Angelystor

Koliko komentarišete album ja pomislio ima već uredan rip da se skine.

Meni je ovo super-jednolično i dosadno. Isprva sam mislio da će da bude kao onaj Pelander EP, ali ono je stvarno black metal u odnosu na ovaj materijal. Tamo je bilo akustike uglavnom, ali i "plugged in" momenata, a i kada je samo akustika zvučalo je mnogo dinamičnije nego ovo. Ovo je 30 minuta Pelandera koji zvuči kao da je na samrti bukvalno. Nek bude i da ne kontam ovaj sentiment, ali ne mogu da podvučem koliko mi dosadno ovo. Plus, da ocenjujem album, skinuo bih mu bar jednu celu ocenu zbog ovog sarkastičnog naslova. A onda i još jednu što je uopšte izdat pod Witchcraft imenom (presvetim). Iako nisam ni time bio oduševljen, mnogo je bilo prijatnije iskustvo nego ovo.

Treće veče sasvim dovoljno.

Dobar, dosta novih starih imena saznao. Uvek mi dragi ovi metalci koji šire vidike a istovremeno ne beže od metala.

Ja ću samo da kažem da sam srećan. Serem, moram još nešto da dodam. Jako mi se sviđa struktura albuma, iscepkano sa ovim Landscape-ima. Prva celinica proggy intricate thrashić kao Mirror Darkly (Greenly?), pa onda thrasherica a la Dance of Death meets Slayer sredina, i kraj proggy latentni odmor za mozak. A mozak mi malo iznapinje preglasni bas, tako da, iako je verovatno najbolja MD produkcija do sada, opet ima jedan deo koji malo koči, ali i to je neka MD tradicija Fala kralju Hubertu što i dalje uveseljava nas male verne mase.

Postao si kao bot sa tim linkovima Posle prvog slušanja, samo ću reći da na dan kada saznajem da je Brutal otkazan, baš mi je ovo trebalo.

Ulcerate novi dobar, ali ne toliko da mi zameni ceo festival (a i ostatak koncertne godine). Još kad je Peart umro je bila najgora. Sad je samo ekser zakucan.

Status: Idemo https://www.metal-tracker.com/torrents/285017.html

Najgora godina. Najgora.

Moje naivne narudžbine tokom covida kojima je trebalo bukvalno večnost da stignu dole sredina je Porcupine Tree - Up the Downstair

^Potpuno saglasan za The Big Short (sem da sam se bavio hedžingom). Ja sam inspirisan Queen-om prošle nedelje odlučio da po prvi put gledam Marx Brothers filmove. "A Night at the Opera" i "A Day at the Races". Lično nemam problema da neke stvari prihvatam kao produkt vremena, ali vaudeville pristup filmovima mi je oduvek bio težak cringe. Od ovoga posebno pati Races, koji je solidno dugačak i solidno vremena gubi na song and dance stvari, koje su meni bar užasno dosadne. Od braće u filmovima, def mi najbolji, a i jedini realno smešan, Groucho. Kakav comic timing i delivery, da je čovek danas živ mislim da mu ne bi bilo ravne. Uživanje za gledati. Druga dvojica imaju svoj shtick, i nije loše, samo not for me, i malo više potpada pod vaudeville deo. U principu, danas bi ovo bio verovatno neki sketch show, a ne dugometražni film sa uguranom pričom. Sa tim rečeno, ANATO def preporučujem, bar zbog dobrih fora. ATATR ima isto kul fora, ali je preeeedugačak za svoje dobro.

Neko je gledao Arrested Development

Sve oko ovog Travelera mi je baš OK, ali ništa preko toga. Riot City mi je magija i dalje.

Odgledao ovo danas, baš mi leglo. Down to earth metalci sa smislom za humor. Posebno lepo leglo nakon onog Celtic Frost dokumentarca (A Dying God), gledao pre neki dan. Lele napornih li ljudi. Onaj Tom bi sebe preozbiljno shvatao i da proizvodi čačkalice.

Frankenstein nije fear, ali jeste shock and digust. Pogotovo iz perspektive kada je napisan/snimljen. Lighthouse ako bi gledali tako dosadno, nije horror. Ali, ako ga gledaš kao suočavanje sa strahovima, kroz jezivu atmosferu, horrorčina je samo takva.

Dovršio Corwin cycle iz Ambera. Def najprecenjenija fantastika koju sam do sada čitao. Next in line:

Covid filmovanje nastavljeno. Gledajući jesenas ultradosadnog Irishmana sam se setio The Departed-a, i kako mi on nije legao kad je izašao, i pitao sam se jel sam ja uopšte čovek za Skorsezea. Pa, dl opet Departed, i dalje mi se ne sviđa film. Ideja je dobra, i to je to što imam pozitivno. Onda potom vidim da je Departed u stvari remake hongkongškog Infernal Affairs. Pun nade skinem i to, ideja je tu, i ključne scene takođe, samo je manje razvučen, nema Nikolsonovog iživljavanja, a ni Skorsezeovog. Malo više spušten ton, ali opet nije se daleko stiglo od dobre ideje imo. Ženski likovi faktički nepostojeći u oba filma, u Skorsezeovom se svode na rupu, u azijskom na osmeh. Chaser - Solidan triler, da nije nekih melodrama momenata i tupavih flešbekova, dao bih mu veću ocenu - 7/10 Blazing Saddles - Mel Brooks ✔️Gene Wilder ✔️ Nije Young Frankenstein nivo, ali je solidno ludo. Ovakav film je danas nezamislivo da bude snimljen - 7/10 Make Mine Mink - Simpa priča i Terry-Thomas, lagani oldtimer, pre bih ovo gledao 100 puta nego Departed opet - 7/10 The Early Years - Erik Nietzsche Part 1 - Von Trier pisao scenario i naracija, faktički autobiografski film, mislim da ga nije režirao samo da ne bi bio kompletan egotrip Urnebesan film na neki iole originalan način. Prijalo mi - 8/10

Odgledao sad onaj Last Days Here dokumentarac. Znao sam oduvek legende o čoveku, ali nikad nisam nešto čitao/gledao intervjue i otprilike mi se poznanstvo svelo kroz muziku i jedan koncert. Sunce ti jebem, čovek je bukvalno hodajuća anti-reklama za droge. Prvih pola sata ~sat dokumentarca je solidno mučno za gledanje, sve vreme hoćeš da zadaviš ekran koliko je čovek pretplaćen na autodestrukciju. Ali najveće dno mi nije dok je urađen od ko zna čega kod roditelja u sobi, nego kada ova jadna devojka mu kaže da je skontao kako da koristi debit cad i ostale kartice

YOUR HONOUR PLEASE

Meni kraj jedino čega se sećam I beskrajno blentavi Saterlend naravno.