Angelystor

Jaroslave, predomislio si se?

Eks. koronEr ili kOroner?

DS@Pretpostavio sam da će tako neki odgovor da padne btw Ciklon Be, naravno

A kako izgovarate The Lord Weird Slough Feg?

Uvek retrospektive i iskopavanja, nikad metal fomo. Meni najubedljiviji goosebump momenat onaj prelaz cca 9:15 na Mimisbrunn.

I meni prošli Senn tako nešto trajao, možda bliže 3 godine, znam da sam bio razočaran baš kad crkle. Očekivao sam da će duže da teraju. Nikad in-ear sex.

Koliko dugo ti trajale? Ja nekad prošle godine uzeo MX-475, mislim više od ovoga za vani da mi ne treba.

Ako ništa drugo, uspeo si da ne pomeneš Metaliku. Ili si samo zaboravio na obradu? Finntroll je preozbiljan bend sa neozbiljnim momentima. Probaj, ako ništa drugo, "Blodsvept". Genre: eyeopener folk metal. Mora se gledai negde solo set. Evo ih sad na zimu na euroturneji, ali sa Korpiklaanijem. Ne volim ipak toliko još uvek Moonsorrow da moram opet Korpiklaani da preživim

Što bre mrtvo ovde. Nisam bacao ovde nikakve reči hvale za bend, a red bi bio, pošto mi je ovo definitivno bend godine. Bend godine u smislu da sam ga tek tekuće godine preslušao redom i kako valja, hvaljen nek je Brutal. Ne znam ni sam što sam ga dugo preskakao, možda je kombinacija finskih naziva pesama i dužine istih, a možda i nije, nebitno Smešna stvar je što sam pohrlio na kraju na slušanje ovog kada sam provalio da je brat Tollhorn glavni i ovde pored Finntrolla A na Finntroll sam se isto opasno napalio od izlaska "Blodsvept"-a pa na ovamo. Još i može povremeno nešto Finntrolla da se čuje, pogotovo na prv dva albuma (manje Rivfader naravno, više neki Kitteldags i sl.).to. Elem, pre svega fenomenalan live bend, povrh svega bez studijske mrlje u karijeri, i na vrh vrhova svega toga verovatno jedini bend danas koji može da parira onome što je Quorthon nekada sa Bathory-em radio. Apsolutni favorit od albuma "Kivenkantaja", dragulj u Moonsorrow diskografiji. Progressive epic dominacija. Ne da su ostali manje proggy ili manje epic, ali mi je ovde sve po meri. Toliko, da mi narednom, "Verisakeet"u, trebalo možda i najviše dok mi se slegne od proklete navale crnila. "Jumalten Aika", metal album godine #2 što se me se tiče 99%, i #2 album benda, možda i zato što najviše od svih albuma od Kantaje pa na ovamo liči na isti. Poseban pozdrav za pesmu "Ukkosenjumalan Poika" koju kad sam čuo prvi put proletos znao sam da je ovo bend koji radi dobre stvari i da me čeka puno muzičkog druženja. Ona melodija kad spičila na 40. sekundi, instant zaljubljivanje. I još je pikali live na Brutalu, a circle is complete. No, vreme je ravan krug, tako da novi krugovi vrćenja radova tek predstoje, a valjalo bi i neki kompakt krugovi nekad da se nabave.

Sviđa mi se taj tvoj random pristup Royal Hunt - Last Goodbye Judas Priest -Painkiller Dark Tranquillity - Lost to Apathy Blaze - Tenth Dimension Threshold - Pressure

Oke, posle nešto više sleganja, i nakon obrtanja i diska par puta...utisak mi maltene isti kao i posle prvog slušanja Uredno, malo bolje kanda nego 17ica, ali mi opet ostaje ukus nekog očiglednog pada u kvalitetu nakon Fields/Church-a. Taj isto nije imao Skalzija, ali mi je fenomenalno izdanje, tako da ne mogu sad u njega da upirem prstom da je delić koji fali. Najradije bih u stvari ako bi vratio ta dva vokala baš Pesme u odnosu na 17. nisu ne znam šta bolje, ali ovde ima bar jedan konkretna mnogo jaka pesma, "Velvet Inquisition", plus ima album neki siroviji/življi produkcijski vajb koji mi ostavlja lepši aftertaste nego 17. Vokali takvi kakvi su, ali ima super vokalnih melodija, i mislim da mi vokali mnogo više nose albuma nego sama muzika, koja ne na momente prebanalna za HoM rekao bih, ali to ide uz pomenutu sirovost. Tako da ono, 6.5-7, zavisno na koju nogu čovek ustane. P.S. I da, special kudos Cobbettu što im apsolutno svaki album ima zaseban art direction, od covera, logoa do samog bookleta, i to svaki dobar za sebe, redak feat u metalu rekao bih, pošto sam se stvarno prenagledao dosadnih bookleta sa default fontom na banalnoj pozadini za života.

Nešto mi se čini da je ovo live album godine u najavi.

http://www.mediaboom.org/460618-sacred-steel-heavy-metal-sacrifice-2016.html Ima pesma "Iron Donkey", ovo mora da valja.

http://godsofviolence.com/ Nazivi albuma su im progresivno gluplji otprilike svakim sledećim. p.s. Dobar ovaj trailer, ima sise i vatre. No thrash though :/

Nisam čuo one prve dve pesme, apsolutno nemam pojma što sam pustio ovu. Horror incarnate, koji je đavo sa ovim vokalima.

Ove dve-tri stranice uobičajenog "strava je" "sranje je" filosofiranja je čisto mala uvertira za pravi haos koje će se desiti kada nova Metallica izađe

Ja se hajpam butlezima već nedeljama. Preko mesec i po dana ostalo, izgoreh odavno.

Da se pomeri sve sat vremena unazad i dobra je satnica.

http://www.yumetal.net/forum/topic/47783-ifolder-instrukcije/

Terry Pratchett - The Dark Side of the Sun

Imaju i nazive? Fak, sad moram da retagujem i opet da skroblam slušam. Mislim da se druga i treća negde između 12. i 13. minuta mimoilaze. A koliko vidim, zvanično ima 6 pesama, a ne 7, interesantno.

Evo obrnuo sam album i sa "jednim skroblom" i, nije da sam tražio kroz slušanje gde kad staje koji deo, ali sa bar malo pažnje jasno je k'o dan dokle traje jedna pesma i gde kreće druga. Na primer, druga i treća se nimalo ne trude da imaju neku vezu između sebe A i kad ima neka "veza" to je uglavnom neki lagani midtro. With that said, album je sasvim dobar, čini mi se jedan od boljih Insomniumovih i posebno ide na ruku što je fino kratak album, dosta dobrih melodijica ima koje se ne milkuju mnogo (vidi pod "7 pesama"), finog soliranja, tako da raduju ponovna slušanja. Očigledno im odgovara pre svega kada skrate celokupno trajanje i sažmu ceo kvalitet jednog perioda u manje pakovanje.

ČUKARICA NAVIJA ZA SESTRE

Rastavio.