Angelystor

Nemam broj 1, neki top najslušaniji/najpamtljivijih top skoro 10: Attic - Return of the Witchfinder Crypt Sermon - The Stygian Rose Deceased - Children of the Morgue Hamferð - Men Guðs hond er sterk Meer - Wheels Within Wheels Opeth - The Last Will and Testament Satan - Songs in Crimson Ulcerate - Cutting the Throat of God Vemod - The Deepening bonus broj 10 Moonlight Sorcery - Horned Lord of the Thorned Castle - retroaktivna dopuna liste za 2023., mrzi me da kopam temu, sjajan album.

Meni ovaj novi album jedno od prijatnijih iznenađenja iz prošle godine. Lagano najbolji od Watersheda, konačno album da nemaš osećaj da su sebi postavljali neke prog misije i ograničenja, baš mi je opušten flow albuma i pesama. Opušteno ali bez nekih prog wankery momenata kao većina skorijih albuma. U to sve upada i što je vratio growl, neka bude i da jeste fan service, ali meni ovde doprinosi i atmosferi i odgovara priči. Uživo je Mika i dalje prao growl prethodnih godina, tako da je realno bilo samo pitanje vremena kada će ga opet iskoristiti i za studio, realno je grehota da se jedan od najboljih growl vokala ikada čuva za ne znam ni ja šta. PLostov Finac na bubnjevima isto pokidao. Najbolje u stvari od svega mi je što mi album zvuči kao nastavak na ICV, tako da nije kao da su se vratili naglo na neku "oldschool" stazu. Blagi minusi, voleo bih da je neko drugi "čitač" na albumu, Ian jeste ime, ali slabašan mu je glas, ovde je bukvalno trebao neki Brian Cox da uleti. Ili Brian Blessed za dodatni efekat. I drugo što mi se čini da zadnja paragraf-pesma pokušava nešto kao zadnja sa ICV, sa grande riff završetkom, ali ovde daleko manje epohalno i malo je out with a whimper kraj.

Jedna od retkih ličnosti koja mi je stvarno promenila život svojom umetnošću, nedostajaće. Trenutno raspoloženje:

A jebiga, bolje ovako. Ali objava kao da im je otišla pomoćnica iz HRa, a ne pevač sa najdužim stažom u bendu.

Mad God - dosta ludo, prvih 10-15 min kao da neko pitao Boscha da napravi Abe's Oddyssey, posle već ide samo film zna gde. Šteta što nije bar neka priča u okviru sve kreativnosti, ali toliko bizarno da drži pažnju sve vreme. Gledao sam i opet Nosferatu u bioskopu, još bolje mi leglo kad mi se ne piša pola filma. Svaka im čast za koreografiju snimanja i scena, ima par trenutaka kad je bilo do jaja, ali film kao film jako naporan za praćenje. Koliko puta moram da gledam nekog kako se vozi. Ovo je short film od 15 min max. Završio ga iz trećeg gledanja,. Ovo mi fino leglo, jes zabavnije od standardnog Koreanca. Ovo mi fino leglo, jes zabavnije od standardnog Koreanca.

Meni jedno od lepših otkrovenja prošle godine. Hteo sam generalno da probam malo nekog UK neo proga, da vidim šta ima sem Marilliona jelte, i ovo mi se najviše svidelo. Nije uopšte Genesis/Yes kopija k'o većina tog pravca, nije toliko ni prog iskreno, i pevač je kanda acquired taste, ali meni leži samo tako. Ova stvar mi živi rent-free u glavi od kad sam je čuo.

A dobro, da je '85a ti bi kukao i na Dia što slično peva u sva tri benda.

Polagao sam baš solidne nade u novi Iotunn, ali nakon više datih šansi imam isti problem kao i sa Wilderunom zadnjim - sviđa mi se, ali mi se ne sluša. Puštao baš danas Access pa Kinship, i Access mi i na 10+ slušanja teče neverovatno dobro, rade me hookovi, minimalno popušta pažnja. Kinship mi je jednostavno prenakićen a sa malo supstance, sa kanda gustom, mutnom produkcijom koja me takođe solidno koči u uživanju. Mistland je solidan hitić, Twilight isto lepo radi, ostatak kako koja. Posle, ironično nazvane, “The Coming End” ima još preko 20 minuta muzike, a meni već tad dosta albuma. A možda neki edit albuma na 45-50 minuta spašava sve. Za Aldaru sve medalje svakako, kamo lepe sreće da svake godine izađe dva albuma sa njim.

Može, taman me Nosferatu inspirisao da napravim oktobar od ovog januara pa samo šijem horore ovih dana. Oddity - polu-preporuka, dobrih stvari ima, super režija i atmosfera, ali na kraju ipak preveliki nonsens i cliche-fest Azrael - Na papiru super, ali anti-preporuka. Posle ovoga i zadnjeg Quiet Place-a, def ubuduće izbegavam ove "tihe" horror filmove. Ovo je krenulo dobro, ali sredina filma mi u nekom trenutku iz razvučene tenzije prešla u "nisu baš znali gde će sa scenarijom", i kraj mi je na kraju nešto bio cop out. A na stranu što sam ja većinu filma mislio da ono nije bila nesreća nego da je lik namerno to uradio, tako da sam sve vreme bio spreman na zanimljiviji kraj u glavi Barabar sa LL, isti utisak kao LL da je dosta duga X Files epizoda. Bolji kraj def. Plus što nema Kejdža. Minus što LL ima Majku, i što ovde mora slušaš francuski.

Brat u istom razgovoru daje shoutout i za Leptiricu, ali i za Mel Bruksovog Drakulu, vidi se da je man of refined taste.

Novi Nosferatu gotičarski filmski san. Izgoreo sam od hajpa za ovo kao malo šta u poslednjih par godina i, sve u svemu, nije me razočarao Eggers. Neću mnogo da spoilujem, ali nisam bio spreman za izgled samog Orloka, vrlo hrabar izbor, i konačno malo drugačiji pristup izgledu. Zaboravio sam da je Skarsgard uopšte iza svega, nije mi na kraj pameti bio tokom filma. Ovu Lili Dep nisam viđao do sada, vraški iznela možda i najtežu ulogu filma, Defoe standardno Defoe dominacija, Hoult mi antipatičan kao pojava, ali i on izneo profesionalno. Voleo bih jedino da je kraći film, jedno 15-20 min moglo da se ošiša iz druge polovine. Prvi deo sa kulminacijom u zamku je 10/10, posle kad se stvari vrate u grad čini mi se da je dosta nagojen film u odnosu na prethodne Nosferatue, a nije baš toliko doprinelo širenje. Doduše probaću i opet da ga gledam bez popijene kafe u prvom delu filma koja me je terala posle. Bioskop u kome sam bio inače ima razne neke grafite ispred sala sa citatima reditelja i sl., a ispred sale gde sam bio stojao Hičkokov citat "The length of a film should be directly related to the endurance of the human bladder.". Ironija me spucala k'o našeg vampira sunce.

Umro danas Russ North, meni ostaje besmrtan kroz klasike kao ovaj

Konačno neki kvalitetan content na forumu

Decembarski koncertni suveniri i zadnji shopping godine

Vidim dase ovde samo pominjao Dool do sada, random tema, ali aj. Bio sinoć na gigu za kraj godine, dosta dobri live, baš zagrejano deluju, headbanguju live kao da sviraju Kovenant neki. To mi malo jedino odvraćalo pažnju, ali oće to povremeno kod ti nekih alt bendova da se užive da sviraju ne znam kakvu hevijanu. Mimo toga, fin mi je bend, ne kontam baš hejt ovuda za novi album, slabiji od prošlog da, ali tek malo. "Hermagorgon" najbolja Mastodon pesma godine. Vokal mi je uglavnom ok, ali sinoć mi je bilo i kanda žao uživo što nije neki bolji vokal, oni neki refreni bi baš pršteli sa nekom kvalitetnijom gospođom (ili kanda nekim gospodinom).

Meni taj Sodom svojevremeno na Exitu bio do jaja, lepo prošarana lista, "Among the Weirdcong" na bis kad krenuo to nikad neću da zaboravim. Ali in hindsight najslabiji Sodom gig na kome sam bio, sad su jača mašina nego tad. Uvek se šokiram kad vidim ovde ne-ljubav ka Code Red/M-16. Beše i Inqusition bio isto veče?

A malo je i prevara ova turneja, po plakatu pomisli čovek da nastupaju zajedno, a u stvari je Marco predgrupa i gostuju jedno drugom na 2-3 pesme i ćao

Ja ovo gledao sad u paketu sa Anthraxom i Testamentom, i ne postoji napanjeniji uživo thrash bend od Testamenta svakako. Oni su mi uvek preglasni, bilo da su headlineri ili ovako treća truba. Anthrax naj zvuk, Kreator sasvim dobar isto. To je što se tiče zvuka, a ovako, meni Kreator vrti jedan te isti show već skoro 10 godina. Poslednji kanda nail in the coffin mi bio kad sam na Alcatrazu 2021., prvi festival/svirke u fazon 18 meseci, bio gladan bilo kakve žive muzike, a Mille i živele braća horde nastup me potpuno ohladili, jedva izdržao do kraja. A da imaju i neke druge vašarske fazone, ispaljivanje konfeta na Enemy of God, potiskujem ta sećanja, sad mi se vraća nažalost...

Mene jebu kolena, svaki festival iste priče, leđa se drže za sad #oldMansTales Sverd i Knut iz Arcturusa su deo postave, nisu aktivni kao Hellhammer možda, ali mislim da nisu baš dormant muzičari. S tim što i taj Arcturus npr. nije kao da je neki headbanger fest uživo, ali mi to nikad nije smetalo, isto kao i ovde sa CKovenantom.

Super zvuči Kriejta trenutno uživo, bar izvođački, ali smor što je većina liste jedno te isto i ove nove Manowarch Enemy pesme tipa "Strongest of the Strong". I ne znam kako je ona nesrećna 666 postala neki live staple jebeni. Mille isto kao da išao kod istog nekog crowd control coach-a, tačno neke iste floskule i fazoni se vrte. Jadno je malo kad posle 40 godina rada ti sam teraš publiku da ti kliče tvoje ime. Šteta od onakvog benda dokle ga dogura.

Pesma zvuči kao da je onaj GMYSP izašao pre dve godine, a ne pre 17. Mogao je lepo da uzme i napravi neku skeletons in the closet turneju i izvuče zanimljivu setlistu, ne treba mu uopšte novi album kao izgovor za sviranje live u ovim godinama.