Haos sam ja

Eo vratismo se skoro sa Artmanie, pa da podelim utiske: I Dan: Rome - slušao ga drugi put uživo, bilo je dosta kratko i set lista ne baš po mojoj volji. Jeromeov prijatan bariton na mestu, imali su neki tehnički problem sa bubnjevima ili je to bio neki mnogo loš efekat previše puta ponovljen, nisam uspeo da provalim. Korektno ali ništa spec. Arcane Roots - ponoviću 100-i put, ne znam kako ovi nisu veći i poznatiji bend. Izuzetni su uživo, sjajna energija, sjajna svirka, deluju kao potpuno fini i down to earth momci. Jedina zamerka ide na račun tonca jer je glavni vokal pola nastupa bio zaista pretih što je šteta jer Andrew Groves ne samo da super svira nego je i vrlo dobar vokal. Pošto je ovde nastala prava pomama za Agent Frescom meni su AR u ranagu sa njima pa ajde neki dobri ljudi da se pocimaju da ih dovedu. Vredi. Haken - dosta fanova ima Haken u Rumuniji, bili su zvezde prve večeri. Mene njihov prog metal nikad nije naročito radio, nekako nema ličnog pečata, pa su mi u startu delovali kao neke Neverne bebe na steroidima, dosta zahvaljujući onom šabanu za mikrofonom, baš komična pojava. Međutim, usvirani su do perfekcije, baš zvuče monstruozno dobro i utisak mi se naglo popravio pa sam pravo i uživao u ostatku seta. Dosta su forsirali materijal sa Affinity-a, a završili sa The Architect, baš savršena izvedba, čak se i Einar pojavio na kraju na bini da otpeva svoj deo. Ko voli ovakav moderan DT worship nema greške, ovi razbijaju kako sviraju ali što se same muzike tiče, meni uvek bili meh. Mogwai - nekako je njihov organski zvuk baš čudno zvučao posle mehanizacije Hakena, bukvalno kao punk. Svirka bila dobra, prijatna, jedini put požalih što nisam poneo nešto za stimulans, baš lepa završnica prve večeri, post rock za laku noć. II dan: Distorted Harmony - nisam ranije znao za ove Izraelce, u principu moderan djenty prog metal. Zvuče fino i upeglano, čak neke lepe gruvačine, dobar vokal ali isto nekako bez previše ličnog pečata, imam utisak da postoji more ovakvih bendova. Simpatični i prijatni momci, reklo bi se, baš se videlo da im je drago što su dobili priliku da sviraju na ovakvom događaju. Zeal & Ardor - stvarno uživo zvuče odlično, sve pod konac, baš su zanimljiva pojava unikatnog izraza. Možda postane malko zamorno pred kraj jer većina pesama odiše nekom sličnom atmosferom. Manuel stvarno drži stvari pod kontrolom i baš su zanimljiva vokalna preklapanja sa dvojicom pratećih vokala. Odlična set lista, pokrili su sve najbolje iz svoje za sada ne preterano bogate diskografije. Leprous - mogao bih da ih slušam svaki dan. Bukvalno. Po prvi put uživo poslušah materijal sa Maline, koju su dosta isforsirali, i mogu da kažem da u septembru u Beogradu očekujem stvarno spektakl. U startu su mi gitare bile malo utišane ali brzo je sve došlo na svoje mesto. Baard dominantan kao i obično. Publika baš na nivou, tretirali su ih kao prave zvezde, krcat je bio trg. Steven Wilson - eto i mog vatrenog krštenja kad je slušanje Steve uživo u pitanju. Impozantan nastup sa sve pratećim elementima poput video i scenskog nastupa i doze engleskog humora. U oko sat i po festivalskog nastupa smestio je i tvrđe i suptilnije pesme, nažalost ništa iz PT repertoara ali nije ni bitno. Samo mi je potvrdio utisak da je reč o jednom od najvećih umetnika današnjice i nadam se da će još dugo da ga drži inspiracija. Što se putovanja tiče, laganih 6, 7 sati vožnje, Sibiu je lep gradić, malko oronuo ali nekako dostojanstven i prilično živ (ne znam da li je do festivala koji je big deal za grad ali takav mi je utisak). Organizacija odlična, pivo loše (Becks sponzor), ali sve u svemu...sasvim moguće da ću tamo i dogodine u ovo vreme, posebno ako line up bude ovako ozbiljan.

Ja se ne slazem sa ovim oko izumiranja festivala, posebno ovih koji se prilagodjavaju aktuelnom trenutku. Pa pre 2 godine je jedan od headlinera bio Parkway drive, dakle isforsirace se vec neka nova imena (e sad u tom slucaju se mozda promeni struktura publike malo) a i uvek ce biti matorih prdonja sa nekim anniversary koncertima. Metal publika je specificna, u Evropi je prilicno tradicionalna i ima tipova koji bi gledali isti bend svake godine i tako u nedogled. Ne verujem da ce doci do zasicenja.

Jes malo tanji line up nego inace ali itekako ima sta da se probere. Ako te zanima iskljucivo 90s DM jebiga.

Ja mislim da se ona poruka odnosi na kera a ne na ribu.

Do jaja je ovaj novi Hopesfall. Baš ono pomalo zaboravljen zvuk, spoj novog i starog što se tiče posthardcorea (ono što se u moje vreme zvalo emocore). Jako sam zadovoljan kako je ispao njihov povratnički album, za razliku od nekih drugih većih bendova poput Glassjaw ili At the Drive in koji su baš meh.

Mene zanimaju Starkweather, Poison the Well, Callisto (True nature unfolds), Envy...možda još po nešto.

@Towards the inevitable: Mi smo ovi, doduše sada već bivša moja firma, ali titula je friška, iz maja:

Gorilla Biscuits 28.10. u Novom Sadu!

Meni ovo užasno zvuči do pred poslednju četvrtinu pesme kada se stanje naglo popravlja.

Ozbiljna preporuka za Malady, album Toinen Toista: https://maladyband.bandcamp.com/

Drugi deo još bolji od prvog. To je onaj BTBAM koji ću uvek dizati u nebesa. "The proverbial bellow" je remek-delo. Vratili su se.

Na euro turneju će krajem novembra sa Archspire, Soreption i Rivers of Nihil. Baš pakao paket. Nama najbliži su u Beču 04.12. i Ljubljani 05.12.

Mnogo dobar gruv ovde, bas ga lepo puni:

Koje opšte odsustvo ukusa na jednoj slici. Ništa lično.

Niko ne prijavljuje jer je album bezveze.

Obično nisam fan duplih albuma ali ovo je nešto fantastično. Prvim delom se g-din Lunn posprdao sa konkurencijom u domenu atmosferičnog, savršeno organskog melodičnog black metala, bez prevelike filozofije ali zato sa vešto upotrebljenim ukrasima van žanra tako da to ne bude tek još jedan atmospheric BM/blackgaze album nego da se oda čast nekim ikonama, slava tradiciji. Drugim delom jednostavno priča priču o odumiranju, istovremeno lagano šijući današnje prvoborce američkog folka koji je u međuvremenu postao a možda ponovo i prestao da bude mainstream iako mu tu mesto nije. Jednostavno rečeno, došao baja i "motivisan izrok'o" u dva tako različita a nikad aktuelnija žanra. Divota jedna. Volim i prethodne radove, posebno Kentucky i Autumn Eternal ali ovo je odvođenje priče na viši nivo.

Pardon me, tek nedavno preslusah. Kasapnica.

Mislim da nije bilo ovde. Šurenje svinja. https://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=5553916

IMMORTAL - northern chaos gods SECTIONED - annihilated PANOPTICON - the scars of man on the once nameless wilderness pt I and II THE ARMED - only love HOWLING SYCAMORE - s/t MALADY - toinen toista REVOCATION - deathless MINSK - the crash and the draw DEATH LIST - severed BRUTUS - burst