Haos sam ja

Kasnim malo na žurku ali za dobre stvari nikad nije kasno, novi album jebe matere i ništa bolje nisam čuo iz ovog domena godinama, pesme su sjajne, svirka ambiciozna i tehnički namunjena ali bez nepotrebnog izdrkavanja, produkcija odlična, vizuelni deo isto jako dobar i fini spotovi. Kad radiš tekstove na srpskom to treba da bude duplo bolje nego na engleskom ili bilo kom stranom jeziku da ne bi zvučalo ili previše banalno ili previše pretenciozno, a ovde nemamo ništa od toga, sve je kako treba. Vrlo malo stvari kod nas ima koje su svetska klasa ali ovo je jedna od tih stvari. Suvi komplimenti za ovu ekipu i nadam se da će uspeti da se probiju i do nekih baš velikih bina.

Jebemliga, ja poslušam sigurno 100+ novih albuma svake godine. Kad se osvrnem na svoje liste od prethodnih godina, izmenio bih po nešto svakako + ubacio nešto što do tad nisam čuo, ali nekih top 10-15 godine su mi uvek albumi koji mi se baš baš sviđaju i koji su mi stvarno top, možda bih samo ponekad izmenio raspored među njima.

Nikad fan power metala od mene ali ovaj cover verovatno savršeno prikazuje kako non-poweraši vide power metal u svoj njegovoj lepoti i grozoti

Ja svaki novi album koji mi se svidi obrnem bar 5 puta, a i one koji mi se ne svide uglavnom više od jedanput jer neki albumi hvataju na drugu i treću loptu, osim ako mi je nešto baš smeće pa da ne gubim vreme. Kod mene je trend da novitete uglavnom mnogo više slušam u drugoj polovini godine, a stare albume u prvoj. A kad nešto hoću da slušam milion puta onda kupim cd, nije mi bitno da imam kolekcije ili neke mid tier albume samo da bi mi zauzimali mesto na polici.

Ma mnogo si opasan. Idi slušaj Metaliku 2023.

Polywhy - Wanton Psalms Domaći album godine uz novi Quasarborn, oba benda su svetska klasa u svojim departmanima.

Meni su i novi Valdrin i novi Suhnopfer topčine u svojim reonima, voleo bih da su oba albuma malo kraća radi efektnosti ali dobro je ovako. Ako je za neki podžanr bila baš kvalitetna godina onda je to meloblack.

Koliko šizofren post. Kao go kurac od godine a onda kao najbolji albumi Metallica i predosadni Immortal. Taj Slowdive novi je lep ali singlovi daleko najbolje pesme, ostalo dosta meh.

Vi ste još dobri, ja ih iz nekog razloga mešam sa Winterfylleth.

Meni kod mesta jedino smeta što je plafon baš nizak, inače je odlična rupčaga za ovaj tip svirki, def mnogo bolje od Akab okretnice npr i sličnih skvotova.

Auf jebemti, kakav bend!

Meni će bar pola ovih Azalovih da bude na listi ali neki će da budu i na listi razočaranja, a biće i rant protiv Talvijevog prvog mesta i sličnih bendova koji su opet u trendu a ne donose ništa osim mega napucane produkcije. 😛

kakav turn off je meni ova hiperprodukcija, taman sam hteo da pohvalim Porous Resonance Abyss kao najbolji njihov rad još od Dimensional Bleedthrough

Zaista je zabavan novi Green Lung ali jasno je da bi malo da se očešu o uspeh Ghosta. Čak i vokal vuče dosta na Tobiasa. Muzika je kompetentna i fino struktuisana, pa možda nema stadionski kapacitet (još uvek) ali makar ima da nesrećni kst dj-evi uvrste neke od ovih pesama na repertoar Ghost večeri po kuglašima i vrtoglavicama.

Lagano na temu za najgore omote

Ovo će mi sigurno biti među top albumima godine. Baš je masterclass. I sludge, i prog, i post punk, i dad rock, i Maiden momenti, i post hardcore - a sve 100% Baroness zvuk plus konačno produkcija koja valja. Plus se i sa poslednjom pesmom posrali po svim folk/americana/singer songwriter napinjačima.

Nemoj da se vređaš, nisam mislio ništa loše i evo izvinjavam se ako je nešto zazvučalo grubo. Jasno mi je u kom grmu leži zec, verovatno se razlikujemo samo oko shvatanja sladunjavosti i kompromisa, čini mi se da ti automatski nešto konvencionalnije momente i outside uplive doživljavaš kao kompromise da bi se neko probio ili "uspeo" (što je u mnogim slučajevima zaista i tačno, da se razumemo), a ja mislim da je kod mnogih bendova to samo posledica kreativnosti, želje da se rašire muzički i probaju nešto izvan zone komfora. Meni žanrovske etikete nisu bitne, u smislu da neki žanr mora pod obavezno da zvuči baš tako i tako. Taj lik iz Horrendous da je hteo da uspe ne bi i dalje ostao u okvirima DM ma koliko rastegnuti bili, sigurno je mogao da svira heavy metal ili nešto drugo. Možda tu neki kompromis i postoji ali nije radikalan i ja nemam isključiv pristup tome. Meni nije bitna ni motivacija, ni namera, ni da li je kul ili nije - bitan mi je samo finalni proizvod, ima dosta primera da su ne baš dosledni i "true" izvođači uspevali da iznedre baš dobru muziku. Ostalima ostaje da se pale na true priču i izbacuju zaboravne stvari. Na kraju krajeva, ukusi su različiti, meni je bitno da slušam muziku bez nekih predubeđenja i a priori ušančenosti. Ko voli drugačije, i to je sasvim legit ali po meni nije ok otpisivati nešto samo zato što se ne uklapa u svetonazor. Evo, možemo CoD zvati i pop bendom, nebitno, dajte još takvog popa. pa i nisu proggy ni virtuozni (posebno za visoke kriterijume onoga šta je tebi proggy i virtuozno) ali defintivno se čuje ambicija vezana za sklapanje pesama, da budu dugačke, da se ubace nemetal uticaji, da strukture ne budu konvencionalne itd. Ne moramo ih ni zvati DM bendom, bitno da je odlična muzika.

Zanimljivo gledište. Definitivno se čuje i ovde i na prethodnom albumu, koji je meni lično genijalan, da ovi nisu neki surovi tehničari i povremeno to zvuči malo nespretno, a da su svakako ambiciozni. Ne znam šta je loše u tome jer se na taj način beži iz učaurenosti. Meni se čini da tebi, kao i drugim hardkor death metalcima, smeta čim se ubaci malo melodije i čim bend pokaže ambiciju da izađe izvan DM okvira, a posebno ako se javnost primi na takav projekat. A meni baš takvi albumi najviše prijaju i mislim da ovi ne samo da imaju prave sastojke za pitu nego znaju i da je naprave bez da dodaju previše brašna ili voća pa da bude gnjecavo. Možda nisu najtalentovaniji na svetu ali me podsećaju na Morbus Chron i Tribulation po toj ambiciji da DM učine lepim. E sad ako neko misli da DM treba isključivo da bude ružan i odvratan (zvučno a ne sentimentom slušaoca) - taj izgleda ni ne voli pitu, nego možda mnogo više ono od čega se pita ne pravi. Def ima mnogo usiljenih pokušaja da se pravi pita ali ovi su mi školski primer nekoga ko to uspešno radi. Uostalom, ovo će im biti poslednji album pa ćemo pitu morati da tražimo na nekom drugom mestu.

Imaju novog pevača. Pesma dere a glavni rif je pravi delikates.

Jebe za sve pare.

https://www.heavyblogisheavy.com/2023/11/17/ken-mode-retrospective-20-years-of-noise/

Jes super ovo, pravi hardkor no bullshit.

Ide novi (posthumni) Chapel of Disease album u februaru. Ako bude i upola kao prošli biće to prava poslastica.

Slušao sam malo novi Vertebra Atlantis i, nisam očekivao da ću ovo skorije izgovoriti, ali počeli su malo da smaraju ovi I, Voidhanger records bendovi. Puno zuje, malo meda daju, čast izuzecima. Ima tu kvaliteta i dobrih momenata ali je potpuno udavljeno u bujici palamuđenja. Ove godine na jedan dobar album (lično mi najbolje od njih novi Wyrgher) ide dosta nedopečenih Fleshvessela. Svi bi da budu DsO i Gorguts ali ispadnu samo njihove bedne kopije.

Koja je uopšte priča iza te pesme? Mrzelo me da pretražujem.