Haos sam ja

Mnogo jak svedski bend, poceli kao relativno nezanimljiv punk rock ali sada to zvuci dosta ozbiljnije i ludje.

Prvi album je dosta bolji, meni je bio pristojan atmospheric post blackish talme, jebes puritance. Ovaj novi se ne bi mogao ni u najsirem smislu svrstati u bilo kakav black metal, cak i kad rastegnemo taj pojam maksimalno. Nekakav celtic folk meets Lana del Rey sa shoegaze uplivima. Moze da se pusti dok radis nesto drugo, za ozbiljno slusanje tankoza. Videcemo kako to zvuci uzivo, dosta ocekujem.

A ono, nije loš album kao background music, ne sviđaju mi se baš ovi izleti u rnb. Očekivao sam više od Chona.

CALIGULA'S HORSE - in contact MYRKUR - mareridt KING GIZZARD & THE LIZARD WIZARD - sketches of brunswick east SATYRCON - deep calleth upon deep BECOMING THE ARCHETYPE - terminate damnation GROUNDATION - here I am DREAM THEATER - octavarium RAISED FIST - from the north NORMA JEAN - wrongdoers AESOP ROCK - none shall pass

Vrtim album ceo vikend i ne mogu da prestanem da ga slušam. Jeste template izjava ali žestoki delovi su žešći u odnosu na Bloom, a mirniji delovi su zaista prelepi (Capulet je divna balada). Sve što su inače do sad radili ovde su samo digli na viši nivo. Sviđa mi se i ta "recitacija", glumački je to Jim izneo. Slažem se za Atlas, Graves je toliko monumentalna da zaslužuje da zatvori album.

The hands are the hardest bukvalno razara. Golemo majstorstvo ceo album. Bas se komotno osecaju momci, jes na prvo slusanje ali ovo lagano sije i Bloom.

Nije lose ovo novo. Definitivno nije za black puritance ali kad ostavimo po strani legacy benda i sve ostalo - korektan album.

Koncert nije rasprodat nego je stopirana prodaja dok se ne odluči sa menadžmentom benda da li se pušta preostali kontigent za sektor 400 (gornji prsten). To su ujedno jedine karte koje su ostale, tako mi rekoše u Eventimu.

Behemoth - the satanist, nisam ga još preuzeo od ortaka.

Meni Irie FM bio pristojan dok nisu postali Beban i prateći orkestar. Mnogo lažno.

Meni je Children of the night fenomenalan album. Neodoljivo catchy songwriting, ima nekakvu vintage mističnu atmosferu i zvuk ali nikako nije prosto repliciranje nekih majstora iz prošlosti. Dosta unikatan zvuk, baš su prepoznatljivi. Znam da neki ovde ne vole Ghost, ali Tribulation je kao neki njihov stariji i opakiji burazer.

Ima li još onih kojima je krajnje upitno etiketiranje Tribulationa kao death metal benda? Možda u najširem smislu te reči.

Au brale, baš zajebano deluje ona Blejkova ispovest posebno onaj deo kako niko nije hteo da ga maltretira u zatvoru jer je bio sav gubav i u nekim krastama. Pretpostavljam da je u pitanju tvorza gde je većina ekipe tamnoputa pa ga je paradoksalno heroinska zavisnost u poodmakloj fazi spasila gnusnog čina obrade prkna. Dobro je ako je sposoban da dalje stvara, meni je Nachtmystium uvek bio dosta eklektičan bend ali opet dovoljno čru.

Vostunije je bio dosta neharizmatican frontmen.

SEPTICFLESH - codex omega GRIZZLY BEAR - painted ruins UNDYING - at history's end MARE - s/t INCANTATION - profane nexus PYRRHON - what passes for survival SUBSIGNAL - the beacons of somewhere sometime DAMIEN JURADO - maraqopa S.O.D. - speak english or die TOUNDRA - toundra III

Ma zajebavam se ja. Nego kako se postaje Petar Janjatovic, Peca Popovic ili Zikica Simic, to mene zanima? Mislim, kako moze da se zaradi od rok kritike? Mogu da mislim za koje pare rade ti forumasi profesionalci i poluprofesionalci, ali ovi matoraci zive od toga i to dosta solidno, rekao bih. Btw, fascinantno je da se sve ovo pise na temi benda koji eventualno danas moze da bude relevantan na nekom bajk skupu u Donjem Brijanju.

Kako se postaje rok kritičar? Jel mora da se bude iz kruga dvojke?

Nova! Ima da se lome vratovi.

Uh, ne bih ja olako delio takve ocene. BTBAM su sa "Colors" postavili domaći zadatak koji ne verujem da će neko u skorije vreme da nadmaši, pa ni ovi majstori. To je album koji me je jednostavno razneo, to je most između svih varjacija proga do tada postojećih, pa i mnogo više od toga. Ultimativni album, moderno remek-delo kompozicije i album za sva vremena. Pri tome, prepun eksperimenata koji su, svi do jednog, bili uspešni. Izuzetno ambiciozan album koji je uspeo da, uprkos tome, bude strašno pitak i nikada dosadan (možda malo na breakdown-ovima, ok), ali vrlo agresivan istovremeno, a opet sve je u balansu. Jednostavno, album koji se pravi jednom u karijeri i jednom u 10 godina. White walls je meni lično jedna od najboljih pesama i najubedljivijih closera ikada. Na stranu takođe strašni albumi kao što su „The Great Misdirect“, „Alaska“, pa i onaj Parallax EP. Caligulas Horse ima dosta svedeniji izraz, manje pompezan i pretenciozan (mada čini mi se da će ovaj novi da bude nešto najambicioznije od njih do sada), nekako im je manja margina greške. Stvarno su vrhunski ali ima još popare da se pojede da se stave u ravan sa vrhuncem BTBAM. To što ovi gube oštricu i fokus u poslednje vreme je druga stvar.

Slazem se. Titan ima i tu nesrecu sto dolazi nakon dve bombe od albuma, a kako stvari stoje nece mu pomoci ni to sto ce verovatno ostati uglavljen medju dva vrhunska izdanja, jer ovaj novi kida jako, bas sam zadovoljan. Inace i Titan je vrlo korektan album ali ne ubija na mestu.

Braca Rumuni i mocni Ciorba objasnjavaju neke stvari. Moze komtno da prodje i kao promo video za neku mesaru.