Haos sam ja

Meni su i Hellfest i Wacken i svi ti ooogromni festivali uzasno neprivlacni. BA em je jeftin, em je idealnih dimenzija/kapaciteta, em na lepom mestu na tvrdjavi a ne na poljani.

That's where you're wrong, kiddo

Gojira je bila brutalna, nemoj da vas loze.

Dan treći: Rešili smo da malo odmorimo jer su prva dva dana bila ubistvena po naša krhka tijela, pa smo se treći dan pojavili u prašinčini "tek" oko 17h. Vreme lepo, oblačno, 20ak stepeni, idealni uslovi za igru što bi se reklo. Zakačih malo NASTY, sranje kroz gusto granje. PESTILENCE je zato zvučao jako dobro, trebalo je to pogledati u NS ali avaj. Jedina zamerka na prelaze koji im baš nisu jača strana, nema tu nekog flow-a između agresivnijih i suptilnijih deonica. Nevertheless, dobar nastup. MISERY INDEX su prijatno iznenadili, ovaj bend mi je uvek bio onako...suvi prosek. Međutim, prilično su usvirani i našpanovani, baš jedno momačko zakivanje. Nema tu mnogo ukrasa i varijacije ali kompaktno i pravo u glavudžu. Smucao sam se posle tamo-vamo, a tek kad je AT THE GATES krenuo sam se usredsredio na svirku. Vrhunski nastup ATG, zvuk savršen, ni tiho ni preglasno, taman kako treba, Tompa raspoložen i na gornjoj granici svojih mogućnosti. Fin miks starih i novih pesama, uglavnom dosta sveže i aktuelno, taman kada sam mislio da su se izduvali nakon prosečnog novog albuma. MINISTRY je za mene bio jedno od prijatnijih iznenađenja jer ovaj bend nikad nisam voleo i njihova muzika me užasno smara. Međutim, jako jako dobar nastup, zanimljiv i energičan, prilagođen okolnostima i vrlo profesionalan. Očekivao sam da ću bežati pod šator kad krenu, a odslušao sam ih do kraja. Zamerka što je bilo preglasno. Nakon toga još jedno fino iznenađenje u liku islanđana MYSPYRMING na orientalu. Jebaše majku koliko su bili glasni ali i ubedljivi. Klaustrofobični ambijent oriental bine je doprineo utisku ali baš razbiše momci, nekakav post black ali strašno agresivan. Ipak, nije se moglo ostati do kraja jer BEHEMOTH se svakako ne propušta, jebiga. Šta reći za njihov nastup, možeš da ih voliš ili ne ali ono je spektakl. Sve savršeno, i muziciranje i teatrika, Inferno možda najimpresivnije zvuči od svih bubnjara na festivalu a bilo je zverina itekako. Nema šta, institucija su i lično se nadam da će da ih drži kreativni zanos još dugo vremena, bullshit aside. CARPATHIAN FOREST je bio verovatno najgori nastup na festivalu, zvuk kurčina, svirka dosta tanka, vokal dosta nagudran, na sve to nakon Behemoth...dva univerzuma bukvalno. Batalih CF i odoh ispod šatora da čujem ULSECT, super bend, moderan al brutalan, neka Ulcerate varijanta, videćemo da li je ovo samo projekat ili će ići u fulltime priču. Fina atmosfera, baš za ispod šatora. Trk na main opet da se uhvati DEAD CONGREGATION, nisam bio u Festu kad su svirali ali eto ispravih grešku. Snažno i brutalno, ali ne i mehaničarski i veštački. Jako dobar nastup ovih Grka koji lagano šiju i neke viđenije bendove. Za kraj, žurka na MALOKARPATAN (kurva!!). Nisam podrobno slušao njihov studijski rad ali jako zabavno sve to zvuči uživo, fin miks heavya, blacka, dooma, ima tu svačega, rocknroll za tradicionalnije metalurge. Dan četvrti Ambiciozan poduhvat se završio sa rezimeom od 18 preslušanih bendova poslednjeg dana. Krenulo je jako, ne znam kojoj je legendi palo na pamet da AKERCOCKE stave da sviraju u podne, potpun promašaj, ali zato svirka savršena. Nažalost, u pola sata njihovog nastupa bilo je vremena za svega 5 pesama, ali moćno, precizno, virtuozno i dominantno. Mendonca je sa viktorijanski plemić style prešao na kamiondžija iz Vajominga outfit ali ne mari. Treba uhvatiti Rkekoke na nekoj samostalnoj svirci, ovo je jedostavno bilo prekratko. PLINI je razveselio publiku i sebe svojim happy prog-om, fin odziv kao i pre 2, 3 godine, dobro dođe malo ovakvog zvuka na svo burgijanje. Onda sam se nacrtao ispred bine za INTEGRITY, šta znam, vrlo dobar nastup ali jedan od slabijih odziva publike u toku festivala je malo pokvario utisak. Ipak, Dwid je delovao raspoloženo, sipali su iz svih oružja, naročito Domenic Romeo sa svojim thrasherskim brzim solažama. Ovo je ipak bend ili za neki manji prostor (kako je bilo u NS?) ili za malo drugačiju publiku. Sve u svemu, korektno. Sledio je ORIGIN u postavi sa jednom gitarom i bez basa. Bezdušno su prangijali uz odvratan zvuk duple bas pedale koja je standardno pojela sve ostalo. UNLEASHED sam pogledao sa tribina obzirom da nisam naročit fan, korektna svirka ali nema kod tog benda ništa specijalno zanimljivog za mene, jebiga. Na metalgateu sam navatao malo ARKHON INFAUSTUS koji bi da zvuče kao Deathspell Omega ali prc. Još jedan u nizu korektnih nastupa, koje ću zaboravaiti već prekosutra. DOG EAT DOG je tu bio radi daška svežine, njihov rapcore meets ska pristup je verovatno većini metalurga bio nepodnošljiv ali meni je bio fin intermeco za ono što će slediti. Dobar nastup, fantastičan prijem kod publike s obzirom na okolnosti, momci su se baš trudili da ostave utisak i svirali su sa mnogo samopouzdanja. Pod šatorom sam se nacrtao na vreme da čujem ROLO TOMASSI i uhvatim najbolji kadar na divnu Evu Spence, najslađe čeljade u 5 festivalskih dana uz par promoterki Jegera. Nekolicina nas koji su ih slušali dosta nisu iznenađeni ubedljivošću nastupa ali oni koji su se slučajno zatekli tamo bogami jesu. Sjajan bend koji biva sve bolji a mogućnosšću da hipnotišu i ovakvu publiku nadam se da otvaraju sebi vrata za veće bine. Radikalna promena u zvuku i vizuelnim receptorima je bila na mainu gde je prašio BELPHEGOR, meni lično prilično dosadno ali ne može se poreći da im je scenografija makar na zavidnom nivou, sa sve skeletima i odsečenim svinjskim glavama, ljubi ih majka. Ono što najviše volim na BA su te nenormalne razlike među bendovima jerbo je nakon austrijskih satanista nastupio PAIN OF SALVATION. Lepo je bilo videti Daniela i Johana zajedno na bini, a momci su delovali jako raspoloženo i spremno da se iskažu u moru mračnjaka. Setlista je bila sastavljena od pesama sa novog albuma ali i dve pesme sa The perfect element (Used, Ashes), kao i Inside Out sa OHBTCL koja je bila prilično iznenađenje za koje je Daniel prepotentno naglasio da je verovatno niko od prisutnih ionako ne zna. Makar se iskupio na finjaka potkačivši sve opake, đavolske bendove (možda je baš ciljao na Belphegor koji su svirali pre njih). Naravno da je tužno što nisu svirali ništa sa Remedy Lane, ali bend deluje zajebano, usvirano, motivisano i nadam se da i njih hvatam uskoro negde na full nastupu. E da, Leo Margarit je jedan car, a Johan se jebiga muči sa vokalnim deonicama novih pesama. Daniel dominantan i raspoložen, u ulozi nekog he-mana na koga sve više fizički podseća. Između Sepulture i Goblina, ja sam se odlučio za CELESTE koji su izriljali svoje za sve pare. Mračno i nihilistički ali ultra atmosferično je bilo ispod šatora za vreme njihovog nastupa. Ostadoh ispod šatre jer me Danzing nije zanimao, matoraći UNSANE su svirali jako dobro i njihov proto stoner / noise rock je bio lepa promena i dašak svežeg vazduha za mene. Nisam očekivao mnogo a ispala je super svirka, mogao bih da čekiram šta trenutno izbacuju studijski. DODECAHEDRON je bio na mojoj listi bendova koje obavezno treba poslušati, međutim zvučali su mi neubedljivo, slično kao Celeste kojih sat vremena ranije samo ne tako divlje. Korektna svirka, korektne tehnikalije ali nekako mi je izostao wow efekat, a možda sam bio samo preumoran. WARDRUNA je stvarno bila nešto posebno sa svojim zvukom starih nordijskih vremena, ali mudro smo zaključili da njih sasvim lepo možemo da pogledamo sa tribina. Iako itekako pozdravljam odluku da se uvrste u line up, ovakva muzika se mnogo lepše konzumira verovatno u nekom kamernom ambijentu. Meni je falilo još malo bušenja mozga pa skoknuh na metalgate na FULL OF HELL, verovatno najbesniji nastup festivala, nekakav moderan pandan Anaal Nathrakhu, a sličan mi je bio i osećaj kao onomad kad sam gledao AN na istom mestu. Publika je bila oduševljena, sa pravom. Odmorih kosti na tribinama uz PERTURBATOR, mene onaj techno nikako ne vozi ali je makar bilo zanimljivo gledati nekog skandinavca koji je izveo impresivan ples. ESOTERIC je zvučao kako treba, bolno, gadno i mizantropski, čisto da dotuku do kraja, ali je festival zatvorio sjajni WIEGEDOOD pod šatorom, izuzetan nastup, sjajna atmosfera, besomučno rokanje Wima Sreppocaa za bubnjevima, prekidano samo ambijentalnim pasažima i tek da ljudi ne popadaju u nesvest od buke. Rezime: Pošto sam propustio prethodni BA (koji je po imenima bio impresivan) bio sam srećan kao malo dete što sam ponovo bio deo ovog metalnog cirkusa. Ima verovatno luđih, svakako i mnogo većih festivala ali meni je ovo prava mera, i po veličini i po broju odličnih bendova koji mogu da se poslušaju. Naravno, utisak upotpunjuje i gomila zanimacija u međuvremenu, gomila frikova svuda okolo, pristupačne cene, srednjevekovni okoliš i sve ostalo. Pivo podnošljivo, bilo je i nekih preprosečnih craftova (Volba Sladku brewery) koji su svakako bili moj izbor između Pilsner Urqela, Radegasta i Kozela, mada nije da se nije cepala i lagerčina u solidnim količnimama. Za kraj, nekoliko novih prijateljstava svakako zaokružuju čitavu priču, ako neko čita, nadam se da nisam bio naporan saputnik. Dogodine na istom mestu.

Eo ovako je to izgledalo iz moje perspektive: Warm-up party (Dan nulti): Stigli na legende ROOT, dobra svirka, Big Boss kao gospodin sedi u stolici i sere nešto na češkom u pauzama (razumeh samo neizbežno "kurva!" i "brutal sex"). Nisam baš neki die hard fan pa nisam ispratio poslednja izdanja ali svakako solidno sve to zvuči i izgleda u paketu. Posle njih, češki grindcore GRIDE, meni su se prilično svideli, energično i precizno, zvuče bolje nego neka izvikanija imena. Naravno, pevanje na češkom, razumeh samo...kurva. SUICIDAL TENDENCIES su imali najduži set na festivalu (sat i 40 min) ali su razbili. Izrokaše sve same legendarne hitove, Mike je i dalje izrazito komična figura kao i basista čileanac, polu-hobit. Lombardo dobar, mada je imao i boljih izdanja, kao da se još malo uhodava sa ST, ali je zato Dean Pleasants na gitari razvalio. Fellow metalcima su bile smešne kliše životne lekcije kojima ih je Mike podučavao sa bine, posebno kako je jako bitno ustati nakon pada sa skejta. Publike dosta (nikad do sada na BA nisam išao dan ranije) i fina žurka naročito na ST. Dan prvi: Zakačih u prolazu BLEED FROM WITHIN, ovakva muzika je prestala da me zanima pre 10-ak godina, ništa spec, b liga metalcorea. SHELTER je imao kratak ali sladak nastup, gomilica ispred bine je solidno podržala dok je Ray Cappo metalcima propovedao o Krishni i hardcore vrednostima. Zapamtio sam i da je jedan od gitarista imao prelepog zelenog Les paula. Posle njih pravo poselo koje su priredili STEVE'N'SEAGULLS, za Srbe kao izmišljeno, bluegrass obrade rock i metal himni, veoma veselo i energično, dušu dalo za neke masovne manifestacije na kojima je ulaz za dž. COMEBACK KID sam gledao treći put, prvi put na velikoj bini i mogu sa sigurnošću da potvrdim da su oni trenutno najbolji live new school hardcore bend na planeti. Odziv publike fenomenalan, znali su se i tekstovi, jako prijatno iznenađenje za mene, stvarno dominantno. Ovo je baš muzika za uživo nastup, mnogo zanimljivije nego sa trake. BRUJERIU sam ispratio sa pola mozga, prilično smeće od benda, glupe fore i ne naročito ubedljiva svirka. Na oriental bini je u međuvremenu počela KUROKUMA, otpanjen do daske neki atmospheric sludge sa DM elemetima, nije loše ali ne baš ni za pamćenje dugo. Žurka se tek zahuktavala sa THE BLACK DAHLIA MURDER koji su isporučili svoje, kao i uvek. Nije tajna da na BA uvek pokidaju, veliki circle pit-ovi potvrđuju da su oni jedni od miljenika ovog festivala. Jebiga, ovi momci baš drže kvalitet, strašno dobro zvuče uživo i pratim ih maltene od početka karijere, sigurno jedna od najboljih pojava koje su te rane 2000-e iznedrile. Trevor naravno jedan od gotivnijih frontmana u metalu. HELMET sam odgledao mahom sa tribina, ćalački jumpdafuckup groove sve vreme, Page Hamilton je baš delovao srećno kao malo dete. Dobra svirka, malo suvkasta ali generalno sasvim ok od jednog od nepravedno zapostavljenih bendova svoje generacije. Onda kreću CANNIBAL CORPSE i broj posetilaca kao da se odjednom udvostručuje. Legende dominiraju, set lista odlična, publika napaljena do daske, Corpsegrinder i njegova vratina odnose još jednu headbang pobedu. Jedino mi Mazurkiewicz nije baš sjajno zvučao al ajde. Potom jedan od highlighta festivala svakako, GOJIRA je demonstrirala moć, maksimalno masivan zvuk, Joe daleko bolji nego pre dve godine na istom mestu, Oroborus i Toxic Garbage Island su nedostajale, ali jbga, ne može se sve sabiti u sat vremena svirke. Dobro zezanje sa napumpanim orka balonima. Mario Duplantier je ljakse. Za razliku od ogromnog, razarajućeg zvuka Gojire, PARADISE LOST je zvučao dosta slabo, naročito prvu polovinu seta. Tanko, neujednačeno, Nicku kao da nije do života, a zaista nisam oduševljen ni zvukom mlađanog Finca za bubnjevima. Sredinom nastupa su se srećom malo pohvatali i popravili utisak nekim starim dobrim numerama. Ipak, jedan od retkih razočaravajućih trenutaka festivala. Prvi dan smo završili slušajući legendarni TORMENTOR koji je naspram nekih prethodnih izvođača zvučao kao srednjoškolski bend, ali jasno je da njihov forte nije u preciznosti i tehnici. Attila jeben kao i uvek, dodao je oceni bar 2 poena na svoje vrišteće sposobnosti. Bend jeste zvučao malo zarđalo i neusvirano, što se i dalo za očekivati ali sve u svemu sasvim zadovoljavajuć nastup za kraj večeri. Dan drugi: Dosta rano smo se nacrtali ispred bine da bismo čuli PERSEFONE. Sunce je pržilo ali nam nije smetalo. Fenomanalan bend iz Andore ne zvuči toliko moćno uživo kao na snimcima ali opet sasvim pristojan nastup, doduše bez basiste koji je imao nekih problema. Videlo se koliko su iskreni i koliko im je drago što su na BA. COUNTERPARTS sam pogledao neobavezno i ova mlađarija definitivno nije sam krem mlažih posthardcore bendova, tek suvi prosek. EXHORDER je zvučao napaljeno, besno i energično ali meni je ovakva muzika prilično suva i ravna, pa sam hvatao dah za ostatak dana. U međuvremenu napravih verovatno zajeb festivala pa sam umesto Municipal Waste slušao pod šatorom prosečni drone/sludge BLUES FOR THE RED SUN, baš ništa specijalno dok su me sve uveravali da je na MW bila totalna ludnica. Ostadoh u šatoru do daljnjeg jer je BLOOD INCANTATION rasturio, jedno od prijatnijih iznenađenja festivala. Moćno, uvežbano, zlokobno i pre svega riffgazmično. Definitivno bend za praćenje u budućnosti. MORTIISA sam slušao možda 10 minuta, nekom je možda ono kul, meni je smeće. A onda jedan od lepših momenata, GREEN CARNATION je zvučao divno, prirodno, organski (nakon silnog burgijanja duple bas pedale kod ostalih, baš je fino legao ovaj suptilniji zvuk). Kjetil je sijao od zadovoljstva što sviraju i prenosio te vibracije na publiku, koje nije bilo previše ali nije ni bitno...ovaj bend je jedan od (poprilično) skrivenih dragulja muzike. Možda u budućnosti zavrede malo više poštovanja jer po svemu sudeći spremaju nov materijal. Sjajno iskustvo, u svakom slučaju. Trčali smo ka šatoru ponovo samo da bi se još jednom razočarali, PALLBEARER definitivno nije uživo isti bend kao i studijski. Bili su pojačani do daske, pod silnom mikrofonijom ali tanani glas Breta Campbella nije baš mogao razgovetno da se probije kroz taj zvučni zid. Šteta, ovaj bend baš volim ali su mnogo bolji kompozitori nego svirači, što i nije tako loše. U Beogradu su na PL zvučali znatno bolje. Umesto na Myrkur, otišli smo na oriental na GRAVE PLEASURES i bila je to fina doza prijemčivog gothic rocka koja nam je trebala. Nisam ostao do kraja jer su me leđa ubijala, pa sam otišao taman kad je nestalo struje prekinuvši i GP ali i Myrkur na glavnoj bini. Gospođicu Brunn su prebacili na drugu glavnu binu ali je u međuvremenu nastao mali požar pa je ona prekinula nastup, dakle ko je došao zbog nje mogao je da čuje možda 15 minuta materijala. MOONSPELL zato nisu imali nikakvih problema, još jedan ubedljiv i iskren nastup portugalskih heroja. Nisam neki naročit fan ali skidam kapu za istrajnost i entuzijazam, oni uvek zvuče dobro i profesionalno. Meeeephistooooo. Uhvatih drugu polovinu BOLZERa, ajaoj kakvo razbijanje u izvedbi dva čoveka. Okoi Jones stvarno izgleda zastrašujuće, ogroman lik, kao neku zver da su izveli da svira. Odličan nastup, hype oko Bolzera sasvim opravdan. LAIBACH sam odslušao/odgledao sa tribina, nikada fan od mene ali apsolutno su omađijali veći deo publike svojim "ispiranjem mozga" i scenografijom. Valjalo se spremiti za poslasticu večeri. CONVERGE je jedan od mojih omiljenih bendova pa sigurno nisam objektivan, a i goreo sam od želje da ih vidim tek drugi put u životu, prvi put još od No Heroes turneje. Jebem li ti lebac ražani, itekako su me zadovoljili. Ben Koller je mašina, a i ostali su sa toliko žestine i emocije sipali svoje. Imao sam osećaj da je set trajao jedan minut, toliko sam bio u transu i toliko sam želeo da sviraju duže. Ono što je ostalo od mene odslušalo je MARDUK za kraj druge večeri, jeben nastup, baš zverski, treći put slušam njih i možda su sad bili najbolji do sada, bubanj jedan od boljih na festivalu, posebno među ekstremnijom bratijom, lele boške.

Ja verovatno, samo ne znam još da li ću ići na dan certa ili koji dan ranije.

tor men tor

Da, ali danas ce opet svirati GP. Myrkur prekidana dva puta, jednom zbog struje, drugi put zbog nekog malog pozara.

Eventualno bosanski rokenrol.

Paracletus je njihov magnum opus, sve je postepeno vodilo ka tom albumu kojim se izdizu iznad obicnih smrtnika, prevazilaze zanrovska ogranicenja i infantilne underground debate a ostaju perverzno divljacki i apsolutno dosledni sebi i svojoj umetnosti iako u nesto suptilnijem audio izrazu. Taj album je zen faza velikih majstora. Naravno da i neka druga njihova izdanja zavredjuju divljenje i najvise ocene. Neuporedivi su sa bilo kojim extreme metal bendom jer iako nesumnjivo ekstremnog zvuka, oni svojim konceptom i visinama prevazilaze potrebe da se svrstavaju u neke kalupe.

Nipošto, bruh. Ja sam samo forumaški no lifer koji konstatuje činjenično stanje.

Einar je očigledno dosta posećivao teretanu prethodnih meseci ali man boobs i ženskasta građa ostaju.

Vratih se upravo sa Defformera. Jos uvek ubijaju na mestu.

https://www.sputnikmusic.com/news/39515/Jeromes-Dream-Is-Back/

Ne bih ja nesto prestrogo sudio ovoj pesmi izvan konteksta celog albuma. Behemoth je imho jedan od tih bendova ciji albumi su nesto vise od prostog zbira kvaliteta pojedinacnih pesama. Spot je glup ali artisticki besprekoran, jebe im se bas.

Lagano član 138 stav 1 KZ-a, možda čak ima elemenata za kvalifikovan oblik.

BIRDS IN ROW - we already lost the world HOPESFALL - arbiter OBSCURA - diluvium NIGHT VERSES - from the gallery of sleep BETWEEN THE BURIED AND ME - automata II GREEN CARNATION - the acoustic verses BARONESS - blue record MUDVAYNE - l.d.50 INTRONAUT - valley of smoke IGNITE - a place called home

Krkobabiću, jesi išao na Impure Wilhelminu na kraju?

Ozbiljna preporuka ovaj Night Verses "From the gallery of sleep". Kao neki mnogo konkretniji i zabavniji Animals as Leaders, sve pršti od gruva i hook-ova, baš dobre pesme.

I hate Puff Daddy And his friend the dead fatty I hate the Grateful Dead But I'll be grateful when the rest of them are dead

Odlična nova Obscura. Ovi momci (čitaj Kummerer) možda ne izmišljaju toplu vodu ali baš drže kvalitet na zavidnom nivou. Diluvium mi se možda više sviđa nego Akroasis, koji je takođe super album, mnogo više mi leži produkcija ovde, daleko je prirodnija i mislim da su konačno uboli zvuk da ne zvuči sve preterano sterilno i plastično. Bas kao veliki adut ovog benda možda najbolji do sada, on je taj koji lepi sve u celinu umesto da prepeglan bubanj iskače u prvi plan što je uvek opasnost kod ovakve muzike. Fino, fino.

Nah, popravio mi se malo utisak ali ne bih ga stavio ni blizu zlatne epohe, nema te energije ni pod razno, a ni nekih specijalnih novina. Al zato je ovaj novi Birds in Row do jaja, prosto neverovatno kako su onaj bes/divljaštvo uspeli ovde da sublimiraju u mnogo suptilniji i zreliji izraz, a žestina je i dalje tu taman u pravoj meri, ide ovo kod mene na godišnju listu sasvim sigurno.

Jes, bio Lazarus.