Haos sam ja

Propustio sam Hypocrisy, bili su između dva benda koja su mi bila must see, a veruj mi treba dosta snage za sve. Žao mi je malo, al jebiga uvek se nešto propusti. U vezi njihovog nastupa sam od svih čuo da je bio odličan.

DAN TREĆI Žao mi što propustismo Wormed, ali biće prilike. THE CONTORTIONIST su odradili posao, ovaj bend mi je sve bolji svakim novim izdanjem, ali i dalje je to realno B liga ovakvog zvuka. Moguće da bi utisak bio bolji da su bili na manjoj bini u nekom večernjem terminu ali avaj, nešto slično kao Textures pre koju godinu. GOROD su zato obrisali patos celokupnom death metal konkurencijom i pozicionirali se jako visoko na mojoj imaginarnoj listi najboljih nastupa festivala. Drali su nemilice, a žurka je bila prava, opšte ludilo i veselje. Iako je svirka bila tehnički užasno izazovna, uopšte nisu ugušili tehnikalijama već je bilo prostora da muzika "diše". Baš impresivan nastup. Iz daljine sam bacio oko na EKTOMORF, jedan od najgorih i najneoriginalnijih bendova ikada, odgovorno tvrdim. VUUR je bio simpatičan, Anneke je dobro pevala i širila optimizam, momci su dobro svirali, par The Gathering stvari na repertoaru takođe, ali utisak mi je pokvarila malo činjenica da je 50% zvuka išlo sa trake, nekako sintetički i neprirodno, to je u mojoj knjizi uvek minus. ABORTED mi se uopšte nije slušao nakon Goroda, cepali su nemilice i standardno nemilosrdno ali nije mi prijalo pa sam pojurio pod šator na mlađane danske nade SLAEGT. Njihov organski, pa pomalo i nespretni zvuk je fino legao nakon burgijanja na mainu, dobre pesme, talentovan bend koji dosta vuče na Tribulation, ali svirački još uvek naivan. Ispratiće se šta ovi mladići rade u budućnosti, ima tu potencijala za nešto jako dobro. DESTRUCTION sam odgledao sa tribina, bili su 100 puta bolji nego prošli put kad su baš bili smeće, uhvatio sam sebe da headbangujem na Destruction jbte, a očekivao sam bukvalno da zahrčem od dosade. Pozicirao sam se odlično za IMMOLATION, nema tu nekih tajni niti iznenađenja, standardan "Human zvuk" bez prefiksa i sufiksa, dobro, suvonjavo ali metal je jak. Bili su tiši od većine bendova na mejnu, fina promena jer su mnogi znali da se otpanje preterano. WOLFBRIGADE je bio neprijatno iznenađenje, ovakva muzika bi trebalo da lomi uživo i tera na veliki haos u publici, ali toga nije bilo. Ravno, mutno, dosadno. ANATHEMA je zvučala kao da ih je neko iz svemira spustio među blatnjave metalce. Nastup korektan pre svega zahvaljujući setlisti koja je bila savršena uzevši kontekst u obzir. Pravo sam uživao u vokalu Lee Douglas, kao melem posle silnih urlatora. Nastupaju bez basiste što je sranje jer im je baš falilo strukture u nekim momentima. Danny izgleda kao baba od Elton Johna, tako nešto. Dobra mesta smo imali na octagonu za AU-DESSUS iako je bilo krcato kao u prknu. Generalno, octagon binu treba izbegavati osim ako se baš ne nacrtate blizu same bine bez namere da napuštate prostor pre nego što se nastup završi. Mlađani Litvanci su bili dosta dobri, zvuk je bio malo mrljav, ali se kasnije popravio. Oni su nabolji pravu formulu koju mnogi pokušavaju ovih dana bezuspešno. Prava mera black zakucavanja i post vratoloma, doduše, istakao sam to i ranije, bez naročitog ličnog pečata. Trouglovi zauvek. Odmarali smo uz HEILUNG, plemensku zajednicu nordijskih predela. Ovo bi mi bilo zanimljivo u nekom sedećem prostoru, kao pozorišna predstava. Ovako sam samo fino odmorio kičmu i opustio ganglije. EMPEROR je razorio, veoma proggy setlista. Trebalo je Trymu malo vremena da se uhoda ali jednom kad je uhvatio zalet do kraja je sve bilo savršeno. Ihsahn je prekaljeno rukovodio paradom i bespoštedno cepao grlo kad god je efektnost zahtevala. Jasno je to kao dan, ovo je bend koji je bio ispred svog vremena i izvan žanrovske učaurenosti. Odmah je bilo evidentno da ovo ide uz COL i Močugu na vrh moje liste, jbga headlineri su iscepali svoje za desetku. A onda još jedno prijatno iznenađenje, ELECTRIC WIZARD je prevazišao sva moja očekivanja, zvuk veći od života, sabbathovski rifovi su dirigovali mojim napušenim telom kao da komanduju, nisam ni znao da mi je ostalo toliko energije da prepustim sporom ali razornom ritmu. EHG je naspram EW zvučao tako mlako i kilavo da uopšte nisu u istoj kategoriji. PRIMORDIAL dobar, ali ne tako ubistven kao pre koju godinu. Alan se upinjao da animira publiku, što mu je i polazilo za rukom često, ali nije bilo onog "wow!" efekta kao kad sam ih prvi put slušao. Instrumentalno su standardno mrljavi ali to nije toliko ni bitno. Ekipa je forsirala da idemo, tako da sam propustio Hellhammer i Godflesh, međutim kako sam svoj fix dobio tokom dana, nije me bilo briga, ionako nisam prevelik fan ni jednih ni drugih. DAN ČETVRTI Iako je među mojom ekipom "Gutalax" verovatno najčešće pominjana reč tokom ovih festivalskih dana, propustili smo epski nastup čeških prolivdžija pa i sad već čuveni Toi Toi crowdsurfing. NECROS CHRISTOS je bio prvi bend poslednjeg dana za mene, dok su se oblaci već nadvijali i najavljivali dosadnu kišu. Odlična svirka i lagani odlazak u legendu benda koga sam u međuvremenu baš zavoleo, teško i precizno, al ipak dosta manje impresivno nego na solo nastupu koga sam sa saborcima odavde ispratio početkom godine. Preselili smo se pod šator da vidimo šta imaju da ponude OCEANS OF SLUMBER i bilo je lepo. Zanimljiv bend koji se možda malo previše trudi, pa na momente soul pevanje i death/doom metalurgija ne pronalaze neophodnu sinergiju al u svakom slučaju mi nije krivo što sam ih poslušao. Moji drugari odoše u hotel na odmor ali ja nisam želo da izdam metal i bio sam nagrađen sa nekoliko sjajnih nastupa. Njima je prethodio dosadni VLTIMAS, ama baš ništa specijalno niti pažnje vredno. ANIMALS AS LEADERS su odprangijali po kiši svoje, bilo je lepo ali isto tako manje impresivno i pomalo stidljivije nego pre koju godinu. Tu je već pljusak postao ozbiljan pa sam se nekako kroz blatište dogegao opet na Obscure i rešio da tu provedem narednih nekoliko sati. SAOR je bio jako dobar, nemoj da vas lažu. Super muzika, super nastup, super odziv publike. Ovo je projekat koji apsolutno ima moje poštovanje. A onda je usledio VED BUENS ENDE i pružio mi jedan od boljih ugođaja u ova 4 blatnjava dana. Za razliku od nekih moneygrab ocvalih kultadžija koje sam imao priliku da iskusim, VBE su zvučali usvirano kao švajcarski sat, prelepo su iskombinovali svoje šizofrene sastojke i stopili ih u skladnu, omamljujuću celinu. Bilo bi divno kada bi nas počastili i nekim novim studijskim materijalom jer ovo je bukvalno antipod onim govedaricama koji na račun stare slave varaju pošten narod. Fantastičan nastup, od početka do kraja, privilegija je bila prisustvovati ovome. Idemo dalje. Na mejnu je ROTTING CHRIST odlično iscepao svoj ne naročito raznovrstan ali ipak epski zvuk i IMHO su opravdali ozbiljan slot koji im je organizator dodelio. Sve je bilo bez greške, izvedba pod konac, iako naravno daleko od nečeg inspirativnog sa njihove strane u ovoj fazi karijere. Ispratih malo i TANKARD, goveđa thrasherica za pivopije iz parka, ali žurka pristojna. CASPIAN je opravdao sva očekivanja iako im je ovo prvi nastup posle 9 meseci. Domaći zadatak kako post rock treba da zvuči i scenski izgleda, opet padanje u trans i velika, nemilosrdna krešenda koja se prepliču sa sanjivim, meditativnim deonicama. Top 5 nastup festivala, hands down. Za kraj je MGLA odpičila svoje, evidentno koliko su porasli scenski u poslednje vreme, ali i dalje na momente malo repetetivno. Kowalski je kucao po činelama kao besan, ali složio bih se, ovo je bend koji nema tu komponentu grandioznosti za ove velike bine, oni su najbolji kad ga prže na klupskom nivou pa ćemo uskoro i to videti u našem gradu. Izmoreni i nikakvi, odosmo sa tvrđave, nije bilo snage za Carcass, Anaal Nakurac ili Shape of Despair, inače bih morao peške za Beograd. You win some, you lose some. Sve u svemu, još jedno fantastično metal poselo, prepuno svega što jednom metalurgu treba u životu. Ja sam doduše ovde pre svega zbog muzike, ove propratne aktivnosti su mi baš sekundarne. Pazarilo se i nešto diskova, jelo se svašta, razgledalo, overio se po drugi put i Prag na nekoliko dana pre festivala, mission accomplished, što bi se reklo. Ostaje samo još jednom da se pogleda i taj Gutalax.

Ajd da počnem i ja sa pripovedanjem mada mi se utisci dosta poklapaju sa ovim doajenom iznad. Dakle: DAN PRVI Iako sam forsirao ekipu da dođemo već na Hexis, prvi bend ovogodišnje zajebancije je bila TOSKA. Solidan instrumentalni moderni proggy zvuk koji ipak ničim ne fascinira ali ja mogu ovakvu ziku uvek da slušam. Pod šatorom se prvo overava THE ARSON PROJECT. Danci cepaju neki powerviolence sa sludge i grind elementima, mnogo bolje od nekih izvikanijih imena. Žurka solidna, tek da se stavi do znanja da je najbolje zezanje uvek na Obscure bini. Fino zagrevanje za ono što sledi. Ukačih par pesama japanskih videogame metalcore-ovaca CROSSFAITH. Osim što izgledaju egzotično, zvuče kao svaki treća liga mtv2 melodic metalcore isprdak sa početka milenijuma. Nikad fan VOIVODa od mene, taj me vokal jednostavno ne radi, mada je bilo fino, nekako potpuno pozitivno, bend nasmejan i spreman da isporuči svoj unikatan zvuk. Neki veći znalci će već potvrditi setlistu, dosta novijeg materijala. Simpatičan mi je pristup bubnjanju Awaya, nekako minimalistički ali inteligentno, za razliku od većine metalurga. Pogledah malo i ENSIFERUM, zabava uz ovakav zvuk je zagarantovana, al ne mogu se oteti utisku da sve zvuči plastično a na momente i svadbarski. Not my cup of tea sa ovim narodnjačkim melodijicama. SOILWORK je bio dobar. Ovaj bend sam znao da nipodaštavam, međutim moj lični utisak je da su na poslednjih nekoliko izdanja baš podigli lestvicu i sve to mi zvuči daleko bolje od mediocre središnjeg dela diskografije koji se kao računa za njihov magnum opus. Strid je dobro otpevao, a i mlađani bubnjar se razmahao pred kraj seta, do tada tek stidljivo držao stvari pod kontrolom. Nažalost, pogledah svega par pesama INCANTATION-a, jedno od prijatnijih iznenađenja festivala za mene, odličan zvuk, još bolja atmosfera, prljavo, zlokobno, ali vrlo razgovetno. Pravi bend za pod šator, match made in heaven. Mogao bih malo da obrnem diskografiju kad se uši oporave od burgijanja. Fejk Batushka me nije zanimala pa sam ostao da overim EYEHATEGOD. Sve je to ok, kult i slično, al meni bili baš dosadni do jaja, niđe gruv da te raznese što sam očekivao. Majk je bacao neke štrokave fore u svom stilu ali generalno ravan nastup koga se jedva i sećam nekoliko dana kasnije. Kiša je u međuvremenu pojačavala tempo pa sam, hteo, ne hteo, ostao zaglavljen ispod šatora kad je počeo PRONG. Bili su bolji nego što sam očekivao, a očekivao sam da se prepustim suicidalnim mislima usled dosade. Nešto slično kao Ministry prošle godine, bend koji izrazito ne podnosim me je prijatno iznenadio. Pošten nastup iako mi bazični industrijalizovani jumpdafuckup rifovi slabo prijaju ovih dana. Dok se vatalo dobro mesto za pred COL, odgledah većinu PARKWAY DRIVE nastupa. Kako je ovaj, nekada osrednji metalcore bend, postao ovako veliki da izvedu najspektakularniji scenski nastup festivala, ostaće ozbiljna misterija. Nažalost, all style no substance je formula kojom se oni rukovode jer se ispod tog kičeraja i holivudskog pristupa malo šta krije muzički. Ako ništa, vredi pogledati jer show je bio ozbiljan. CULT OF LUNA su po očekivanjima razvalili, to je tako uigran i moćan live zvuk da je samo jedan bend na festivalu mogao u tom segmentu da im isparira, ali doći ćemo i do toga. Trans je stanje u koje mene COL baca u bilo kojoj varijanti, ali uživo je spektakl dodatno naglašen. Postava sa dva bubnjara je dodatno raspametila naokolo, a Johannes Persson je zvučao daleko zlokobnije i apokaliptičnije od sve bolumente "evil" bendova na gomili. Svetlo na bini perfektno, jednostavno audiovizuelni trans. Delim mišljenje kolege gore vezano za COL - Neurosis poređenja, možda se jednom otvori ta pandorina kutija jer ima nas još koji smatramo da je Neurosis velik al prilično precenjen bend koga su učenici jednostavno nadmašili. Moje prvo veče je zatvorio THE OCEAN, bend koji jako volim i koji je bio stvarno super, profesionalan, moćan i sve pod konac, ali posle COL ipak neubedljiv nekako. To je taj momenat koji će se ponoviti i veče posle, koji je Grob apostrofirao. Ipak, The Ocean mogu da gledam uvek i u svakoj varijanti, briljantan bend čija je diskografija i šarenija i impresivnija od mnogih izvikanijih imena. Loic dobar za mikrofonom i sve pet, al posle COL su zvučali uprkos svemu nekako "predgrupasto". DAN DRUGI Diablo swing orchestra je ipak bio prerano, a ostali bendovi u ranim terminima me nisu zanimali tako da su naš dolazak na tvrđavu dugog dana propratili umilni zvuci koje su proizvodili SACRED REICH. Dosadno do bola, sa nekim izlizanim forama, baš definicija benda za propustiti, mada ima ko voli ovakvu segunda division thrash ekipu. HIGHER POWER su ispod šatora okupili probranu hardcore ekipu, prijao mi je ovakav zvuk itekako u datom momentu. Zvuče kao manje haotičan Turnstile, zezanje dobro, pravo osveženje za mene i lepo iznenađenje jer me studijski nisu baš raspametili. Odmaralo se na brdu uz WALLS OF JERICHO, nekada popularni tough guy (ili bolje reći tough girl) nabadački metalizirani hardcore. Ovaj bend već dugo nema šta sveže da ponudi al u principu fina žurkica uz predvidive breakdown-ove i positive spiku. Prava stvar za one koji vole nabildovane žene. OMNIUM GATHERUM je ponudio potpuno drugačije iskustvo, ovaj bend je žešće potcenjen. Nisu svakako elita ali jedan od poštenijih nastupa festivala i fantastičan odziv publike usled koga su neki melodeath klišei zvučali sjajno. Ovo su oni nastupi koje dođeš da overiš reda radi a ostaneš do kraja sve vreme maksimalno napržen. THY ART IS MURDER su prilično pristojni deathcore reptilijanci, vokal dobar za ovaj žanr ali sve ostalo manje više by the book prangijanje do nekog tupčastog breakdowna u niskom štimu. SODOM je bio dobar, još jedno prijatno iznenađenje koje sam hteo samo u prolazu da overim al mi bilo daleko zanimljivije nego što sam mogao da sanjam. Pristojno skroz za jednog vrlo površnog thrash ljubitelja poput mene. AZUSA je prvi bend koji sam gledao na maloj klasutrofobičnoj Octagon bini. Možda sam ipak očekivao malo više od ovog benda koji iza sebe ima jako dobar debi album, iako je reč o ozbiljnim muzičkim vukovima. Harizmatična Eleni Zafiriadou je malo razbila monotoniju svojim bombastičnim nastupom, a lead gitaru je svirao momak iz Astrosaur koji je valjda sad i u Ihsahnovom pratećem bendu. Ipak, moglo je to malo eksplozivnije da bude, malko mlak utisak uživo iako je ovo muzika kakvu vrlo rado slušam doma. SICK OF IT ALL sam uhvatio na blic, ništa novo što već nisam čuo od njih 100 puta. TESTAMENT je zvučao moćno, svirački impresivna ekipa na delu, ostali thrash bendovi na festivalu su mi svi bili druga liga u odnosu na njih. Nažalost, i ovo je bilo kratkotrajno jer se trčalo na DAUGHTERS ispod šatora, a tamo...ipak razočaranje. Ovaj novi noise pristup koji forsiraju u poslednje vreme mi je ok studijski, uživo je to ipak manje zanimljivo, a čak je i Alexis Marshall bio dosta miran i "normalan" za svoje standarde. Videh da ovde neće biti raspamećivanja iako sam očekivao jebeno ludilo, pa sam požurio da zauzmem mesto za ipak glavno ludilo festivala, kad smo već kod ludila. MESHUGGAH su najrazorniji bend na planeti i ne postoji adekvatan opis ove mašinerije koja je mlela kosti bez pardona od početka do kraja. Savršeno dominantan nastup upotpunjen brutalnim svetlosnim efektima ostavio je utisak da će sve posle njih ipak biti drugorazredni doživljaji. Kad mi glava nije otpala sa ramena te večeri, nikad neće. Strašan ali baš strašan nastup, jedan od najboljih kojima sam ikada prisustvovao. Ono što je ostalo od mene probilo se nekako opet na Obscure da se posluša KAMPFAR, prekasno jer su zvučali sjajno pa mi dve pesme nikako nisu bile dovoljne. CAR BOMB je bio bend koji sam željno iščekivao i nisu izneverili, oprali su zverski ali posle Močuge ipak nije bilo moguće baš impresionirati. Ne znam kojoj je legendi palo na pamet da ih ovako metne u kratkom vremenskom razmaku, klasična smrt za uši. Strašan bend koje je eto bio žrtva činjenice da su pre njih na mainu grmeli bogovi. Bilo je vreme za odmor na brdu, BRUTALLY DECEASED su mi posle svega zvučali kao dečja pesmica, a tupavo do daske. CARPENTER BRUT su bili lek koji je bio potreban za kraj večeri, lagani peting i masaža koji vraća organizam u normalu nakon što je bio izložen brutalnim nasrtajima sonične apokalipse. Sjajan razigran završetak dana koju je začinio neki pijani Čeh dernjanjući se: "she's a ladyboy, LADYBOY on the dancefloor..."

Subota u Atini, al to baš nije blizu. Ja sam za ZG.

Nemam pojma, nešto mi prehajpovani Nero di Marte. Nije loš Derivae al ništa epohalno.

Taman kako treba i dolikuje.

A izašao je i spot za tihog čoveka u međuvremenu:

Jebe keve al je malo predugačak za moj ukus s obzirom da većina pesama liči jedna na drugu.

Al ovi likovi što nose majice ovih ultra popularnih bendova i ne mogu da opepele. Naravno da je PTH bratić izdominirao.

Iako već dugo nisam fan benda (mada sam ispratio do Resurrection sve uredno) zaista grozna vest.

Novi album izlazi 20.09., zvaće se "A Dawn to Fear", 8 pesama, ukupnog trajanja 79 minuta.

Vrlo dobar francuski Lovecraftian bend ima novu pesmu, prethodni album im je bio baš fin:

E jeste, videh da se zajebah. Uglavnom, što se estetike tiče, sa PRS nema greške. Nisam ja neki svirač al prevukoh jednom preko PRS custom 24 uključenog u neko krajnje prosečno pojačalce i usrah se od miline.

E pa vidiš kako možeš kad se potrudiš, ovaj Allenderov PRS je preljep. Headless gitare su meni odvratne. Kiesel ima neke dobre modele al i neke koji odaju baš sintetički utisak.

Koja kičerica plus stratokaster najružniji oblik đitre.

Kod mene je hajp toliko nizak da nisam ni poslušao snimke ove dve nove pesme do sada, a do pre koju godinu bih ubio za 10 sekundi novog materijala.

Pozdravljam otvaranje teme. Definitivno jedan od uzbudljivijih novijih DM bendova, uz Horrendous i Blood Incantation.

Liči poprilično na poslednji Revocation omot.

Za ovogodišnji festival su malo promenili konfiguraciju na Trgu, bina je pomerena i ove godine nije bilo štandova za hranu što je zaista sranje. Takođe, kako se poslednji nastup završi (oko 12h) tako više ne mogu da se iskoriste tokeni. To je isto sranje. Ali to je sve manje bitno, bitnije je: PRVI DAN Malo smo zakasnili na nastup mladog nemačkog benda FJORT ali smo uhvatili barem 3 pesme, dovoljno za neki površni utisak. Oni sviraju neku modernu, metaliziranu i zamračenu verziju hardcorea, mene dosta podsećaju na Code Orange, što nije baš neka referenca al ajde. Bili su ok, ništa za pamćenje ali pristojno. WARDRUNA je nastupila u šestočlanom sastavu, zvuk je bio čist a publika je bila dovoljno tiha da napravi surogat kamerne atmosfere u kojoj ovaj bend najbolje dolazi do izražaja. Meni su na momente bili jako dobri i mogao sam da vizuelizujem u glavi vikinge i stara nordijska vremena, ali su na momente bili i dosta dosadni, suštinski - nordijski etno koji bi retko kome bio zanimljiv da nije, khm, nordijski. Podseća pomalo na krajiško zapevanje, iako i Einar Selvik i njegovi kompanjoni (naročito najstariji među njima) imaju moćne glasove. Antički instrumenti koje sviraju više deluju vizuelno atraktivno nego što imaju raskošan ili polivalentan zvuk. Sve u svemu dobar nastup, na BA prošle godine su mi bili ubeljiviji čemu je doprinela i noć (nekako mi nisu za dnevnu svetlost kao na Artmaniji), ali nikada od mene neki megafan. ARCHITECTS su imali scenski nastup i samopouzdanje na bini kao da su najveći bend na planeti. Ja sam svojevremeno pratio njihove rane mathcore radove, dok nisu previše otišli u neke komercijalnije vode, posle sam potpuno izgubio interesovanje za njih. Znam da su jako popularni među mlađarijom. Zvuk im je bio užasno ispeglan i propušten kroz ko zna koje sve filtere/procesore. Ipak, vrlo ubedljiv nastup, groove koji ubija na mestu, animirali su i indiferentnu publiku pa iako bi me smaralo da ovo slušam kod kuće ovih dana, bio sam zadovoljan što sam prisustvovao ovom događaju, maksimalno profesionalno su odradili svoje. Nisam znao da je solo gitaru preuzeo Josh Middleton iz Sylosis, to je svakako fina stvar za njih. Zvezde večeri su naravno bili DREAM THEATER. Ovo je moj prvi live susret sa njima i definitivno sam ostao zapanjen instrumentalnom dominacijom koju su isporučili, iako sam naravno to očekivao al nikako nisam mogao biti spreman. Petrucci je prednjačio svakako, ali i ostatak instrumentalista je potvrdio najvišu klasu. Ipak, James LaBrie je razlog zbog kojeg nikad nisam bio DT megafan, ja takve vokale jednostavno ne preferiram, nisam ga voleo ni u klasičnom periodu benda, a još manje danas kad je izgubio dosta moći. On je svoje odradio korektno, mada se ne mogu oteti utisku da se šlepa uz ostale dominatore. Setlista pristojna, imajući u vidu da promovišu aktuelni album koji zapravo nisam ni poslušao do danas, ali sada definitivno hoću. Obrni okreni, DT uživo jeste privilegija i dugo ću pamtiti ovaj nastup. DRUGI DAN Propustili smo prvi bend dana, MOBIUS, vidim da su neki doom-eri iz Slovačke. Oh well. ALCEST su bili super, meni lično bolji čak i nego u Beogradu kad su nastupili pred Anathemu. Fin miks novih i starih stvari, sjajna atmosfera, super prijem kod publike, baš fino za otvaranje dana. Zanimljiv mi je bio basista koji deluje kao da je poreklom iz Indokine ili možda sa Havaja, vidim na arhivama da je svirao live čak i za Peste Noire, tako da nije istina šta dušmani pričaju... 🙂 MADRUGADA mi je sela kao budali šamar sa svojim elegantnim art rock zvukom. No homo ali Sivert Hoyet je baš ozbiljan šmele i strašan frontmen. Njegov divan, prirodan bariton je vodio glavnu reč, dok su ostala gospoda uredno i svedeno pravila instrumentalnu podlogu. Kako drugarica @Face Of Melinda reče, norveška verzija Nick Cave and the Bad Seeds, sa blagim izletima u ćalački rock i po koji proggy začin. Sjajan nastup, preporuka da ih uhvatite negde ako možete, ko voli nešto slično - nema greške. Ipak, jednom kad su se momci iz OPETH popeli na binu, sve ostalo je otišlo u treći plan za mene. Predugo, zaista predugo sam čekao da prvi put vidim ovaj bend koji je vrlo značajan za moj muzički odgoj, ali bolje ikad nego nikad, konačno su se zvezde poklopile. 8 pesama sa 8 različitih albuma (od BWP na ovamo) je festivalska setlista sa kojom nemam nikakav problem (iako nema potrebe reći da sam se potajno nadao nečemu još malko starijem), posebno kad je izvedba ovako impresivna. Sipali su sa svih strana, Mika je bio raspoložen za zajebanciju i blage prozivke DT, publika je uzvratila ljubav u punoj meri i to je to. Sve je za mene trajalo kao sekund, ali sekund u kome postoje samo muzika koju stvara Opeth i ja koji je upijam. Dobro je ponekad se podsetiti koliko su dragoceni trenuci u kojima jedan od vaših top 5 omiljenih bendova objašnjava zašto je to tako i nema adekvatnih reči kojima bih opisao kako sam se osećao preksinoć. Uglavnom, mašina melje kao luda i ma koliko poslednja izdanja imala svojih props and cons, ja neću upadati u zamku da ih osuđujem pre nego što istražim svaki ton koji imaju da ponude. Vredi.

Opa bato!

Valja.

Novi album će se zvati "All hail" i izlazi 25.10. za Solid state records. Od ostalih vesti, donedavni gitarista Jeff Hickey je napustio bend radi lečenja od alkoholizma.