Angelystor

Mislim da def nemam jedan top album godine, tako da evo triumvirat za prvo mesto: I da se zaokruži top10: Eternity's End - Embers of War Hooded Menace - The Tritonus Bell Swallow the Sun - Moonflowers Khemmis - Deceiver Unto Others - Strength Therion - Leviathan Rage - Resurrection Day Generalno dosta mrljava godina opet, dosta ok albuma, jako malo odličnih. A ako ćemo "realan top10 godine", po onome što sam najviše slušao:

Blackwater Park Still Life My Arms, Your Hearse Watershed Morningrise Deliverance Damnation Orchid Ghost Reveries ostalo nebitno Nikad nisam razumeo hejt ka Watershedu. Možda mi nije top3, ali mi je svakako "big 4" albuma benda.

Lagano najbolja Slayer obrada

Trudio sam se oko ovog albuma i više nego što sam mislio da će biti slučaj, na konto stare ljubavi i imena. Jesam džangrizavo pristupio albumu, ali iskreno svaki mogući strah oko albuma mi se ostvario. Kisketa pola vremena ni ne razumem šta peva, zbog čudnih plovidbi visokim registrima. I generalno delovi sa njim su mi bukvalno level kvaliteta novije Avantazije. Što će reći, baš ništa specijalno, glitz radi glitza. Deris zvuči uredno i dalje, mislim da čovek def ne dobija dovoljno creditsa i dalje. Ali, songwriting mu je takođe u nekom lošem autopilotu evo već cca 10 godina. Tako da opet Weikath i Gerstner generalno moraju da izvlače stvari. Možda najoriničnija stvar oko ovog albuma je što je barabar sa kvalitetom sa prošlim, možda za 0.5 bolje, ali mislim da je ovaj novi album čulo sigurno duple više ljudi isključivo zbog hajpa "Skyfall" je super stvar za koju mi je žao što nije na Gamma Ray albumu jer skroz ima taj SoiS/Powerplant vibe. Aman, pa Kai se još dere ime albuma na kraju pesme težak cool cringe momenat, power metal verzija aftercredits scene. "Robot King" mi je bila najobećavajuća, ali mi je sad samo dosadna verzija "Burning Sun". Ostalo uglavnom forgetful/filler, "Best Times" najhitičnija. I zašto album kreće "Seasons in the Abyss" obradom?

Songwriting na stranu, simpatično mi što se Janickova odbrana za sviranje live ovde svodi na "ali tako lepo pleše i mlati gitarom".

Izvinjavam se što ne pratim trendove iz 2019.

Dovoljno bi bilo "Ide Eggers"

Gre'ota što ovo ne izađe sad na zimu

Stanne baš bio aktivan sa projektima ove godine

Mislim da jeste remaster, ali nisam bio u IMAXu. Meni prvi deo na velikom ekranu izgledao bolje nego 2 i 3 na TVu. Nastavci imaju problem što su previše legli na CGI i što su probali da naprave neki kvazi-Star Wars univerzum i ubacili 50 likova za koje na kraju nikog nije briga. Plus cela Isus priča na nivou srednje škole.

🤷‍♂️ Meni je i Phobos cover dosta urnebesan, i uopšte ne ide uz muziku koja je na njemu.

Dobar im ovaj Dave Bautista sa aliexpressa

Bioskopske zanimacije iz poslednjih mesečak dana: Don't Look Up - 8.5/10 Izuzetno dobra političko-društvena satira. Iskreno, ne toliko smešno koliko istinito, i dosta stvari je dosta "in your face" uključujući i naslovni "twist" u filmu, ali je toliko sve poznato i zastrašujuće tačno da sam na momente imao mini-napade anksioznosti dok sam gledao ovo Leo sjajan, Timoti Šalame neizbežan izgleda da bude u svakom drugom filmu koji gledam. House of Gucci - 5/10 Filmski ekvivalent čitanja wikipedia članka. Jako dosadno i predugačko. Irons i Paccino izuzetno izvlače prosek. Driver klasik mrtva noga, Gaga ga gagari i radi neki žena u večnom PMSu rad, Leto treba da služi zatvorsku kaznu za onaj izuzetno nesmešni overacting. Nisam ni hteo da gledam ovo, ali nije bio neki izbor taj vikend, i da dam malo creditsa Ridliju nakon sjajnog "The Last Duel". Ali, jebiga. Power of the Dog - 5/10 Ovo ni na papiru ni na ekranu jednostavno nije film za mene. Spora drama sa nekim pravim, ali i dosta umišljenih problema. Lepo uvek gledati Novi Zeland i njihove pejzaže na velikom ekranu, ako ništa drugo. MatrixThe Matrices- 😎/10 U susret novom delu su puštali prvi deo ponovo u bioskopima, i rek'o super, nisam gledao film na velikom ekranu 20ikusur godina, lepa prilika za podsećanje. Kao mali mi je bio super paljevina film, ali kako sam odrastao i postajao ciničniji, nikad nisam baš skroz skapirao toliki hajp oko filma. Da, fenomenalna akcija i efekti, i najbolje je što i dalje film izgleda apsolutno sjajno. Sam kernel priče je takođe i dalje dobar, i dalje jako relevantan, ali scenario i dialozi su dosta vremena za blago plakanje. Sve u svemu, kao neki vrhunac akcionih filmova 90tih, jeste klasik za sebe, ali daleko od savršenog filma. Najgore što sam onda uradio je što sam odlučio da dam opet šansu drugom i trećem delu, za koje se sećam da su mi još u srednjoj školi bili urnebesni...i ništa se nije promenilo. Maksimalna je ironija kako ovi filmovi odvratno izgledaju zbog tehnologije kojom su pravljeni. Pola borbenih scena izgleda kao cutscenes sa igrica iz tog perioda, i tužno dated, bukvalno prvi film izgleda svežije od nastavaka. Scenario i dialozi su nekako sve gori i gori i tupaviji iz dela u deo. Tako da, koliko god da me je gledanje prvog dela vratilo u raspoloženje da dam šansu novom, tako su me 2 i 3 potpuno odvratili od ideje

Meni veća vest WoI-ev povratak na forum nego Fixxxer. Inače, sjajna lista, Bernard objasnio i zašto.

Slučajno naleteo na ovo kod Stormwarriora: RIP

Obično mi DSO* albumi legnu super kao opuštanje i razonoda, ali ovo je žešće naporno. * - heh

Meni zvuči brat sasvim uredno. Istina u visokim notama osetna razlika, nije više Tiger Punch mladić, ali daleko od toga da mi smeta. Jaka ova lista, sviđa mi se BG izbor dosta, konačno malo ANATO priznanja.

Mislim da su sa ovim albumom udarili u plafon što se tiče "technical" power metala, a da još uvek bude remotely catchy. Egzibicije na sve strane, ali ima čovek i za koju melodiju i refren da se u'vati. Bolji od prošlog, ne bolje od prvog (treba nam macro na forumu za ovu rečenicu).

Nedeljni reminder da je novi Mastodon i dalje albumčina. Težak sevdah 4:36 do kraja

Ja baš sad gledam da krenem taj HK. Najgore oko ovog Cuphead nastavka je što je samo jebeni DLC.

Jako dobar, ali brutalno predugačak album. "A Meeting Of Minds" mi brutalno ubije flow na svako slušanje. Ne treba Paradox albumu epic balada od 9 minuta. Možda mi i zbog nje drugi deo albuma slabiji, ali dok valja vrlo Paradoxalno valja. I konačno malo normalniji zvuk na albumu inače. Svakako bolje od Pangeje, ali na kraju dana tu negde neka sredina diskografije na listi.