Angelystor

U klubu sam ja vazda, samo od skora imam oba diska konačno pa se podsećah.

Pustiš prvi Crimson Glory, u fazonu si "u jebote koja dobrota, nema dalje". Zameniš disk, ubaciš "Transcendence"

Stvarno dobro albumče. Ništa novo svakako, ali s obzirom koliko je mršavo sa europowerom trenutno, dobrodošlo je i ovako nešto za bar par obrtaja. Ja sam dosta ispao iz fazona gde su oni uopšte muzički, bukvalno sam na prvo slušanje razmišljao "u do jaja vratili se malo na power konačno". Te se kasnije podsetih da postoji i Heaven Denied 2 i još jedan posle njega Produkcija nadprosečno dobra za njih, jedino me Tiranti nešto napinje kako zvuči.

melobm, na catchy strani, često vuče na Naglfar. Album mishmash svega pomalo, ali dosta zabavan za slušanje

Misliš dal Roddy Bottumu radi bottom? (ovo je jako zabavno reći u Brnaba stilu)

FAITH NO MORE keyboardist Roddy Bottum has collaborated with his boyfriend Joey Holman on a new project called MAN ON MAN. The band's self-titled debut album will be released on May 7 via Polyvinyl Records in the U.S. and Big Scary Monsters in Europe. Ovaj Bottum kad radi, baš radi

cca 43:42, KD obrada - Never mind your dirty little bread

Ako smo prošli album ovuda nazvali podbačajem, ne znam kako častiti ovo čudo od albuma... Naravno da nema ni govora o nekom pop eksperimentu ili tako nešto, ali jednostavno dosadan i neubedljiv album. Opet dosta nekih jako mučnih pesama za slušanje sa strane tekstova ("Overnight Sensation", "Sucks to be You"), možda i najdosadniji Accept single ikada ("The Undertaker"), a i retki dobri trenuci kad su tu, većina se svodi na neki heard it before momenat, čak i na Tornillo-era momente. Mislim da mi "The Best Is Yet to Come" jedina koju bih opet pustio sa albuma. Možda bih i "Zombie Apocalypse" da nisam alergičan na zombi tekstove Sve u svemu, drago mi da smo dobili i onaj run od tri albuma sa Tornillom koji realno niko nije očekivao, tako da na ova druga dva mogu lagano da zažmurim.

Realno jeste odgovorio kanda bezosećajno i preterano, ali u dobu kada se svi trude da budu maksimalno korektni i da pričaju kao da hodaju po jajima sve vreme, pre ću mu ceniti takav odgovor nego da je dao neki očekivani odgovor tipa "Super lik, šteta" ili "Nisam bio fan, šteta". Ovi intervjui valjda služe da saznaš više o muzičarima i njihovim mišljenjima, a ne da se pretvore u sportski intervju a la "moraćemo kako znamo i umemo bez njega" i "sledeća utakmica je najbitnija". Dao je mišljenje koje ti se ne sviđa? Šta ga čitaš više koji kurac ako te nervira. Daleko od toga da ću da branim Wilsona sad (da mu je novi album bolji pa bih možda i razmotrio ), ali ova butthurt era ne sme da se podržava. Više me iznenađuje cmizdrenje na yumu o ovome nego na internetima iskreno.

"Jebeš pero, dodaj mač "

Pitanje je pre svega šta znači "propustiti" neki bend. Ja u svojoj manijakalnosti mislim da sigurno ništa bitno nije da nikad nisam barem probao da slušam. Sa druge strane, u mojoj knjizi je propuštanje davanje prave šanse nekom bendu i/ili pošten prolaz kroz diskografiju. Sa te strane, na primer, trenutno "nadoknađujem" Borknagar, čija su mi se poslednja dva-tri albuma baš svidela, a nelad sam ranije radove u prošlosti probavao i to mi je u tom trenutku bilo preko glave jednostavno. Tako da, u tom nekom smislu, najveći sam offender za: power/prog - Queensryche, Ayreon heavy - Ozzy solo black - Darkthrone, Marduk rock - Beatles, Misfits death, doom - hm, ovde sam zadovoljan Mind you, do prošle godine sam i Tool tako "propuštao" i onda posle date šanse def odlučio da je to možda i najdosadniji bend kome sam naširoko davao priliku.

Realno je uvek početna tačka prvi album valjda. Sem ako nema neke teške sumnje da će ti se bend svideti uopšte, onda da, krenuti od cca. najpopularnijeg. S tim što je za Savatage to zajebano, jedna osoba može da krene od Hall, druga od Dead Winter Dead i da imaju potpuno drugačije početne utiske o bendu.

Jako mi sličan utisak kao prošli, poprilično standardno Asphyx iskustvo, ali bih se pre latio Deathhammer/Death...The Brutal Way-a ako mi se sluša noviji Asphyx. Možda je do generalno sporijeg tempa, ali pomoglo bi albumu da se "podšiša" runtime za jedno 5-6 minuta bar. Naslovna zatvaraljka dobra stvar, ali dok se dođe do nje malo opadne pažnja.

Znači ipak se nije suzdržao sa pisanjem koliko sam mislio Samo se nadam da ta "progresiva" nije nešto u fazonu Antihrista. Inače, tek posle nađoh song creditse, Vikstrom je faktički napisao skoro pa isto muzike na novom (bar na papiru) kao i Christofer, iznenadih se.

TIL da postoji Future Bites edition koji košta 10k funti Nisam gledao celo naravno, ali iz ovih preskoka najgore je što mi se čini da nije fora.

Nema Slobe ovde da hajpuje Leviathan, pa da uletim ja dotle sa blagim downplayingom Def return to form album, nakon dva traumatična albuma plus, za mene, neubedljive Sitra Ahre, Christofer odlučio da prestane da se zajebava i napisao jedan "straightforward" Therion album. To je istovremeno i najbolja i najgora stvar oko albuma. Da, bolji je od svega posle Kabale, ali isto tako, nije bolji ni od čega pre iste. Najlepši je doduše ovde osećaj prići nanovo novom Therion materijalu a ne plašiti se da ga pustiš. Ono, ko voli Therion, mislim nemoguće ovo da mu se ne svidi. Isto iznenađujuć povratak malo više straight power hitova na albumu, kao u lepim 90ima. Npr. "Tuonela" odmah u top10 hitova godine. Hietala dobar ovde, iako sam ga prvo malo teže raspoznao (posle kontah da me bunilo mešanje sa Vikstromom u strofama), i nadam se da će da iskoristi Nwish izlaz da oživi Tarota. Svetu treba još dobrog heavija. Kad smo kod vokala, Vikstrom mi blago čudno zvuči većinu albuma, a od ženskih ima neka naša Taida koja se fino dobro uklopila. Summarum, jak 7, 7.5.

Ja sam inače keca uzeo ovu skoro (nije moja slika): Verovatno najlepša knjiga na policama trenutno. I evo sad vidim da će Gollancz da izda i ostale delove, doduše izgleda samo paperback https://www.gollancz.co.uk/titles/frank-herbert/children-of-dune/9781473233782/?v2=true Ali svakako bih pre njihovo nešto uzeo nego rizikovao sa drugima (video par kukanja na redditima na ostala izdanja, slovne greške, nedostajući delovi, etc.)

Svima srećan Candlemas

Yup, viđao to, ali više mislio na individualne primerke.

I Hansi rekao ćus

Ne mogu ni pošteno da se poserem po ovome, jer pre svega nije vrsta muzike koju nešto često puštam. Ali, sa druge strane, smatram da mogu da proizaberem dobar pop kada čujem, ili bar znam šta mi sviđa, aj tako, i ovo mi se definitivno ne sviđa. Možda najčudnija stvar u vezi sa albumom je "12 Things I Forgot", koja me odskače od albuma zbog potpunog izostanka elektronike, i što zvuči kao "nestala" traka sa prva dva Blackfielda. Anyhoo, sviđa mi se stvar bez problema, ako ništa dr., vrteću ovo sa albuma. Od svih ostalih electro/pop numerica, "King Ghost" mi nadalako najozbiljnije zvuči. Sa druge strane, ako "Personal Shopper" čujem ponovo tokom ovog života, biće prerano. I na kraju svega, mora se pomenuti falsetto koji mi je žešće iritantan u Stevanovoj izvedbi, plus old-man-commentates-on-technology tekstovi. Druže, otišao si na Spotify, šta cmizdriš sad koj moj. Sreća pa covid odlaže turneje, pa ne moram trenutno da se razmišljam da li bih gledao set sa ovim stvarima live ili ne. A sigurno će da ubaci neke PT pikanterije opet zbog kojih bih se zaintrigirao da odem.

Sve neki besni metalci ovuda

Sasvim dobar novi Dread Sovereign. Prošla dva se ni ne sećam nešto iskreno, ali čini mi se da me ovaj više radi nego pomenuti