuk je savršen za ovakvu muziku, čistije u odnosu na ranije ali opet bez predrkavanja. Imali su od starta neku specifičnu atmosferičnost koja je ovde podignuta na još viši nivo. Def jedan od top death metal albuma ove godine u mojoj knjizi.

Ja nisam preoduševljen. Samo jedna pesma starija od Yellow/Green (koji se i u koncertnoj izvedbi pokazao kao njihov najbolji album u ovoj rockerskijoj fazi karijere), dosta mrljavo mi zvučalo na momente, kao da su gitare rasparene sa ritam sekcijom. Pevanje super, naročito Gina. E da, ma koliko je Seb dobar i interesantan bubnjar, nekako mi se njegov stil baš i ne uklapa u Baroness zvuk, voleo bih nekako da je to masivnije i masnije. Da ne bude zabune, bilo je super sve u svemu. Eula vrhunac večeri.

Auh. Album i po.

Sjajan album, punokrvno uživanje. Melodije voze, ubijaju. Pesme su izuzetne, što je uvek najvažnije, koga briga što nema previše eksperimenata i vratolomija. Jedino što mi je cover skroz neadekvatan, mene ovaj album uopšte ne asocira na zimu i sever već mi je sav nekako šaren, fantazmagoričan, verovatno sam pod utiskom spota za Up North pa mi je sav u tom fazonu. Ide ovo na godišnju listu sigurno.

Evo zvanično me sramota što sam nekad slušao ovog pajsera.

Ima tu i tamo razbacanih finih delova ali nikakve koherentnosti, nikakvog povezivanja sa pesmama. Uspeli su gotovo nemoguće, da tako kitnjasta muzika zvuči toliko neinspirativno. Moram se složiti sa većinom: prilična smorčina od albuma. Pale communion mi ostaje najbolji album u post-growl fazi.

Vratih se upravo sa koncerta. Duboko sam impresioniran. Kad bih bio osuđen da ceo život moram da slušam samo 3 benda, BTBAM bi bili jedni od njih. Ništa predgrupe, ništa palamuđenje, dva puta po sat i 15 i jedna pauza od 15 min između tek da se priberemo. 2 nove (i to najbolje, proverbial below i voice of trespass) i sve ostalo hitovi, bez mnogo smaranja sa coma ecliptic. Jedno 1000 duša, opšta ludnica sve vreme. Brisanje ne patosa nego guzice sa 99% bendova koje sam ikad čuo. Forever.

Jel ima ovo negde u Beogradu da se gleda?

Kako je to izgledalo sinoć, gospodo? Da sam u Srbiji sigurno bih se iscimao do NS sinoć, jbga.

Gledao ih sinoć, sold out koncert u Alexandra Palaceu, ja bih rekao preko 8000 ljudi, nisam verovao svojim očima koliko su popularni. Dobri su uživo, forsirali malo ovaj poslednji metal album ali je bilo i psihodelije dosta. Najdosadnije su one 100% rokerske stvari. Super zezanje. Bio i John Baizley iz Baroness pored mene u redu za podizanje karata.

Iako ovi abnormalno produktivni ludaci iz Melburna koren zvuka vuku iz garažnog roka i psihodelije, ja mislim da im je pravo mesto ovde s obzirom na užasno eklektičnu diskografiju koja od 2010-e kad je bend osnovan do danas broji ravno 15 long play albuma. Takođe, bend je imho najbolji kad svira straight up prog rock, tako da su mi njihova omiljena izdanja "Polygondwanaland" i "Flying microtonal banana", oba iz 2017-e, s tim što su te godine izdali ukupno 5 albuma. Koketiraju ove godine i sa metalom (pre svega thrash i stoner uplivi) na albumu "Infest the rats' nest", pa mislim da može da se razvije fina diskusija o njima jer trenutno predstavljaju i dosta zanimljivu live atrakciju i njihovi koncerti se dobro prodaju. Na čitav ovaj kvantitet neminovno ima i promašaja i eksperimenata koji se meni lično ne sviđaju naročito. Šta vi mislite?