Angelystor

Covid filmovanje nastavljeno. Gledajući jesenas ultradosadnog Irishmana sam se setio The Departed-a, i kako mi on nije legao kad je izašao, i pitao sam se jel sam ja uopšte čovek za Skorsezea. Pa, dl opet Departed, i dalje mi se ne sviđa film. Ideja je dobra, i to je to što imam pozitivno. Onda potom vidim da je Departed u stvari remake hongkongškog Infernal Affairs. Pun nade skinem i to, ideja je tu, i ključne scene takođe, samo je manje razvučen, nema Nikolsonovog iživljavanja, a ni Skorsezeovog. Malo više spušten ton, ali opet nije se daleko stiglo od dobre ideje imo. Ženski likovi faktički nepostojeći u oba filma, u Skorsezeovom se svode na rupu, u azijskom na osmeh. Chaser - Solidan triler, da nije nekih melodrama momenata i tupavih flešbekova, dao bih mu veću ocenu - 7/10 Blazing Saddles - Mel Brooks ✔️Gene Wilder ✔️ Nije Young Frankenstein nivo, ali je solidno ludo. Ovakav film je danas nezamislivo da bude snimljen - 7/10 Make Mine Mink - Simpa priča i Terry-Thomas, lagani oldtimer, pre bih ovo gledao 100 puta nego Departed opet - 7/10 The Early Years - Erik Nietzsche Part 1 - Von Trier pisao scenario i naracija, faktički autobiografski film, mislim da ga nije režirao samo da ne bi bio kompletan egotrip Urnebesan film na neki iole originalan način. Prijalo mi - 8/10

Odgledao sad onaj Last Days Here dokumentarac. Znao sam oduvek legende o čoveku, ali nikad nisam nešto čitao/gledao intervjue i otprilike mi se poznanstvo svelo kroz muziku i jedan koncert. Sunce ti jebem, čovek je bukvalno hodajuća anti-reklama za droge. Prvih pola sata ~sat dokumentarca je solidno mučno za gledanje, sve vreme hoćeš da zadaviš ekran koliko je čovek pretplaćen na autodestrukciju. Ali najveće dno mi nije dok je urađen od ko zna čega kod roditelja u sobi, nego kada ova jadna devojka mu kaže da je skontao kako da koristi debit cad i ostale kartice

YOUR HONOUR PLEASE

Meni kraj jedino čega se sećam I beskrajno blentavi Saterlend naravno.

Ceo dan čekam kad će neko da okači album, a potpuno propustio vest da odložen za par nedelja 😕

Vrlo neloši. Prvi i demo više neki trad doom, ne baš preterano zanimljivi, a onda od drugog kreće evolucija ka ovaj zvuk sad. Sa drugog albuma je meni ovo npr. mnogo dobra stvar, baš monument doom pesma: Mislim najbolja Vigo pesma. Tako da je drugi neki korak između čistijeg dooma i ovoga što voze sad. Skontao sam da me malo podsećaju na GMagus, bar sa ovim upbeat putem, ne naročito po samom zvuku. Najveći hit je tho "At the Verge of Time", ma koliko god hteo da vičem "Headless Cross" svaki put kad je pustim

A i taj film je fino precenjen.

"to bi bilo fes"

Does not compute

Ima li ko ovoga - https://www.metal-archives.com/albums/Desaster/Black_Celebration/781335

Nem' pojam gde ovo da stavim

Ima neka vest/priča/fusnota otkud dva CoF albuma odjednom?

Čovek kupuje Crossfire i neki "eastern Europe synth rock", očigledno da već ima sve što mu treba ostalo. Šta si očekivao, da će da kupuje Cross the Styx i Leprosy?

Ne znam šta drugo reći na ovo sem RIP Cyriis

https://www.wacken.com/en/news-details/this-years-wacken-open-air-has-been-cancelled/

Ja sam taj Ford vs Ferrari hteo u bioskopu da gledam, ali sve se davalo u nekim buđavim terminima. Nikako da skinem.

Ja sam Bondove gledao pre svega u osnovnoj, možda malo u srednjoj i to je to. Baš ti kasniji Brosnani su mi potpuno ubili želju, i onda delom i zbog toga nisam gledao Craigove uopšte. Casino bi meni verovatno bio za 9 da nije onog blatantnog product placementa. Kockanje ne bih dirao ič, centralna tema filma jebga. Neka bude da je film+remaster Ali za film pre svega.

Očekivao sam u poslednje vreme ovde više postova ala HSJova lista, s obzirom na lockdown i sve. Evo mog covid filmskog bilansa: 1. Još pre lockdowna sam hteo da overim Craig Bondove jer nijedan nisam gledao, pa kao pred gledanje novog u bioskopima (oće morgen): Casino Royale - Super-zabavna akcija, i krajnje ozbiljniji Bond film nego što sam navikao, prijatno iznenađenje - 8/10 Quantum of Solace - Shaky-cam smeće, baš downer posle prošlog jedino što sam mislim tad neka dobra piva pio uz - 5/10 Skyfall - Možda malo slabiji od CR, ali još jedno prijatno iznenađenje - 8/10 Spectre - Moglo i moralo to mnogo bolje - 6/10 2. The House of the Seven Gables - Price standard raspič, i glavna glumica iznenađujuć raspič, uredno za vreme i sve - 7/10 3. Fighting with My Family - Privuklo me jer pisao i režirao S. Merchant, plus Florence Pugh, koja mi odlična bila u Midsommaru. Na kraju, okayish sportski film, malo me ne interesuje i tematika, ali lepo izvedeno sve u svemu, ne izbija toliko cliche - 7/10 4. Manderlay - U principu da nisam gledao Dogville pre toga, verovatno bih i veću ocenu dao - 8/10 5. Zombieland: Double Tap - Eh, zabava - 6/10 6. Jackie Brown - Gledao ovo možda nekad u srdnjoj, ali se ničega ne sećam. Baš underrated Tarantino, ili ja bar retko viđam da se pominje - 8/10 7. Top Secret! - Za svaku dobru foru ima tri loše i još jednu cringe. Ali mi bar te dobre fore malo ostale u sećanju - 6/10 8. No Country for Old Men - Em obrćem skoro sve Coen filmove, em me podsetio Bardem u Bondu na ovaj dijamant. Nisam ga gledao od kad je izašao, a otprilike svega sam se sećao. I pored toga, možda mi čak i bolje sad legao nego tad. Moderan klasik - 10/10 9. Direktøren for det hele - Von Trier komedija u kojoj je kadriranje i zvuk radio kompjuter. Živi bili pa odgledali - 6/10 10. Davitelj protiv davitelja - Pre neko veče remaster na RTSu. Sjajan remaster. Ima svoje mane, ali ipak imam neko posebno mesto za ovaj film - 8/10