Haos sam ja

Preslano je sve u Laktu ili mene takve ture zapale par puta kad sam jeo.

Voleo bih da konacno izdaju nesto relevantno i malo drugacije. I pacific myth i volition su bili uzasno nepamtljivi.

Na stranu ideoloski momenat, meni ova nova zvuci bas zanimljivo mada realno tek od skoro sam cuo za njih pa me trenutno sve odusevljava.

Evo moje konacne liste: 30. AOSOTH - V: the inside scriptures zato sto kombinuju disonancu i straighforward pristup na najbolji moguci nacin, zvuce zlo ali dovoljno je tu finese da se slusa u cugu i da trazis jos. 29. AMENRA - mass VI ne odstupaju mnogo od svog standardnog zvuka. repeticija, kresendo. ali to niko ne radi prijemcivije od njih. 28. LOSS - horizonless kad sam prvi put slusao ovaj album, bilo je posle ponoci, ugasena svetla svuda, samo ja i neki alkohol. kad se zavrsio osecao sam se da bih najradije umro. tuga i ocaj. i svaki put tako. 27. ARTIFICIAL BRAIN - infrared horizon u sjajnoj godini za death metal, ovo je jedan od albuma koji se izdvojio. vektor u death metal formi. 26. SLOWDIVE - slowdive domaci zadatak za sve koji bi da budu sad malo shoegaze 25. LEPROUS - malina najkomercijalniji do sada ali sa dovoljno sastojaka da iznova dokazu koliko su unikatna pojava na prog sceni 24. AU-DESSUS - end of chapter ovako bi otprilike trebalo da zvuci taj post black metal, kaki kurac myrkur, litvanci i srbi nosaci plamena vazda bili 23. TRIVIUM - the sin and the sentence i sam sam iznenadjen sto je ovo ovde, trebalo im je 10 godina da pronadju dobitnu formulu, a taman sam digao ruke od njih. metal za stadion. 22. NE OBLIVISCARIS - urn prekvalitetno da bi bilo ignorisano, iako nastavljaju vec dobro utabanom stazom. majstori. 21. INTEGRITY - howling...for the nightmare shall consume cace iznova pokazuju da metalcore ne mora da bude ruzna rec 20. CORMORANT - diaspora kako bend sa prilicno perfektnom diskografijom nije veci ostace misterija. metal za gospodu. 19. PYRRHON - what passes for survival buducnost. zbogom majko, zbogom oce, zbogom topli roditeljski dome 18. WOLVES IN THE THRONE ROOM - thrice woven zato sto kod black metala ano domini 2017 ne mora da bude palamudjenja, sa jedne, niti produkcijske neslusljivosti, sa druge strane. back to the basics. 17. HUNDREDTH - rare zbog mudasaca da od macho template nabod hardcorea skrenes ka snovima koji su jednostavni 16. DO MAKE SAY THINK - stubborn persistent illusions post rock sviraju danas mnogi, ali ovako ubedljivo - gotovo niko 15. ENSLAVED - e malo su zastali na In Times, ali su se brzo vratili na dostojno reprezentovanje planete zemlje u univerzumu. u 5 najboljih metal bendova danasnjice, hands down. 14. DVNE - asheran najubedljiviji debi album od ohoho. ovi Skoti ce se pratiti pomno u narednim godinama. 13. ALFA MIST - antiphon album za svako doba i svaku priliku. elegancija. 12. THROANE - plus une main a mordre maljem po glavudzi 11. PROPAGANDHI - victory lap najdalje dokle punk moze da ode 10. SOEN - lykaia nema ovde izmisljanja tople vode, ali toliko kompaktno, sofisticirano i, sto do sada kod njih nije bio slucaj, pamtljivo 9. AKERCOCKE - renaissance in extremis povratak strarih majstora u svezem, upeglanom ali ni u kom slucaju manje zastrasujucem izdanju 8. PALLBEARER - heartless samo najzadrtiji puritanac nece znati da oseti ovako vestu simbiozu dooma i proga 7. IMPURE WILHELMINA - radiation tako slicno, a tako razlicito. dugo putovanje u noc. 6. ARCANE ROOTS - melancholia hymns javite svima da su novi heroji stigli. ovo mora biti veliko. 5. ARCHSPIRE - relentless mutation drobilica za kosti. najzanimljiviji tech death stoljeca. 4. CONVERGE - the dusk in us novi converge album. 3. ELDER - reflections of a floating world nema tu vise dileme, prisustvujemo stasavanju gigantskih razmera 2. PERSEFONE - aathma ovaj treba da izadje kad vanzemaljci na pretrazivacu ukucaju "metal 2017", poprilicno savrsenstvo i album godine 1. CALIGULA'S HORSE - in contact zanrovsko definisuci. uzivajmo dok traje zen faza najboljeg modernog prog benda. "let's go home, ladies and gentlemen, it's over".

Ufomammut je smorcina u svakom smislu.

Fantasticni BURST prave reunion u 2018. Svirace na Be Prog, my friend festivalu u Barsi u junu. Sjajna vest.

ALL PIGS MUST DIE - hostage animal REBIRTH OF NEFAST - tabernaculum THE CONTORTIONIST - clairvoyant BENT KNEE - land animal KLABAUTAMANN - smaragd VENENUM - trance of death STRETCH ARM STRONG - rituals of life ON TOUR - folk rock SLEEPMAKESWAVES - made of breath only KILLSWITCH ENGAGE - alive or just breathing

Bas fina vest, iako DT po mom misljenju nije izdao nista hvale vredno jos od Fiction-a, opet nemaju nijedan bas sranje album u karijeri. Overa.

E nemam pojma. Moguce da su bili nesto ranije. Ja sam poceo da ih slusam pre circa godinu dana.

Potvrdjeni Paradise lost, Celeste, Dodecahedron, Full of hell, Plini, Grave pleasures, Exhorder, Unsane, Unleashed, Nocturnus ad i Neocaesar. Konacno jedna fina dopuna line upa.

Dobar bend iz Austrije. Nisam imao pojma gde da ga stavim pa ajde ovde, ima uticaja Amorphisa, Agallocha, Insomniuma i sl. Mediokritetski tekst i svapski izgovor engleskog neizbezni. Nova stvar:

Mislim da nije bilo. Dosta dobro.

Japanci. Jutarnja erektilna tvrdoca.

Nisam bas odusevljen novim Glassjaw albumom. Solidno izdanje ali daleko od onoga cemu sam se nadao (posebno usled novoustanovljene zaljubljenosti u Worship and tribute). Ostavljam mogucnost da bude grower ali na prvih par slusanja - nista spec.

Evo ima vec maltene godinu dana od kako je album izasao i ja jos ne znam sta da mislim o njemu. Ono zbog cega najvise volim PoS je sto su spremni da izadju iz komforne zone i sto su spremni da eksperimentisu. Nakon potpuno vintage zvuka na Road Salt albumima, ovde su vrlo moderni, cak i sa nekim neocekivanim uplivima. U tom smislu moze da se povuce paralela sa Scarsick, gde se bend najvise priklonio trendu u datom trenutku. Definitivna je jedna stvar, prva polovina albuma je mnogo bolja od druge, u tom smislu je kvalitet neujednacen. Na poslednje 4 pesme ima tek po koji momenat vredan paznje, dosta filler materijala. Ipak, On a tuesday, Meaningless, Reasons, a narocito Full throttle tribe su odlicne pesme, prilicno unikatnog PoS stila. PoS ima tu "nesrecu" da su im prva 4 albuma fenomenalna, pri cemu ipak oslonjena u vecoj ili manjoj meri na neko Dream Theater nasledje i takvu vrstu kitnjastog proga. Ja ih najvise volim iz The Perfect element i Remedy Lane faze jer su tu poceli da bivaju prilicno distinktivniji. Naravno da je trebalo naci nacina voleti njihova kasnija izdanja nakon toga. Meni su i BE i Scarsick dosta losi albumi, svaki na svoj nacin. Nakon njih mi je Road Salt One bio bas do jaja dobrodosla promena i volim taj album (RS2 ipak malo manje). Ovaj novi je svakako u donjoj polovini njihove diskografije ali mi je ok, pristojan album za neku sesticu, sedmicu, kada se oslobodi bremena koji nosi.

Ne zna se koja je gora od ove dve. Flynnu izgleda bas ponestaje inspiracije.

Vaistinu odlican album, veoma moderan a opet ne na neku isfuranu djenty nego bas na modern prog foru. Ne mogu da se ne primete najdirektniji PoS i Haken uticaji i instrumentalno i vokalno. Kad smo kod vokala, iako je Lalic nesumnjivo fantastican pevac, meni je njegov glas i stil malo previse melodramatican, pa mogu cak reci i pretenciozan, ali ovo je vec stvar ukusa i cepanje dlake na cetiri dela. Divno je sto je ovakakv bend iz Srbije, bas ovo sto Bradilko kaze, potpuno u korak sa globalnim tokovima.

Pesnitschzenje staje, izbicu ti blombu

Sve su bolji. Nisu ni tamo ni ovamo, jedan od retkih modernih hard rock bendova koji mi je bas zanimljiv.

Kao sto rekoh, nabrojani su albumi koji su mi se nedvosmisleno jako svideli, bez nekog redosleda. Ima sigurno jos dosta toga sto sam propustio i sto tek treba preslusati. Bilo je naravno i dosta djubreta. Racuni se svode 31.12. Pusa.

Sta znam, jeste album malko monoton i ritmicki i atmosferski, sto posebno dolazi do izrazaja obzirom da su pesme nesto duze nego inace. Ali da ima opakih rifova - ima. Sto se tekstova tice, ne delim odusevljenje provizorijuma, meni su pomalo banalni, tome doprinosi jednostavna rima i struktura - Boro corbo style. Opet, tekst na srpskom uvek privuce vise paznje posebno kad je ovako direktan, maltene pankerski. U svakom slucaju, vrlo dobar album ali nisam bas egzaltiran kao kada sam prvi put cuo Nekrozu.