Haos sam ja

Pa sigurno ti signature modeli nisu loši, plus ja ne znam nikog ko ima way of wade a kamo li mccollumov model u srbiji, ali ova srednja i niža klasa modeli su baš subpar u odnosu na nike i adidas. E da, možete da probate sa nekim Underarmour modelima ako ste skloni eksperimentisanju.

Možda ja baš nisam merodavan jer sam malo elitista kad je obuća u pitanju a posebno patike za basket. Ja igram dosta često a pošto sam prosečne visine i igra mi se zasniva na kretanju i brzim promenama pravca, jako mi je bitno da imam dobre gilje a em se ložim nenormalno na to. Imam Kobe 9 cactus za napolje, Air Jordan 29 koje su zaista odlične patike al sam u poslednjih par godina više u fazonu low cut, i najzad Kobe AD exodus koje su mi za salu al nisam baš prezadovoljan performansama iako su prelepe estetski. Ove kineske marke tipa li ning, anta i slično nisam nikad lično probao al rekli su mi mnogi da su krš. Za neke pristojne pare uvek mogu da se nađu npr neke adidas sa boost tehnologijom, npr neki Dame Lillard modeli, meni su ružni ali kažu svi jako dobre patike. Isto tako i hyperdunk Nike modeli.

Koliko često igraš? Zašto bi kupovao ove kineske krntije ako igraš relativno često?

Ovo je kul:

Dajem iznova i iznova šansu ovom albumu, al ne vredi, ostajem pri inicijalnom mišljenju. Baš ništa spec.

To je naravno savršeno razumljivo. Danas je ponuda koncerata ipak nemerljivo bogatija. Nisam razumeo ovaj deo oko besparice, koliko god da smo mi kurac od države, ništa ne može da se poredi sa besparicom devedesetih. Koncerti su jednostavno bili retki i nije moglo naročito da se bira pa se logično išlo na sve.

Sve tačno, ja sam ih osim tad u Hali Sportova slušao i u SKC-u ono sa Kojotom kad je SMF bio predgrupa (valjda na Prophecy turneji) i tad je već bilo sve dosta skromnije nego tad u HS. Nakon toga sam izgubio interesovanje za taj bend i nisam ih više jurio ali naravno nemam ništa protiv što dolaze i bilo bi super da imaju još više fanova ovde, posebno mlađih. Možda čak i svratim na BeerGarden da čujem kako to sad izgleda, iako su i oni kao bend i sama ta manifestacija dosta obezvređeni u odnosu na izvornu priču.

Taj Soulfly 2003. je stvarno bio ludnica koncert, toliko su svi bili željni da čuju ne samo Sepulturine hitove, već je i Soulfly tada, za razliku od danas, bio vrlo aktuelan i svež bend. Meni ostalo u najlepšem sećanju. Naš kad bi neki bend tog tipa danas mogao da napuni takav prostor, nikad...

Složio bih se da se ATHOW izdvaja kvalitetom i da im je to najbolji album (verovatno čak ubedljivo) ali ne ide mi to u ovu kategoriju, imaju oni još dobrih albuma.

Ubica stvar.

Preludi su Car Bomb.

Jes da ekstenzivno tumačim pravila teme, ali meni je to to, prosto ne mogu da verujem da je jedan tako dosadan bend izdao takve albumčine back in the days (a one ipak kvantitativno čine manji deo njihove diskografije). Ovo sa pesmama je bezveze, kod ogromnog broja izvođača se može pronaći po nešto polu-interesantno, al da je neko sranje a da izda baš dobar ceo album - e to je već malo ređe.

Entombed. Prva tri albuma klasa, sve nakon toga težak snoozefest.

Super novi Martyrdod, ništa topla voda al kokanje fino, melodije taman koliko treba, ukucavanja po lobanji sasvim dovoljna doza. Bait and switch naaća.

Sinmara briše patos ovim lagano, al nisu zapravo ni za poređenje po zvuku.

Kompletiran line up za ovogodišnji BA. Svi će poginemo u vodu. Top 10 nastupa kojima se radujem, mada ću se potruditi da mi lični tempo bude udarnički: Emperor Cult of Luna The Ocean Ved Buens Ende Car Bomb Caspian Necros Christos Meshuggah Shape of Despair Primordial

Isti fazon, baš kako je doktor prepisao.

Port Noir - Down for delight, lagano refren godine.

Havarisan Yugo Florida sa Bubanj Potoka, da budemo precizniji

Meni se dodatno pokvarilo, što ga duže slušam sve mi je mediokritetniji. Najbolja pesma - Alsaela.

Ja slušam novi Monstrosity, odličan je.

Meni su oni uvek bili nešto između SikTh i Protest the Hero, ali nekako nisu imali harizmu ni jednih ni drugih. Nisam slušao ovaj novi al kad se vratim na stare albume povremeno zvuče mi manje impresivno nego u vreme kad sam ih prvi put čuo, dok kod ova prvopomenuta 2 benda upravo suprotno, kad povremeno pustim stare stvari zvuče mi još genijalnije nego back in the days.

Postoji velika razlika između patetike i estetike, iako je ona često veoma apstraktna i fluidna. Ne pecam se ja na "all style no substance" priču tako lako, ali jbga ne mogu pobeći od svoje prirode, a svi psiho testovi koje sam radio (a tu je bilo i baš kompleksnih i u skladu sa najvišim standardima psihoanalize) kažu da sam ja kao osoba dominantno esteta. Dakle, supstanca mora postojati. Ja cenim onoga ko je u predivan stil uvio govno, tim pre je umešniji. Nemam sad vremena da naširoko pišem o tome, ali jednom hoću, dao si mi dobar šlagvort. Međutim, na kraju dana je važno razumeti da li je nešto samo lepo, a beskorisno ili čak štetno, ili ima neku utilitarističku ili kakvu drugu ozbiljniju poentu. Da se vratim na DsO, kada te neka muzika natera da je shvatiš ozbiljno, to je velika stvar. Međutim, mogli bi oni da imaju isti ovakav tekstualni narativ, a da im je muzika kerov kurac, ne bi me u tom slučaju ni najmanje zanimali. Što se ostatka citiranog tiče, ja lično ne pravim razliku u mudrosti na "srpsku" i "nesrpsku". Mudrost je često vrlo jednostavna u svom pojavnom obliku, mada ja često preferiram malo kitnjastije.