Angelystor

Nema veze sa TP, ali mora negde da se stavi, zadnji Lynchov "rad"

Ma jel realan taj cover?

Iliti u ovom slučaju - thythe ga ovamo

Osećaj čitanja ovih pro-StAnger komentara je kao da čitam pamflet Flat Earth society-a.

Ja ne mogu da verujem da je neko "ispratio" taj pravac za cover I da, baš niko neće da pomeša The Trigger i Trigger, super se razlikuje /s

Ovaj akustični Disposable Heroes je najbolja pesma snimljena prošle godine.

Vrlo fino, ki Enslaved neki.

Herman Hese-Sidarta #backtoschooldays

Završio danas sa Haunting of Hill House, konačno. S obzirom da se retko nateram da gledam ovе američke razvučene produkcije, solidan zaeb sa izborom. Jedino ukupno dosadnije što sam u skorije vreme gledao je onaj Taboo prokleti. Inicijalni motiv pri izboru mi je bio što mi se gledala kvalitetna horror serija, što su recenzije uglavom obećavale. I inicijalni problem mi je što ovo sa horror strane solidno mršavo i podseća me najviše na one američke rimejkove azijskih modernih horror klasika, sa sve učestalim mašenjem atmosfere i preteranim pokazivanjem svega i svačega. Mislim da su me prve dve epizode lečka malo hvatale off-guard i uspele nešto jeze da izazovu, ali nakon ponavljanja istih trikova kroz epizode i pojavljivanja utvara kao dobar dan, osećaj se ubrano izgubio. Jump scare-ova srećom nema toliko ali mi je nekako utisak da se drugi deo sezone horror maltene samo na to sveo, kao da su skontali u nekom trenutku pisanja scenarija da se dešavanja na ekranu ne poklapaju sa marketingom. Dno dna mi je ona scena u kolima u osmoj epizodi. Ili možda deseta epizoda kada se ona utvara pojavi iza leđa i uradi *ploink* po čelu kao da je Patak Dača crtani. Serija sa ovim ne pati samo u horror scenama nego u i pričanju priče. Najprostiji primer mi je "cup of stars" i kad vidimo odraslu Nellie kako pije iz nje, i prvo ide krupni kadar nje na krevetu kako pije i sasvim se lepo vide zvezdice na šolji, da bi onda već sledeći kadar ona bukvalno STAVILA ŠOLJU NA SANTIMETAR OD KAMERE. "DID YOU SPOT THAT AUDIENCE, DIDYA?!". Ovo se proteže i na na sve ostale delove storytellinga, a najbolniji je u Bentneck Lady epizodi (inače možda i jedina svetla-tačka epizoda celog serijala) kada su sjajno zasrali kraj sa preteranim duplim objašnjavanjem. Jednostavno mi se sere od serije koja pokušava da maše simbolikom levom i desnom rukom i onda ima potrebu da iscrtava na ekranu. Samo fali da se scenama nakači "BE SAD NOW" ili tako nešto da se objašnjava šta klavirska deoničica i šaptanje na ekranu treba da pobudi u gledaocu. Kad pomenuh šaptanje... Je li to neki novi smer u glumi da se svaka druga scena svodi na šaptanje glumaca i monologe izvedene sa pola daha? Te monolog scene su mi težak cringe postale dosta brzo, posebno kad skapiraš da je uvek u njih neki usiljeni uvod (scena krene u jednom smeru i onda se stane sa čim god se krenulo da bi lik ispričao pričicu) i da ne doprinose razvijanju radnje ni u kom smeru. Elem, čemu veštačko naglašavanje bitnosti scene sa tihom pričom? Jel ovo u "A Quiet Place" univerzumu, šta? Za svo lepo kadriranje i postavljanje scena, mislim da je režiranje glumaca dosta propatilo sa druge strane. Ili je jednostavno problem u kastingu. Deca glumci super sa druge strane, ove decenije što sam gledao dobrih klinaca i devojčica glumaca mislim da nije zapamćeno u filmskoj istoriji, lepe stvari. Ali, čak i njihovi nastupi ne mogu da mi izvuku generalni otužni utisak jeftine melodramatičnosti. Nekako sam se već previše raspisao tako da me sad i mrzi da kukam na zadnju epizodu, ali valja pomenuti i njen razvučeni šećerna vodica završetak priče. Verovatno je dobro što nisam pročitao izvorni materijal da nemam dodatni izvor nezadovoljstva, jer koliko vidim iz komentara i tu su neki gresi učinjeni. Diatribe transmission ends.

Nakon dva prokleta meseca čekanja

Baš mi nije legao album, teško da može dm u 2019. da zvuči predvidljivije i ravnije od ovoga ja mislim.

Koji crni King Crimson double album iz 70ih? :]

Neke rane krvare večno a?

...i eto me 20 dana kasnije Iako nisam floorovan, meni baš milo da ovi i dalje rade. Ovog vokalistu ni sa jednim drugim ne bih mogao da pomešam, što dosta pomaže jer muziku sa ovog novog za par meseci naslepo neki da mi pusti mislim da bih sa svim i svačim mogao da pomešam. "Re-Sworn The Oath" baš dobra pesma, ostalo ima da se probere, ali ništa wunderbar.

Solidan CD templ

Suveniri iz Dortmunda Suveniri iz Oberhauzena

Juče bio kao neki "porodični dan" u Delti, pa su puštali crtane i animacije iz prošle godine razne, pa su usput vratili i "Isle of Dogs" - nakon trijumfalnog puštanja od nedelju dana u maju - i naravno da smo žena i ja bili sami u bioskopu. Sjajna stvar, toplo preporučujem svakome A i pretopla preporuka za film, aj što se strašno ložim na stopmotion radove, ali još kad neko napravi i odličan film koristeći to i da se onako u stopmotionu ubada majstorski komični timing, pa samo najveće lovorike treba da pokupi. Još dodatno vokalna postava baš onako kremovi kremova, nema šta nema da se voli oko ovog rada.

Ascencion je neki Blackburn black metala (blackburn metal?), nekad ne tako davno osvojili titulu sa Consolamentumom, i od tad visoki pad u niže rangove prosečnosti. Live uredno, ali svakako mnogo manje upečatljivo nego Venenumčuga i Nekrosara.

Ja bih se samo nadovezao kao neko koga studijski bend nije oduševio - ne uključujući izuzetnost od pesme zvanu Trance of Death, ali ona mi je lagano mogla i kao EP za sebe da bude s obzirom na odskakanje - da je ono stvarno vrhunski dm doživljaj live. I takođe, da efektivno trajanje sviranja nije prešlo 45 minuta (sisaj Slobo, Gojko).

23:42, sisaj. Meni ovaj bend do pre par meseci ostao u pamćenju samo po tome što ima enormno nepotrebnu količinu introa i midtroa na svojim albumima (tzv last.fm spam), i uredan dm između toga. Nakon poziva za unholy travel gathering, uputio se dublje u presluše, i kada se raščisti šuma od 20sekundnih orguljtroa i bravura na akustari, može tu dosta dobrog da se probere i ukopča sjajnoća. Meni lično, pored same zagrobne atmosfere u pesmama, najviše prija koketiranje sa tehničkijim deonicama a koje nikad ne preovladavaju nad prostijim thrashy mlaćenjima. Pa čak i na poslednjem gde su samo explode-ovali standardnu formulu u malo epičnije stvari sa najboljim solažama do sad. Koncert, ukratko, izuzetan, to je ta mala sala SKCa atmosfera kao iz najboljih dana (i zvuk koji tamo skoro nikada nije bio), solidna lista i trajanje (~1h11min, sisaj Slobo) i posebna pohvala na kriminalno jeftin merch, posebno za turneju koja je maltene izuzetno samo po Zapadnoj Evropi. Mali zbun što pevač nonstop pričao na engleskom, ali nije da je nonstop nešto pričao, pa ajd. Sve u svem', meni bend večeri bez problema, i sad kad znam kako to može da zvuči live, bilo bi mi žao da sam ovo propustio.

Možeš simbolično da sačekaš 9 dana od kupovine diska da ga otvoriš.