Haos sam ja

Kasnim malo na žurku al stvarno je dobar taj Iotunn, astralno a elegantno. Međutim, nije mi dobar celom dužinom, ima i dosade. Najbolje pesme laihem's golden pits i waves below. Falilo je ovakvog zvuka svakako.

Probaj Reload.

Pa druga:

Koliko vidim sa fotografija Vranjković čak nije sve vreme sedeo. 🙂

Bitterness the star bez dileme u top 5 nu metal albuma ikad. Obrnem ga na svakih 5 godina pa je tako došao na red i danas.

Ministry ruski bot koji valja kamagru po jugoslovenskim metal forumima

Vaistinu nepopularno. Meni je taj album teška kanta, kao neki Ministry/Rammstein tupadžijski industrial monotono repetetivni patrljak od albuma.

Moj izbor bi verovatno bio nešto ovako: still life backwater park watershed my arms, your hearse deliverance morningrise damnation ghost reveries pale communion orchid sorceress heritage in cauda venenum

Kako biste poređali po kvalitetu Opeth albume? Jbte, slušam Watershed posle dosta vremena - kakva je to albumčina a ni u top 3 njihova po nekom opštem mišljenju.

Nije da me zanima deathcore, ali ovaj mali pederčić na vokalu jede živu decu

Jel se zna ko stoji iza ovog projekta?

Eyot sinoć oprali u DOB-u, po očekivanju. Baš dragi momci, a novi album zvuči odlično.

Nisam poslušao ovaj novi, prethodni su im bili baš by the book blackgaze, dakle ne preterano zanimljivi

Fin članak https://www.self-titledmag.com/baroness-guide-playlist/

Aj lagano da pređemo na glavno. Razočaranja prvo: Rivers of Nihil nit znaju gde su pošli ni šta su hteli novim albumom, Leprous nastavlja slobodan pad, Sculptured novi baš tanak, Tribulation bukvalno whatever album, Genghis Tron nikakav, Bossk kao prazan burek, Sunless puno zuje malo meda daju, Emma Ruth Rundle uglavnom podbacila ali cenim eksperiment, the Ruins of Beverast me ne dotiče ni na jednom planu i tako... Top 30, po redosledu: 30. TIGERS JAW - i won't care how you remember me (možda ne tako dobar kao prošli ali opet imam 16 godina i jedina briga u životu mi je da li će me ona primetiti) 29. DER WEG EINER FREIHEIT - noctvrn (lepo iznenađenje, post black metal kod koga obe krajnosti zvuče kako treba) 28. MARE COGNITUM - solar paroxysm (astralni atmo BM koji zvuči bogato i bogovski iako je delo samo jednog čoveka, malo je niže jer nema onog wow efekta kao kad sam prvi put čuo njegov rad) 27. ONE STEP CLOSER - this place you know (da je izašao početkom milenijuma možda mi ne bi bio ništa specijalno, ali danas kad mi ovakav melodičan hardcore fali kao leba debi album ovih klinaca itekako radi posao) 26. STONE HEALER - conquistador (debi LP dva brata rođena iz Konektikata ukazuje na veliki potencijal, može se ovo malo iskusnije sklopiti aranžerski ali zvuče jako sveže bez da previše liče na uzore) 25. DORDEDUH - har (jako mi se svideo kad je izašao a posle sam se malo ohladio, ali i dalje je ovo album kog se Enslaved ne bi postideo) 24. WORM - foreverglade (gadna i sluzava kombinacija svih extreme metal sastojaka, nisam do kraja uspeo da probijem tu opnu žabokrečine kojom zaudara ovaj album ali mislim da će da mi se penje na listi albuma iz 2021 kojima ću se malo malo vraćati) 23. HUNDREDS OF AU - acting from remote satellites (verovatno najkonstantniji screamo bend današnjice, pri čemu jako volim njihov masniji zvuk u odnosu na bendove sličnog tipa) 22. ARCHSPIRE - bleed the future (pokazatelj da ovi nisu samo nemilosrdni mašinisti, velika doza melodije za njihove standarde koja je prekopotrebna tech deathu a zabava ne prestaje) 21. BOSS KELOID - family the smiling thrush (veoma iskusno koponovan proggy sludge sa, rekao bih, grunge elementima) 20. SHE SAID DESTROY - succession (svašta se ovde dešava i uticaji su razni, ali valjda je dobar kompliment kad pomisliš za neki bend da ne zvuči kao nijedan drugi a to postiže na prirodan način, bez razmetljivosti) 19. MASTODON - hushed and grim (jedini razlog zašto nije na boljoj poziciji je što ne uživam podjednako u svakom delu njegovog mamutskog trajanja) 18. CONVERGE & CHELSEA WOLFE & STEPHEN BRODSKY - bloodmoon I (slična stvar kao i za Mastodon, po defaultu su na listi i mogao bi biti opasan grower) 17. AD NAUSEAM - imperative imperceptible impulse (ovi disso tech Talijani su uvek negde na granici neslušljivosti s obzirom na akrobacije i masturbacije, ali je nikad ne prelaze, težak album za varenje ali se isplati) 16. CARCASS - torn arteries (potpuna suprotnost od Ad Nauseam a oba su u oviru DM, ovo je jako catchy album koji se lako sluša, majstorstvo komponovanja) 15. IMPURE WILHELMINA - antidote (možda i bend koji ima najbolje refrene na svetu, ne ide mi u glavu kako nisu veći, možda zato što im ti refreni nisu toliko bitni za opšti utisak) 14. SPECTRAL WOUND - a diabolic thirst (hteo sam čak da mi se album i ne svidi s obzirom na minimalne promene u ekspanziji zvuka prelaskom u veću kuću, ali nema šanse, vožnja samo takva) 13. KHEMMIS - deceiver (zen faza jednog od najboljih doom bendova današnjice) 12. OPHIDIAN I - desolate (predrkani tech death ne bi smeo da bude ovako fluidan ali na Islandu su čuda moguća) 11. TURNSTILE - glow on (album koji bi lako mogao biti kulturni arhetip za 2021-u, na veliki hajp su harizmatično odgovorili najzabavnijim albumom godine i bilo bi fino da ovo piči na žurkama posle 12 umesto narodnjaka) 10. DREAM UNENDING - tide turns eternal (nalazićete natpise da ovaj album previše liči na zlatni Peaceville period, ali to je ono što je ovom svetu potrebno) 09. VOICES - breaking the trauma bond (sad već sigurno koračaju stazama koje su samo njihove, još jedan verni zvučni prikaz mračne strane štekova metropole i sudbina nesrećnika kojima je to prirodno stanište) 08. FOR YOUR HEALTH - in spite of (the dillinger escape plan sreće at the drive in na screamo žurci i sve spakovano u 15 minuta, šta tu može čoveku da se ne svidi?) 07. SWALLOW THE SUN - moonflowers (sve je pod kontrolom, StS i dalje obitavaju na samom tronu melanholične muzike, zlatna faza još uvek traje) 06. KAYO DOT - moss grew on the swords and plowshares alike (Toby je sa starim kolaborantima iz motW izbacio najbolji KD album od Hubardo, atmosfera guta, naracija žeže) 05. DVNE - etemen aenka (namirisao sam ove na odličnom prethodniku Asheran koji je bio visoko kotiran kod mene ali ovo je stepping up the game u svakom mogućem smislu, sve što valja u onome što označavamo pod post metal spakovano je ovde znalački) 04. DREAMWELL - modern grotesque (maleni bend sa Rhode islanda ostavlja srce i pluća na terenu) 03. EVERY TIME I DIE - radical (kretali su se ka vrhu metalcorea postepeno ali beskompromisno i ovo je kulminacija svih emocija koje obrađuju, odavde je put samo naniže) 02. KING WOMAN - celestial blues (ovo nije savršen album ali mi je legao savršeno i u savršenom trenutku, najatmosferičniji album godine i jedna mračna lepota) 01. BETWEEN THE BURIED AND ME - colors II (mogao je bilo koji od top 5 da bude ovde realno, ali prokleti fanboy progovara iz mene, preživeo sam svašta uz muziku ovog benda još od kada sam ih prvi put otkrio u kasnim srednjoškolskim danima i nekako je pošteno da se 14 godina nakon remek dela pod nazivom "colors" bend upravo vrati sebi napravivši u međuvremenu pun krug, svi njihovi putevi su vodili ka ovoj dvojci, rizik koji su preuzeli se isplatio i ma koliko bio šaren meni je ovaj album već pod kožom i znam ga napamet, to je valjda album godine)

Pre nego što izbacim najbolje, evo mojih najbližih 15 koji nisu ušli u top selekciju ali sam ih rado slušao, a i dalje ću, preporuke: OBSOLETE - animate/isolate THE FLIGHT OF SLEIPNIR - eventide AENIGMATUM - deconsecrate THE WORLD IS A BEAUTIFUL PLACE & I AM NO LONGER AFRAID TO DIE - illusory walls OFERMOD - mysterium iniquitatis PAPANGU - holoceno TENUE - territorios ZAO - the crimson corridor TERRA ODIUM - ne plus ultra VOLA - witness AMENRA - de doorn DEVIANT PROCESS - nurture MONOLORD - your time to shine HOODED MENACE - the tritonus bell THRICE - horizons/east

Jebačka lista https://www.brooklynvegan.com/15-great-screamo-albums-from-2021/

Sasvim dobar je ovaj novi album i sad već možemo pričati o definitivnom povratku u formu i nekom kontinuitetu. Dosta je oslonjen na melodeath, robustan je i pun rifova za razliku od nekih albuma tokom kriznog perioda koji su bili praznjikavi kad se oljušti ta oblanda gotičarske simfonijske melodramatike. Mogao bih malo tokom mrtvog perioda godine da provrtim diskografiju opet.

Većina ovoga kod Laze je i kod mene top, al otom potom. Eto dobrog podsetnika da konačno poslušam taj Iotunn, sve ga nešto gubim iz vida.

Dosta hajpa prati debi album ovih koji je nedavno izašao, Wayfarer ekipa

Standardna kvaliteta, biće ovo ok.

Referisao sam na ono što je Berberian (SoM) pričao o albumu, ja baš i ne čujem neku tugu u ovom albumu (ne znam ni da li su pesme pisane pre ili nakon smrti oba Seana) već b-sides Traced in Air pesme, koje su opet dovoljno dobre da se ovaj album sluša i ubuduće i opet su nekakav korak u pravom smeru u odnosu na učmali output benda u poslednjih 10+ godina.

Ja stalno čitam nekakve hvalospeve u vezi ovog benda, a istina je da me nikada ni jednim albumom nisu kupili. Činjenica je da baja pokušava svašta ali krajnji rezultat mu je uvek "zanimljivo, ali ne i ubedljivo". Možda i dođe na red za slušanje do kraja decembra.