Haos sam ja

Na arhivama stoji da je Anthems izašao 19.05. a bend u petak objavio da je 25 godina od njegovog izlaska, nije mi jasna ta nepodudarnost datuma. U svakom slučaju, monumentalan album, nema šta.

Dobar je ovaj Kardashev novi. Ne znam kako bih ga kategorisao, video sam negde odrednicu deathgaze (lol) ali teško. Mene najviše podsećaju na Fallujah jer imaju taj konstantan atmosferski sloj u muzici, mada nema nikakvog shreddinga, više je ovo neki nabudženi post metal, dosta preproduciran i sintetički odrađen, a posebno mi smeta grozan zvuk doboša (ne mogu da razaznam da li je kucan bubanj, doboš ima isti zvuk kao i bas bubanj). Međutim, muzika je dosta dobra i slojevita, interesantno pevanje, atmo delovi su kul, prija mi ovo. Nisam slušao njihov prvi album.

Nakon onih Vexes, najnovija besramna kopija Deftonesa se zove Thornhill:

Ide novi album u avgustu

Dranje na živo, prema očekivanjima

Haha, fade fudbalerska frizurica, bradica pod konac, Air Jordan 1, usklađene boje, skejt park - da gledaš samo video na mute mislio bi da je neki pop punk ili tako nešto, a ono stari dobri Revocation, proverena kvaliteta.

Tačno ali je mnogo lepše uklopljen zbog rasporeda slova

Možda je već bilo, meni je Kvelertak logo fenomenalan

Jes da ovu temu čitaju 3 i po čoveka ali novi Overo je sasvim dobar. Na momente nevešta svirka, meni atmosferom i tom nekom nehajnošću vuku baš na Brutus, iako ima tu i suptilnih screamo elemenata ali i emo pričice sa početka 2000ih ala Juliana theory. Plus evo jedan fin tekstić o kanadskim novijim bendovima, mada je meni Yearning prejebao sve njih lagano: https://daily.bandcamp.com/scene-report/canadian-screamo-revival-scene-report?utm_source=footer

Meni bome novi album bolji i od Infrared horizon, a on mi je bio odličan. Voleo bih samo da je vokal malo drugačiji al jbga to je što je. btw, nisam znao da je bubnjar njihov oženio Myrkur, gospodin

Uuu opasna tura, ovaj Stormkeep izgleda do jaja

I ja viđam tebe i tvog saputnika često na svirkama. Cheers.

Evo i mojih utisaka. Kasno smo se organizovali (ponovo) u kom sastavu idemo, dok su se svi smislili i izjasnili već su svi smeštaji u selu Rtanj bili zauzeti. To je na kraju ispalo odlično jer smo uzeli smeštaj u selu Ilino (između Rtnja i Boljevca) koji je bio profi, etno zonfa unutra a spolja sasvim fin bazen sa šankom u vodi. Tačno mi se jebalo da idem u subotu na 35+ celzijusa da se pentram na planinu, to je ionako odrađeno prethodnih godina. Jedino je sranje što mora kolima da se ide u Rtanj, jer je put jako mračan i vijugav, dobrim delom uzbrdo. Nisam baš srećan kad moram da vozim alkoholisan ali na putu ionako nema nigde nikog. Ja prvi put prisustvujem da je bina na ovom novom (starom) mestu, definitivno pun pogodak jer je bilo baš primetno više ljudi nego prethodnih nekoliko godina. Unapređen ugođaj vezano za piće, merch i hranu svakako su dodatni plusevi. Što se bendova tiče, ono što sam gledao: VIPERA - prljavi rokenrol sa crust momentima, malo vozi na Motorhead, malo na Amebix; svirka dosta traljava ali nije ni bitno, basista sa mullet frizurom je fino izurlao "fuck the world!" i ostale mudrosti. PLAMEN VEČNOSTI - već sam opisivao na prošlogodišnjoj MOA temi kakvo je ovo smeće, nekakva minimalistična elektronika sa tupavim ritmovima i preko neko bajanje na nepoznatom jeziku, sa blekerskim vokalom. Ortak i dve ribe sa kapuljačama i trouglima naravno, all style no substance. Možda neka Treha Sektori za ubogu sirotinju, tako nešto. Ipak, ova ekipa ima keca u rukavu, čuvenog Mikicu koji je opet bljuvao vatru i gutao visokoprocentni etil alkohol. Samo zbog njega je vredelo gledati kao i uvek. VARTRA - ovo je vokalno, instrumentalno, scenski kolektiv koji kombinuje slovenske etno momente sa nekim dark folkom, atmospheric shit. Cura dobro pevala ali su pobedu ipak iznele igračice koje su se zajebavale sa zapaljenim buktinjama, cirkuska atrakcija. Ne bih ovako nešto u životu slušao kod kuće ali je uživo bilo sasvim ok, naročito nakon plamena večnosti. Nije mi se svidelo što je baja, koji je očito vođa benda, to morao svima da stavi do znanja, komandujući sa bine ostalim članovima a naročito članicama. _______________________________ Propustili smo popodnevne svirke, valjalo je piti i jesti i uživati u blagodetima tog bazena među planinama. Drugi dan je ipak bio muzički daleko raznovrsniji i kvalitetniji. MADVRO - Smederevci su zaista bezobrazno napredovali od kada sam ih prvi put čuo. Nema ovde neke tople vode ali doomy stoner odsviran dosta precizno može uvek, a i takav zvuk je nekako zaštitan znak ovog festivala u poslednje vreme. Sasvim solidni rifovi, kompetentna svirka, pevačica je whatever ali kažem - pozitivni utisci. FIVE THE HIEROPHANT - ono što je verovatno trebalo da bude vrhunac ovogodišnjeg MOA pretvorilo se u razočaranje. Naime, bendu je nedostajao saksofonista (koji je ujedno i glavni instrumentalista) i vokal. U takvom kontekstu, muzika je zaista zvučala background-asto i prazno, stara fora sa jedinim rifom koji se ciklično ponavlja u nedogled AKA Amenra iz narodne kuhinje. Šteta, jer su ovi Englezi imali opasnu binsku opremu, veoma kvalitetan zvuk (pa vidi se i po merchu da su liga iznad svih ostalih bendova ovde, po profesionalizmu) ali jebiga, kad ti odseku glavu ne možeš mnogo ni rukama da se pomažeš. TORN FROM EARTH - standardno iscepali svoje zverski. Zaista dobar, iako ne mnogo originalan bend. Odlična kombinacija sludgerskog ala Scott Kelly vokala gitariste i blekerskih shriek-ova basiste, gruv ubica na mesto, vožnja samo takva i neizbežan vratolom. Zafali tu nekad malo nekih začina i izlazaka izvan zone komfora ali sve u svemu jako dobar nastup i vrlo profesionalan bend. WYATT E - smećurina. Isto neki maskirani smarači koji su ukupno svirali dve pesme, drone zvuk sa vrlo malo supstrata, i još sve žešće preglasno. Nije ovo za mene. SITIS - bez dileme za mene bend festivala. Jebaše mu majku milosnu. Daleko najbolji bubnjar na festivalu, daleko najbolji i vokal (odlična pojava inače, čupavi grbavi brka sa volovskim pirsingom u nosu i kožnjakom sa prišivačima, dok su ostali momci izgledali kao da ih je neko pokupio sa lokalnog basketa), a bome i gitarista ga je sašio brzim tremolom. Ne znam kako se kotiraju regionalno ali obavezno ću uzeti da preslušam njihov jedini LP koji su izbacili, ovo na Rtnju je zvučalo ubedljivije od mnogih premium black metal bendova koje sam čuo. Sve u svemu, vidimo se i dogodine.

Dobro ovo zvuči, fino uklopljeno, nije samo neka sumanuta buka i "vidi mama što smo ludi i disonantni" fazon kao onaj Plebeian grandstand

Opasan White Ward novi, nisu prodali nakon sjajnog LP predhodnika. Ova stvar npr:

Nema greške.

Korektna stvar, da, baš Autopsy fazon je ovaj vožnja glavni rif. Upregao se i stari Nick ali i dalje meni to slabašno zvuči a uživo ne smem ni da zamislim.

Prvi album ove ekipe je bio odličan, da vidimo šta ide dalje

Ovo je jako lepo, jedan od albuma iz adolescencije koji se vrteo non stop a koji mi je i danas vrhunski fancy rock

Voleo sam prvi album ovih hrišćana, posle su ušli u neki generični fazon

Ne postoji cert na kome nisam pio, bukvalno. 🙂

Mi smo ušli tek pred kraj, ja sam uhvatio Eula, Shock me, war wisdom and rhyme, isak Mislim da je najviše pesama bilo sa Blue record, sa poslednjeg možda samo Torniquet.

Haha, više sam predsednik USA nego strejt edž, pomešao si me sa nekim prike