Haos sam ja

Ovo je izaslo vec odavno, ali bukvalno jedan od najboljih spotova u poslednjih ohoho vremena. Kakav omaz usranom Buffalu. Kakva emocija. I naravno nikako bez najfinijeg sarkazma. Keith je uvek bio do jaja liricar, jedan od najboljih u poslu. Ko bi rekao da ce ovi postati ovakav monstrum od benda.

Jel gledao mozda neko onaj "Yesterday was everything" film o prvoj postavi MS? Valja li ista?

Ajoj ta sa Lajonom nikad kitnjastija, bukvalno carska Rusija nivo kicerice, ali opasna kompozicija i on dobro otpevao. Kao sto rekoh, meni je ok i to "gay" pevanje kad postoji nesto unikatno u glasu ali ima gomiletina onih koji se bukvalno ni po cemu ne izdvajaju iz mase.

Jebote koliko kida ovaj AU-DESSUS novi, gospod sejtan blagoslovio onoga koji ih je postovao ovde.

The Safety Fire, obojica gitarista iz Good Tiger, dobri su skroz bili

Jes, u Good Tigeru peva onaj lepi Elliot Coleman, sto se bezuspesno trtio medju ove prvoborce djenta. Samo ne znam da li je Amer ili Englez jer su svi ostali u GT Englezi. Ni ja ne volim taj emocore Underoath clean vokal, posebno kad nema ni zeru unikatnosti, ali mislim da je Elliot ima. GT sabija isto, neverovatno catchy album ali ne i ljigav, bas sam se sekao na njega pretprosle godine. Da, i onaj Spencer iz Periphery je totalni homos, gotovo nepodnosljive vizuelne pojave. Ali ajde oni pevaju u dobrim bendovima, ima gomila copycat likova ciji su bendovi uzasni pri tome instrumentalno.

Meni je recimo Haken dosta dosadan iako se paradoksalno svašta dešava u njihovim pesmama. Nema spora o tehničkom umeću ali su meni oni sa jedne strane suviše mlaki, bez ikakve agresije i oštrine, a sa druge strane premalo i catchy i atmosferični. Nekako, bez duše iako znam da je to glupo reći. Isti problem imam i sa još nekim "novijim" bendovima npr. onaj Native Construct i ovaj poslednji BTBAM koji mi je btw bio jedan od omiljenih bendova. Jednostavno, mnogo dobrih ideja ali realizacija slaba. Caligula's Horse obrnuto ima sve u skladu plus imaju taj nepretenciozni alternative rock vajb. Leprous je priča za sebe, drugačija vrsta proga, bez neke gitarske virtuoznosti ali sa izvanredno unikatnim stilom. Agent Fresco su zakon ali njih nešto i ne posmatram kao prog metal bend već neki moderni prog rock ala Coheed and Cambria, Rishloo, 3 ili Mars Volta. Meni je onaj Earthside jedan od najzanimljivijih i najboljih novijih prog projekata ali imaju samo jedan album tako da je rano za suditi o njima, ali odmah da se ogradim da ja ne podnosim power metal niti power i heavy uplive a naročito vokale koji su u tom fazonu tako da sam slabo istraživao sa te strane novije izvođače.

Nova Crna Dalija, sta znam, standardno korektno al ne bas impresivno:

CORMORANT - diaspora http://psychocydd.co.uk/details.php?id=4af423859dcd3c70edd22badef27d89ef4ca441a

Par kultnih svirki je bilo u Livingroomu, meni najvise u uspomeni The Ocean sa vrhunskom opremom, a nas unutra 30, sve puca, osecao sam se kao na snimanju spota. Antimatter isto super, i Knut bio bas dobar.

Ne znam sto se digao toliki hype oko tog Code Orange Kids govneta. Jeziv bend i pri tome ni malo originalan.

Slazem se za Constellations, jako dobar album, sve je na svom mestu i dobre pesme, sto je najvaznije, to im je bio vrhunac. Probao sam sa Leveler, nista spec, posle ova poslednja dva nisam nesto ni preslusavao podrobno, cuo jednom, dva put i video da tu nema nista novo niti interesantno, samo reciklaza starog. Al opet kakvog sve ima djubreta u ovom podzanru ABR su i dalje jedni od boljih i relevantnijih.

Ako ikoga vise zanima ovaj bend, novi spot: Meni su svojevremeno bili jedan od najboljih mainstream melodic metalcore bendova, ali realno bend koji nema nista novo da kaze vec 3, 4 albuma u nazad. I ovo novo skroz mediokritetski, te jedno te isto.

Nova ASIWYFA rstva, nije lose ali ni spektakularno:

Nema ni ženu ni decu. Samo prog.

Nisam znao da je klasicni plebejac.

^ Uuu, sasvim solidno ovo zvuci, doduse dosta lici na i na Verse i na Defeater.

Alehandro Hodorovski - Gde ptica peva najlepse

Ovaj 16 psyche zvuci kao Deftones leftover. Nemam pojma, nesto mi je precenjena Chelsea, a uzivo jedno od dosadnijih iskustava definitivno. Po vokaciji bi bas trebalo da mi se svidja kao izvodjac medjutim nikada se "nismo nasli". Nije lose to sto radi ali neki "wow" efekat kod mene nikad nije izazvala.

Uh, ove dve lajne su bas ono u kontradikciji. Inace, da, slazem se da je hrana tamo dosta grozna, narocito kad treci ili cetvrti dan za redom jedes isto, iako naizgled kao ima super raznolikosti u ponudi. Sve na kraju ima ukus kao hrana iz neke menze.

Poslusah konacno ceo, album je bombica. Meni se bas svidja produkcija i pitak zvuk gitara, sve zvuci vrlo prirodno i organski. Doduse, ovo je mozda najmanje gitarski Leprous do sada i rekao bih da su gitare ovde pre svega u sluzbi atmosfericnosti, ne toliko ritmike kao sto je karakteristicno za njih. Doduse ne bi nista falilo ni da su pustili malo vise da gitare prosaraju nekim melodijicama, ali sve je jako kompaktno, Leprous nikad nije ni spadao u one prog bendove koji te kupe virtuoznoscu. Ja ovaj bend volim zato sto mi je nekako kod njih sve na svom mestu, bez prevelike pretencioznosti, pa i kad neko iskoci (a najcesce Baard) to je sa stilom i merom. Einar je definitivno u glavnoj ulozi ovde i sve se vrti oko njega, album je prilicno vokalnocentrican. To mi je mozda i jedina krupnija zamerka, malo mu ga je dao po Daniel Gildenlow stilu - aj vi ostali se sklonite malo u stranu. Leashes prva liga, iako ni na ostalim mestima nema pada intenziteta. U tom smislu vuce malo na poppy varijante proga, po ugledu na Agent Fresco ili recimo Good Tiger (koji ipak ima standardnije strukture pesama). Kao sto sam i pretpostavio, cak i From the Flame i Stuck koje su bile malo meh kao singlovi, ovde kao deo celine zvuce jako dobro i fluidno. Moj favorit na prvo slusanje su definitivno Mirage i narocito Captive, stravicna stvar. Iako ostajem pri stavu da je Einar apsolutno glavni ovde, mnogo mi se svidja sto je bas dobio vecu ulogu i prostor, odsustvom one mehanizovane ritmike on dobija na znacaju i fino filuje gde treba. Baard kida, posebno na drugoj polovini albuma, kao da se prvi deo zagreva i odradjuje posao uz tek povremene trenutke briljantnosti. Ali kad se razmase to je prava stvar. Ja sam jedan od onih kojima je Coal bio razocaranje, a Congregation povratak na pravi put. Mislim da ovim albumom Leprous iskoracuje na ozbiljnu rock scenu, sigurni su u sebe i ovo je album koji apsolutno moze da se jako svidi i onima koji preziru metal. To je uvek plus, u mojoj knjizi barem. Naravno, nema sumnje da je album viseslojan i da zahteva heavy rotation, ali na prvo slusanje ovo je zaista poslastica.

Ovaj Brent jedan od vecih ljombera na sceni, pravo je cudo kako je kvartet opstao sve ove godine narocito nakon mainstream uspeha, Bill i Troy mi deluju kao sasvim gotivni i iskulirani likovi.

Prosle godine: 50 eur corba tamo i nazad 20ak eur hotel sa doruckom u Hradec Kralovama x 4 dana + 15 ak eur jedna noc u Budimpesti da ne bismo ginuli 70 eur karta (uvek early bird) merch, alkohol, droga i hrana su bas promenljiva kategorija Pretprosle je bilo ludilo par exellance jer smo svaki dan dolazili iz Praga i vracali se u Prag, ne preporucujem.

AU-DESSUS - the end of chapter PARADISE LOST - medusa SLINT - spiderland FEN - winter HUNDREDTH - rare ZAO - parade of chaos IMPURE WILHELMINA - radiation HUGO KANT - out of time INTEGRITY - howling for the nightmare shall consume KING WOMAN - created in the image of suffering

Meni rekose ortaci da je Sikth bio razocaranje festivala za njih, al opet rekose da je Fallujah razorila a ovde citam drugacije. Ukusi, ukusi, neukusi. Inace za Brutal lagano moze da se rezervise korektan hotel u Hradec Kralovama ili Nachodu i mesec dana pred fest, naravno ako se ide kolima.