VeronikaJeOdluchilaDaUmre

ел морам да прођем анкету? имам трему мислим да јесам

мартинке кажеш, женске?

Не знам да ли да сачекам да ми се слегну утисци, али овако да набацам утиске. Немам још увек генерално мишљење, али једна ствар ми је била доминантна - просто, да се није неколико пута употребила реч ,српски' и да се филм тако не зове, уоппште нисам имала утисак српског филма, дакле, плус свакако, ван клишеа, без класичних досетки које увек пале на патриотизам и које су познате само Србима. Дакле, филм је прилагођен потпуно да га гледа свако. Глума - Сергеј је добар.Катарина Жутић док не проговори, дорљасто изгледа, улога јој лежи, али када крене да прича, као да је пре две секунде пропчитала реплику и изговорила је. Жика ми је одличан када се мање прича, ту ми је уверљив, али мислим да је то мана самог сценарија.Слаби дијалози(иако на дијалозима није био акцената, али ако већ квантитативно нема много, онда је требало да буду ефектни, концизни и довољни без ичег сувишног). Музика- Браво за Виклера.Кад сам осестила мало грча у стомаку, добар део је музика. Што се тиче самих снаф момената- да не буду спојлери, два су ми била оно - уф.Само можда имам неки утисак као да их је неправилно поређао или да их је превише, нисам сигурна шта је од та два. Јер просто, када су такве визуелне ствари које утичу на психу у питању, ту треба да се пази са дозом, јер после две, три такве ствари - онда мора нужно да иде следећа још есктремнија, а то је мач са две оштрице, да ли је екстремно због екстремног или ту стоји, јер се огугла на то, и онда отприлике, неком исечена рука - паф, није то ништа, ово пре сам преживела, а било је гадније итд. Фотографија је добра. И да, сама прича у целини је добра, и мотив породице, она сцена са породицом(са све буразером) је донкле метафора честих неуравнотежених болесних односа(наравно ово је екстремно приказано) - са акцентом српских породица , Ово је једна права српска породица'. И мислим да је било материјала да се много боље и мало дуже разради њихов живот ,након' тога. То ми је било најпотресније можда од целог филма, измучена лица и догорела цигарета и пиштољ који је саставни део свакодневнице, само је питање када ће некоме затребати(за њега самог). Ето, све у свему, освежење за наше просторе свакако, вреди погледати.

Супер сам онда. Слушала сам porcupine, гледала сам скоро сваког тарковског, и читала сам достојевског(10ак комада). Јеее. Па наравно да су мишљења, то и говорим, незгодно је одређивати каноне, шта по нечијем мишљењу би требало да се чита/слуша/гледа. Углавном иде индивидуално, али се прећутно створи слика о класицима и то је то. Прочитајте Елиотов текст ,Шта је класик?' - објашњава неке ствари. Сад смо кул

То је мало шкакљиво питање, јер ко смо ти и ја да одредимо да ли треба пре да се чита Чехов или Шекспир рецимо? Неко је прочитао целокупног Шекспира а није читао Чехова. То је питање канона које се мења у односу на више фактора.Као што је школска лектира у доба комунизма била зназно другачија, а то је оно што би као требало да се чита. На то утиче много фактора па нема тачно одређених ствари, али поента је да се прећутно неке ствари одреде кроз време, кроз друштво итд.

Интелектуално сакат = не значи нужно да је дебил, да не чита итд. значи да је осакаћен за НЕШТО. Нико овде није позван да каже шта је тачно то што га сакати, али постоји нешто што се зове канон и што је емпиријски прихваћено друштвено. То је као да хоћеш да се бавиш Античком Грчком а да не читаш Хомера.Сакат си јер се сви позивају на неки начин на Хомера. Ако не читаш Достојевског ниси сакат за целокупну књижевност, али јеси за један битан сегмент ње. Clear enough?

У принципу, тема је била друга. Да, глупо је рећи да је незрео ако није прочитао Карамазове.Али исто тако је глупо држати се аргументације за прозивање на основу тога што је неко употребио неодговарајућу реч као ,незрео' и притом је објашњено на шта циља. Е, момци, мислим да сам се сад уморила.Добри сте били ЏД

Видиш, сад си ти пун предрасуда.Ко си ти да кажеш да је неко КВАЗИ интелектуалац? И ко си ти да кажеш да неко не може да се на крају радног дана опусти са својом девојком/дечком, попије ракију, прочита књигу? Само је ствар перцепције. Свако има различит вид уживања и опуштања. То што ти мислиш да је неко квази интелектуалац, да је утопијски оријентисан, и да је сав уметнички истрипован и дубок - ти га ставиш у такав негативни тоналитет. Зашто неко не може бити просто и једноставно интелектуалац, уметник, неко кога занима да о неким стварима дубље размишља(било о филму, било о књизи, било о Хегелу, било о кафани)? Некоме може и то бити опуштање, није то свима напор. Али то не значи да је тај неко ко се некад уплиће и у неке дубље и друге сфере оперисан од уживања у рутинским, свакодневним, ситним стварима. Не мислим да си полу-сељак, мислим да си површан. То је све.Није ни лоше, није ни добро.Из твог угла то је супер, ослобођен си интелектуалних триповања, не губиш време на те апстрактне ствари, из мог угла - мислим да је то дефект. ет гроб -

А? елем, сморила сам и саму себе, путујем сутра, па не могу да спавам. Извини, Леми, ево руке, нећу да стрељам више.

Немој бити толики буквалиста, ни ти ни Куруз, навела сам пример и ред епитета и карактеристика који не иду нужно уз једну особу већ које се најчешће провлаче. Сви смо људи предрасуда, то је неминовна чињеница.Али у овом случају, могу то да оповргнем, и говорим да је баш НАПРОТИВ - ти неки људи САМИ СЕБЕ угуравју у предрасуде.Тј. онако како би требало да буде. То је неки синдром регресивне ауто-предрасуде, не знам ни ја како да назовем. (и не, не говорим ни о коме конкретно сада) - значи, имаш човека који припада неком соју, рецимо метал/металац(иако излизано и фразетина је, али је сликовито) и кад уђе у тај свет(обично као клинац) сав је у фазону, морам да носим мартинке, морам да имам дугу косу, морам да мрзим фенсере, морам да хедбенгујем(што је све део укљућивања у предрасуде- дедуктивно - Металац сам ако имам дугу косу, мрзим фенсере, носим мартинке и слушам метал. А онда дође време кад се дефазираш и схватиш да је глупо бити у таквим оковима, да је то пубертетско срање и глупост и клиначки, да не мораш да се облачиш као металац да би то слушао - период сазревања.И онда одједном - крећеш на сплавове, крећеш да купујеш паћоти и ер макс јер је то нешто што показује да ниси притупи металац који ће да носи само лого мајице, крећеш да слушаш хаус помало, јер, јебига, то је исто кул. И тако сам себе угураваш у друге калупе несвестан тога. Наравно да није правило.Наравно да ти заправо можеш да волиш све то у шта прелазиш. Само кажем да примећујем да је симптоматично и често радикално и то је све. Хаха, алтернативни поглед на свет - симпатично.

Каква тужна и бедна иронија

Ехеј, жена сам - зли језици су природна датост. И напротив, ја немам микакве предрасуде, већ ми се чини да људи угуравају себе у предрасуде и калупе сами - као, ако сам навијач, морам да будем зајебан, ако сам зајебан, а притом слушам метал, не смем никако да се облачим као металац јер то није никако кул, а притом морам да форсирам то како су металци ограничени, а притом морам да причам да су кеш и сплавови до јаја, али да се и даље кунем у метал. Не говорим ни о коме посебно, игром случаја, више примера сам таквих срела и сваким следећим ми се потврђује исто. значи брате. (мора и да се говори зајебано брате, матори, и то, јер је то, кул, то показује да ниси ограничени металац)

Само сам чекала неки овакав довитљиви коментар. Напоменула сам, НЕКОЛИКО пута да не кажем да сам у праву, да сам ЈА ЕКСТРЕМ, да ћу вероватно променити мишљење о томе итд. али не, ти си морао да покушаш да будеш духовит и наравно да повежеш са нечим што нема везе ни са чим. Али да будем пристојна.Не, не купујем хлеб импресијама о Антихристу. Мама и тата зарађују за хлеб још увек.Да, јесам и ја зарађивала неки динар.Не, не планирам да живим на грбачи родитеља јер желим да се бавим уметношћу и да читам Достојевског(Хајде, да употребим твоје интелигентне, увек актуелне, форе). А, да, било би фино кад бих могла да зарађујем за хлеб импресијама о Антихристу.(Јер их заправо и имам). И не, не мислим да ћу живети од ваздуха.И да, свесна сам да ћу морати да радим, врло вероватно, и оно што не желим понекад(јер у једном моменту неће се тицати само мене). Али хеј, човече, је л' смем да мало маштам? Твој проблем је што мислиш да си супер-реалан и ,свестан' стања у свим сферама живота, као на пример:кад су људи сјебани, онда су патетични и слични закључци, живи живот, немој да се смараш филозофским просеравањима итд. Па хеј, управо живим твоју политику - живим живот, и ако је у тренутку мој живот импресија о Антихристу или читање Идиота - јесте.Некоме може и то да буде смисао, запрво. Any further question?Нека занимљива и вицкаста реплика? Још нека занимљива реплика?

То тако иде кул уз опис ер макс, навијач и многосамзајебанјернеизгледамкаометалац фазон.

Fair enough.

Једна од ретких романтичних-комедија која ми је легла.Симпатично за међувреме. : )

Питала сам, чисто из радозналости. Разумем за размишљање унапред, ја сам есктрмна другу страну: ,Волим ово што студирам, студирала бих три пута да могу, не занима ме којим пословима могу да се бавим, радићу и за најбеднију плату докле год волим и радим оно што волим'. Не значи да нећу променити став када ме притисне реалност.Ипак сам ја за идеале и снове, а реалност гурам испод тепиха.(А новац је црна реалност која је неминовна). Само ми се некако чини да је некако превише тог каријеризма у људима.То је све.За те људе свакако супер, вероватно ће проћи боље од мене, мени се јебе за каријеру, само се надам да ћу да се удам добро онда хаха.

Нисам то нигде порекла, нити сам рекла да се само на уметничким/филозофски оријентисаним факултетима ужива. Само кажем шта примећујем и да ми се то, некако, не допада.

Нешто не могу да схватим.Студирам оно што волим и у чему уживам, а чујем тако људи који већ планирају своје каријере и своје послове и своја звања итд. Некако ми је све то(говорим потпуно своје лично гледиште, без исправног/неисправног суда) - преурањено и мало ме плаши количина младих људи који су већ на првој години себи наметнули епитет ,каријериста'.Да, треба почети од неке тачке, да - треба на време мислити... Само, полазим са своје тачке гледишта, студирам нешто што је углавном непрофитабилно, а планирам још један факултет(вероватно још непрофитабилнији, ако се може правити компарирање речи профитабилно)... али некако као да се изгубило истинско уживање у оном што се студира(Да, јесу студије одскочна даска према нечему што заиста желиш да радиш). Али свуда око себе чујем људе који су у фазону: ,Јао, само да завршим ово па да палим ту и ту, само да набијем просек па да добијем добар посао, само да будем много зајебан и прогурам се за ту и ту стипендију, само да запалим из Србије...' и варијације на тему. Не кажем да не треба мислити о својој будућности, али будућност нас све чека спремније или мање спремне, и не кажем да је студирање само уживање и да не треба мислити о томе - Шта даље? Само мислим да је некако почео да се губи смисао и лепота неких ствари. Чисто запажање, ником лично упућено. И, да, сви амбициозни ентузијасти који желе што пре да оду из Србије - чак и у Србији, ако си најбољи фризер, биће ти одлично и неће ти фалити ништа.

http://www.imdb.com/title/tt0256103/ Intimacy. Није лош.Вреди погледати.

6919 United Kingdom 5357 United States 4015 Serbia 1074 France 1004 Unknown 919 Croatia 769 Norway 726 Germany 581 Iceland 555 Ireland 339 Sweden 295 Canada 279 Australia 233 Brazil 146 Spain 139 Italy 131 Slovenia .... само Србија.

Нико од нас није позван да му да тај епитет, по мом мишљењу јесте ремек-дело(посебно у односу на филмове у последље време). Да, ја бих пре ставила ,Dedicated to Bergman'.

Препоручујем Антихриста. (Не умем да ставим спојлере оне, па ако неко није гледао, боље да не чита остатак) Трир би могао да да пусти Тарковског да гледа филм (посвећен њему), и да га не буде ни најмање срамота. Видех да је започела расправа на тему филма - што се Денијевог коментара - говно, тиче, легитимно је потпуно.Али, без неког филмофилско-метафизичког просеравања - овај филм је све, само не пука рецепција. Слојевито и то укорењено у сферама које су неопозиве - природа, феминино начело, релација мушке и женске природе, вера(али не толико религије, алузије на Еден, колико вере природне),рационално и ирационално, сјајна, сјајна симболика - мост, животиње, шума(бодлеровски шума симбола), кривица и одмазда(брутална сцена сечења клиториса), психологизација страха итд. Камерно сјајно, глумци перфектно прилагођени. Ремек-дело.

Бојана је прелепа у Булевару револуције :О