Haos sam ja

Meni je vladika (bio) daleko interesantniji kao književnik nego kao filozof/teolog. Čitao sam neka njegova dela potpuno očišćen od ideološke konotacije. Ima nekih baš epic shit momenata, npr: "Onemelom od čuda teško je govoriti ogluvelim od larme." Ja volim takve ultimativne konstrukcije makar ne bile tačne. Mislim da je dobra stvar za mene to što sam ga čitao u dobu kada sam mogao da napravim otklon od celokupne njegove ličnosti i zaostavštine, koja je duboko retrogradna i anticivilizacijska. Da sam čitao kao mlađi, mogao bi možda da me zavede. Slična je stvar i sa DsO. Zaista volim da se udubim u njihove tekstove i stvarno je impozantna posvećenost kojom pristupaju kreiranju čitave priče oko benda, ali ne treba to previše ozbiljno shvatati.

Nazi, desno, mantija - nije moja bratija. Bez obzira, ima se štogod interesantno pročitati iz književnog opusa vladike, iako ne možemo biti suprotniji na polju ideoloških stavova.

Tek sad videh ovo. Jebiga. Prvi album go prosek al onda tri baš dobra, poslednji možda i ponajbolji. Biće pamćeni u kući Haosovih.

Ima li nade da ovi mladići izađu na crtu uskoro Rasti i Cobiju? Gledao sam juče neki mini dokumentarac koji je Vice radio (ortak montirao) o toj IDJ Bassivity priči, sa akcentom na ova dva gmaza. Ima tu mnogo istine u onome što su rekli, al voleo bih da ih ovi iz čiste dosade sjebu.

Slažem se da mix nije idealan, ali na ovoj verziji albuma koju ja imam je mnogo bolji nego na onim youtube singlovima. Stale smoke je zakon, meni na startu pesme lagan kandidat za rifčinu godine, šteta što ne ponavljaju taj rif dalje kroz pesmu. Imaju oni definisan stil ali Abandon je bio album za zaborav, bukvalno ne pamtim ništa sa njega, ravno do bola, a i Letters Home i Empty Days su imali de facto neke ozbiljne hitove ali i neke potpuno passable momente. Na ovom novom malo više zvuče kao post hardcore tj. taj post prefiks je izraženiji. Ovo mi je jako drag bend jer ga pratim od samog početka i rasturili su sa prva dva izdanja, da bi kasnije sve bilo malo razvodnjeno. Evo, na ovom gore videu što sam kačio je bukvalno set lista koju bih ja u pesmu birao s obzirom na kontekst.

Bukvalno best of setlista:

Dobar je album, nema greške, bolji od SOMB dosta i raznovrsniji. Jebemliga, vrteću ovo verovatno svake nedelje do kraja godine da bih stekao potpuniji utisak.

Postuješ aktivno na temi za šabanski hiphop, dakle kvalifikovan si, neće da ujede.

Meni odličan novi Port Noir, nikad nisam slušao ništa slično, gotovo r'n'b momenti pomešani sa distortziranim gitarama, ne znam sa čim bih uporedio. Baš super što su se pronašli u ovoj simplifikovanoj ali efektnoj verziji. Prvi album je bio pristojan, drugi bolno mediokritetan. Fina upoteba jednostavnih elektronskih upliva, veoma ukusno. Ne znam kako bih ovo kategorizovao, rifovi su jednostavni ala RATM ali nekako baš lepo spakovano. Možda je ovo neki novi nu metal za milenijalce mada nema neke veze sa 90s, early 2000s nu metalom, mnogo je univerzalnije i zrelije ali baš ima opak komercijalan potencijal. Prijatno sam iznenađen.

Koliko je samo jak refren na The fire is cold, ne mogu da ga izbacim iz glave.

Albumčina, al jes ovo više za neki goth rock, pa čak i heavy topic.

THE DAMNED THINGS - high crimes DEFEATER - defeater IDLE HANDS - mana FUNEREAL PRESENCE - achatius MARTYRDOD - hexhammaren DEATHSPELL OMEGA - the furnaces of palingenesia HELMS ALEE - noctiluca PORT NOIR - the new routine ALFA MIST - structuralism ENTOMBED - left hand path

Preporuka za novi Dead to a Dying World album - Elegy. Malo neki Subrosa/Giant Squid/Ludicra zonfa sa gudačima, malo death-doom, malo melodike, malo tradicije, malo avangarde...dosta dobro.

I kako se na kraju čita ovo znamenito islandsko slovce þ ? Ja sam sve vreme mislio da se bend zove Mispyrming.

Klasičan AA iz poslednjih 15 godina, ne verujem da ikome ko sluša metal ovo može da smeta, a opet ne verujem da će ikome zavšiti među najboljim albumima godine na kraju. Nemam nešto volje da ga preslušavam uzduž i popreko, može da piči u pozadini dok nešto drugo radim. Da, omot i spotovi su stvarno bezveze. Ukratko, definicija "playing it safe" benda.

Solstafir i nije black metal već dugo, ne znam zašto se pominje uopšte u tom kontekstu. Možda je mislio na Solefald, slično ime, ali i oni su Norvežani.

Ne delim baš opšte oduševljenje novim Funereal Presence albumom. Ima jako zanimljivih deonica, ali sve je nekako baš baš traljavo odsvirano, bar za moj ukus, na momente potpuno amaterski. Kao da je tip previše hteo, super ideje ali realizacija trapava, kao da nije svirački dorastao da odradi kako treba ono što je komponovao.

Brutalan je ovaj live snimak, mix je savršen, zvuče baš dobro.

“Zašto se svaki spot snima ko film, zato što je ovo brate kraljevski stil."

Sranje:

Pa slažem se generalno, mada se i Stone Sour promenio prilično u međuvremenu (doduše osim nekih singlova nisam ni poslušao ništa još od Audio Secrecy, prvi SS imam čak na originalu - super album). Međutim, što se Slipknot tiče, baš nekako nema inspiracije, refreni su sve tanji i manje zarazni, krljački delovi su već ranije odsvirani i to bolje, šta znam - ravna linija.