Angelystor

220?! Koji k. Oborio si rekord mog drugara, on u Moskvi platio fanpit 165. I Beč su tribine bile skuplje od partera, 130-140. Samo mi nejasno da Minhen baš toliko bude skuplji od Beča. I saglasan sa HSJ, baš mi tribine antiklimaks na metal koncertu, u najgorem slučaju moraš da presediš ceo koncert. edit: Su to neke regular tribine ili VIP tribine?

level nakoženja: milijardu

100e standard parter, jest' EH

Bilo mega fes u Beču, koliko god što me smarala cena karte, jebiga, vredi, nije kao da ih gledam često (7 godina od prethodnog puta x]), i dokle god furaju iole dobre liste, što je i teško da će da izjebu u skorije vreme, trudiću se narednih godina i češće da ispoštujem. Najveći plus setliste "No Leaf Clover", od svih "novih" koje sam čuo najviše mi značila, bukvalno celo telo spolja i iznutra najež kad krenuo onaj orkestarski intro. Nije bilo zgoreg ni "Memory Remains" konačno čuti Elem, od starih ništa "novo", ali Four Horsemen mislim da od Bga nisam čuo, to je bilo mega, mega fes takođe. Creeping Death kao i uvek svoj sopstveni fes univerzum. Sem nastupa, prvi onako scary utisak je kad prilaziš stadio i kontaš da samo ispred njega ima petocifreni broj ljudi, a kamoli posle kolika je konačna cifra uveče. S obzirom da sam skoro bio na Brutalu, gde je dnevna poseta 3-4 puta manja nego poseta za jedan Metallica koncert, uz cenu karte koja je manja ili bar jednaka najjeftinijoj Metallica karti, tek onda u takvom kontekstu skontaš koliko su postali veći od svega mogućeg u metalu. Bina isto, monstrouzno izgleda sa onim larger than life petostrukim videobimom. I stvarno izgleda impresivno sve vreme, dosta nekih video-a za pesme ide, i onda preklapanje sa snimcima sa stejdža kako je iskombinovano stvarno maksimalno profi izgleda. Sa druge strane, laseri su total kič, bukvalno na par pesama rave party osećaj. Mislim, opet, jebeno impresivno, bukvalno ne čuješ muziku koliko te laseri okupiraju u nekom trenutku E da, bio i Ghost...def nikad fan od mene E da2, najdraže mi što se James super drži, vokalno pre svega, a i sad sa vraćenom kosicom izgleda lečka mlađe nego sa onim kraćim varijantama. Samo da gledaš Jamesa kako šiba svoj nemilosrdni ritam uživo pa i vredi na kraju cenu karte, fakit. Lars nekako svaki sl put više megaweird nego prošli sa svojim mimikama, Rob još uvek dominacija presence, Kirk ništa zajebao, ili bar ja nisam primetio

Inspirisala me nova AK traka da idem malo po epicu danas

Hype engines initiated

Tkođe

Heilung, CoL, tako ti bakrači ;P Pa ne kontam šta sad hoćeš da kažeš, malo pre je bilo "ko još to gledao kao covere", a sad je "naravno da su coveri".

Nastup pola11 izjutra, a mi veče pre se bukvalno u 4h vratili tek u smeštaj, jeben tempo bio i bez da smo došli na Gutalax.

Menjao bih 20 bendova samo da sam bio na ovome

Haha, ovo me podsetilo na moj samo ispitivački "Jebote gledam Caspian" momenat. Apsolutno saglasan. Mrzelo me da pišem duže neki opšti utisak festa (jer realno sem muzike i diskova nije se mnogo šta ni radilo), ali onaj prilaz Octagonu je najgore usko grlo festivala. A ne pomaže ni što se ljudi prema Octagonu ophode kao prema nekom prosečnom GSP autobusu. Znači svi su nabijeni oko ulaza, kao da će sad njihova stanica. Dešavalo mi se svaki put, da ljudi uporno odlaze od napred, ali da niko ne popunjava taj prostor napred jer izgleda svima toliko lepo nabijeno pozadi. Tačno ili treba potpuno da pomere stejdž ili da se bar Meet and greet negde izmesti, jer ni isti ne pomaže tom čepu na prilazu stejdžu. To mora da su bili solidno pijani fanovi. A šta je gledanje na brdu ako ne odmor? :] Metaleri su vrlo generalno zatucana ekipa koje ne interesuje istraživanje muzike te se zato te pesme ne smatraju cover-ima, kao što bi trebalo. To je kao da kažeš da je Am I Evil Metalikina pesma samo zato što su je svirali toliko puta. Pa nisam se skoro ni na čemu zamarao više nego što bih želeo. Jedino sam mislim Azusu celu ispratio, ali to ionako jedva pola sata trajalo. Ovo ostalo je bilo dam šansu pa šta bude. Sa CoL bih npr rado otišao negde levo, ali sam se samo izmestio na stejdž pored da čekam Hypo.

MR. BUNGLE will perform "The Raging Wrath Of The Easter Bunny", the Eureka-born band's 1986 self-produced/released demo, in a trio of early 2020 shows: February 7 at the Fonda Theatre (Los Angeles), February 8 at the Warfield Theatre (San Francisco) and February 10 at Brooklyn Steel (New York City). The dates mark both the first time MR. BUNGLE has performed in close to 20 years and the first time these songs have been played live in over 30 years. Kakav whatthefuckery

Svuda pođi, na Brutal dođi – Godina plamtećeg muflona Dan I Voivod – Dosta odmah jak start. U principu sam ih već i gledao na ovoj turneji, a i na sličnom okruženju na BA, tako da realno ništa novo, ali ono, fuck it, VOIVOD! Forgotten Silence – Nikad realno nisam nešto slušao ove Čehe, ali su mi povremeni susreti sa njima uvek bili interesantni, tako da je morala da se ispoštuje unikatna prilika da se overe, a još je i najavljen kao specijalan Thots set. Išle 4 pesme sa istog, lečka skraćene rekao bih, vrlo ubavo izvedene uz fini prijem u šatoru. Proga nema nešto mnogo na brutalu, tako da mi ovo u celokupnom pregledu festa baš lepo leglo. Incancation – Nastavak šatorovanja, ovog puta malo lepog zagušljivog death metala. Uredan nastup uz vrlo dobar zvuk, što će se ispostaviti da je generalno stanje na većini nastupa na ovogodišnjem festu. Eyehategod – Nastavak žanrovske lutrije sa ajhejtgadom, muzički su mi vazda bili uredni, samo što vokal nisam mogao da svarim. A isto tako je i uživo. Therion – „Brt, Therion bio u Bgu 16 puta šta to gledaš lol“ čujem već kako neko sere, ali bre, Therion svira Theli, naravno da ću to da ispoštujem. I nisam zažalio, super nastup, raspoloženi svi, nova pevačica opet neka. Vikstorm još uvek metal bogotac, on je dovoljan razlog isto da se ovi uvek ispoštuju a kamoli ceo klasik album. Coven – Realno bilo vredno otići samo zbog onog ceremonijalnog introa, a i taj intro je realno Batushka bez budžeta. Taj prvi album mi je oduvek bio average at best i uživo to ništa bolje ne zvuči realno. Obscure indeed, ali i sa razlogom. Cult of Luna – Sa jedne dosade na drugu. U retrospektivi, tih pola Covena i cca 3/4 CoL što sam gledao mi je verovatno i najdosadnijih sat vremena festivala sva četiri dana. Beskonačne pesme sa beskonačno ljudi na bini, i sa najdosadnijim vokalima još od doba kada su ljudi u Vinči živeli u kućama. Plus onaj urnebes drugi bubnjar što uzima daire svakih dva minuta jer ne zna šta će sa životom. Hypocrisy – Srećom po moje dopamin levele, stiže jedan od najboljih nastupa festivala, ako ne i #1. Fenomenalan zvuk, dovoljno glasan i moćan, hitična lista, super atmosfera, ne znam, ništa ne bih menjao. Dobro, Peri jeste malo otišao scream, ide u Patak Daču na momente. Ali ono, vrat mi najebao prvi dan samo od ovoga. Lista je u principu Hell Over Sofia pljunut isti redosled, samo lećka skraćeno. 6 godina od prethodnog nastupa i stvarno jedva čekam opet. Retka situacija da hajpujem neki nastup, pogotovo pred fest, i da mi toliko ispuni očekivanja. The Ocean – Za kraj opet neki post rock, s tim što mi ovo leglo nebrojano puta bolje nego CoL, i to uprkos tome što sam realno pol nastupa imao još uvek Hypocrisy u glavi. Sve u svemu, čudan, mešovit dan, sa jasnim šampionom. Dan II Alien Weaponry – Festivaljenje kreće dosta rano drugog dana uz ovaj mladi namuđeni, ali pošteno dosadni thrash sastav. Diablo Swing Orchestra – Solidno sam se radovao ovome i ispunilo mi je očekivanja i još više. Opet gomila ljudi na bini, samo što ovde svaki ima neku poentu, i svako raspoloženiji od svakog, fes dobar vajb, fes zabavno, šteta što nije i duplo više trajalo. Sacred Reich – Na talasima dobrog vajba DSOa nastavlja se SReich, ovog puta po mnogo lepšim vremenskim uslovima nego prošli put, ali sa nešto slabijom listom. Samo jedna sa Ignorance ovog puta i čak tri nove, ali su iskreno te nove baš obećavajuće, malo više se radujem albumu nego pre nastupa. Phil raspoložen za priču samo tako i iskreno lepo je slušati ga, daleko iskrenije zvuči nego dosta drugih frontmena koji su se mogli čuti na festu sa svojim poštapalicama. Dave McClain na bubnjevima i ubio, možda samo zbog njega bolji nastup nego prošli. Decapitated – Meeh. Walls of Jericho – Nije bilo ništa drugo pametno u tom periodu da se radi, pa rekao aj da me još malo spiči sunce na main binama. U principu, neloše. Metal Church – Nažalost, među najslabijim nastupima festa, neispirisana lista, bend okayish sa dosta ispodprosečnim zvukom, otprilike Howe izvlačio harizmom i vokalom koliko mogao, ali nije ni on svemoguć. Omnium Gatherum – Stigao da čujem nekoliko pesama, u principu ok je to sve, samo me buni kako ih In Flames nije tužio još uvek za onu Skyline stvar. Sodom – U decembru kad su bili sa Exodosom mi bilo mnogo bolje, ali i sad je bilo sasvim zadovoljavajuće. Već je sve očiglednije da je Tom restartom postave odradio dobru stvar. Sad mi se čak i sluša neki full album sa ovom postavom, da viidm šta bi napravili. Čudna lista inače, dve pesme sa Tapping i plus One Step Over the Line je baš previše 90s materijala. Ali zato fala klincu malo da odmore od Remember the Fallen malo. Azusa - Meeeeeh. Testament – Ostali mi dužni od onog očajnog Legacy iskustva, i iskreno ovaj kad je nastup krenuo napola sam bio spreman da se smorim do kraja. Dve nove, pa još i ona jebena More than meets the eye, baš smor početak. Ali onda ide DNR, i zvuk se malo pojačava i popravlja i sa Gathering blokom stvari mnogo mnogo bolje kreću. Posle Low, pa blok 4 New Order stvari plus Over the Wall, fenomenalna atmosfera u publici, baš se vidi razlika u reakciji stari-novi materijal. Naravno da su tih nekih savršenih 30ak minuta srednjih morali da useru tako da će zatvoriti sa „Formation of Damnation“. Koga uopšte boli kurac za Testament materijal iz ovog veka. Meshuggah – Lebe mekani krsna slavo i svi sveci, nikad se neću dovoljno načuditi koliko je ovo dobar bend uživo i kakvo je religijsko iskustvo ovo doživeti live. Sl kao što sam rekao za Hypo, nisam gledao 6 godina i baš bih voleo opet što pre. Možda čak i neki klub sledeći put, što da ne, da vidim kakvo je Meshuggah iskustvo u intimnijoj atmosferi. Headbang oko mene na ovom nastupu bio ubedljivo nabrutalniji za sva 4 dana. Anthrax – Realno bi mi bolje lego po rasporedu stvari da su ovi bili pre Testamenta, pa da se odradi neka gradacija live nastupa, ali jebiga, big4pičkematerine, valjda mora to da ide na kraj... Elem, bilo ok, ali mi nekako nakon Testamenta i Mešuge bilo ipak prepitomo iskustvo, ma koliko oni usvirani bili. Opet dve jebene obrade as well. Sve u svemu, solidno jak dan sa par mehy momenata, ali sa mnogo upečatljivijim jakim momentima. Dan III Gorod – Lagan početak dana uz neke death metal tehnikalije, haha. Elem, čuo dovoljno tappinga za mesec dana. Vuur – Mislim da mi ovo ni blizu nije leglo kao bratu Slobodanu, ali sasvim prijatno lepo nastupče. Slaegt – Dečica na raspustu pa svratili malo do Češke. Onaj drugi gitarista bratić osvaja pehar za najgej i najretardiranije pokrete na festivali. U nekom trenutke samo što se nije nabio facom u međunožje prvom. No, mimo tog utiska, dobar nastup, pratiće se ova čeljad i dalje. Destruction – Jedini razlog što sam ovo uopšte ispoštovao je da čujem kakvi su sa dve gitare, a i novi bubnjar. I ono, slično kao i Sodom, def dobra odluka. Nove pesme zvuče megadosadno doduše, što je i bilo očekivano. Immolation – Da je bila primamljivija lista, ovo bi mi bio jedan od najboljih nastupa festa, ovako je bilo samo vrlo dobro. Em previše novih, em neke standard iste starije pesme. No, kao što rekoh, super nastup, raspoložena ekipica kao i uvek. Anathema – Za upotpunjivanje još jedne dnevne žanrovske vrteške, neko se setio da istroluje Anathemu tako što će ih dovesti da sviraju na Brutal Assaultu. Vredelo je gledati ako ništa drugi zbog kukanja Kavane na tonsku probu Sick of it All (ili tako nečeg) na bini pored. Bez zebancije, fin nastup, samo sve vreme neki awkward osećaj zbog komboa muzike i okruženja. Šta je sledeće, Steven Wilson? Au-dessus – Okayish, ako ništa drugo malo i taj Octagon da se poseti, ni ove godine nisam previše obitavao tamo. Zuriaake – Mnogo zanimljivije nego Audesesovci, ovo mi i kući sa slušanjem privuklo pažnju i uživo takođe fes zvuči. Imaju i dobar twist na kapuljača scenu sa onim kineskim šeširima, pa eto i to malo bilo neočekivano osveženje, hah. Nisam uspeo do kraja da odgledam da bih zauzezo lijepo mesto za Emperor, s tim što sam pre istog morao da istrpim... Heilung – Ko finansira ova sranja? Emperor – Meni ovo lično solidno bolje leglo nego nastup iz 2017. Mnogo manje je hajpovano, bar oko mene, bolji mi bio zvuk ili sam se bar bolje namestio za dobar zvuk, ali kako god, mnogo sam ispunjeniji otišao sa ovog nastupa nego tad. Nema šta mnogo da se opisuje ovde iskreno, samo perfektan black metal nastup, hah. Ovakve doktori prepisuju jednom godišnje za dug i zdrav život. No, jedna fusnota samo, jel još nekoma malo antiklimaktičan ova turneja za razliku od prošle? Tad je i bio ceo hajp a-dža-bu-entems, a sad samo „e opet turneja“, bez neke Anthems najave i sl. Kapiram da su hteli i na drugim mestima da sviraju to, ali ova mesta gde su već bili su mogli malo veće mešanje da prave sem par rotacija. Taake – Realno black metal overkill nakon Emperora, ali ovo je toliko jebeno bilo dobro, meću naj nastupima u šatoru. Hoest brat ćelav kao Cult of Luna pesme ovog puta i sa vrlo upitnim corpse paint + wifebeaterka imidžom dominirao na sceni. Volim te „ludi kondukter“ frontmene za koje vidiš da su pisali i živeli sami te pesme i onda zvaju svake sekunde svaki ton oko njih kako i gde ide. Baš, baš dobro. Primordial – Za nastavak fenomenalne večeri pobrinuli se Alan i ekipa. Prva pesma sa ozvučenjem upitnog kvaliteta, ali se to vrlo brzo pegla i još jedan super Primordial nastup. Lepa atmosfera, Alan kao i uvek zagrejan za priču, sve u svemu ne upečatljivo kao zimus na solo nastupu, ali svakako u top10 festa za mene. HellHammer – Iskreno sam na ovo išao čisto jer mi je bila prva prilika da vidim Tom G.-a uživo, a ko zna kad će opet nova. HellHammer je meni sam po sebi baš, baš dosadan i svakako nisam mislio zbog materijala da se previše zadržavam. No, ispoštovao ceo nastup, nije bilo strašno, hah. Najviše vredelo zbog dva Tomina momenta, prvi posle najave jedne pesme, citiram – „And by the way - UGH“ i onda pred kraj nastupa verovatno najdepresivnija rečenica festivala „UGH – is that all you’re gonna remember me by?“ Nije čitav def. Godflesh – Eh, nekako mi je na kraju sveg dana ovo bio def višak, ali ionako je bio kombi tek oko 3h, pa aj da overim. Malo me radilo, ali ne previše, ako ništa drugo malo me podstaklo da overim kod kuće. Sve u svemu, još jedan mešovit, zanimljiv dan sa ubitačno jakim, kvalitetnim večernjim satima. Dan IV Exumer – Nakon još jedne 4osatne odspavanje noći, rana popodnevnica thrasherica. Bar svirali „Fallen Saint“ i „Possessed By Fire“ tako da ne mogu i previše da se bunim. Sve to zvuči jako upeglano, pa ako neko voli ove nove albume mislim da ovo definitivno treba da pojuri da gleda uživo. Necros Christos – Koji divljak je ovo stavio u 3 popodne treba ga tući krvavim kozjim kurcem. Super su bili, mračni i teški koliko god je to moguće za doba dana, doduše i kišovito vreme u tome pomoglo, plus malo ubačenih „novih“ stvari u odnosu na februar. Violator – Pola gledao pola koristio retke momente ovogodišnjeg festivala da nešto jebeno i jedem sem muzike. Jedino čega se realno sećam su frontmeni donebazahvaljujući govori i LGBT zastava sa obrnutim krstom na sceni. Demolition Hammer- Samo melji Demolitione, nikad nemoj stati. Ovaj bend je vlažni san svakog poštenog headbangera. Štagod da sam pisao pre dve godine za nastup mogu sad i ovde da kopipejstujem, kao što su i oni listu, hah. Ali stvarno, školski ubitačno dobro. Vltimas – Kasni dodatak ovogodišnjeg BA koji me je baš prijatno iznenadio. Super mi je album i super su nastup imali. Solidno usvirana ekipa gde je realno jedina upitna stvar Vincentom izbor odeće i pokreta. Sjebala me samo kiša koja je tada već nekih 3-4 sata padala bez prestanka, pa sam se sakrio zadnjih par pesama u obližnji šator što je samo malo pomoglo da se povratim. Saor- Mogao sam i ceo gledati na kraju jer se Anaal izrotirao za kasnije uveče, ali sam ipak samo pola overio jer se morali diskovi kupovati. Sve u svemu, fino zvučalo, će se overi doma nekad. Odavde pa na dalje ide blok grejanja u šator stejdžu dok se vani stabilizuje govedo I dok mi se gaće osuše. Ved Buens Ende – Šta bolje za sušenje gaća nego jedan od najboljih koncerata festivala. Nisam pustio VBE iskreno do pre mesečak dana I koliko god da mi je upečatljivo bilo nekoliko slušanja albuma, uživo je to sve na kvadrat. Baš jako disonantno doomy iskustvo, jedan od nastupa koji sam za sebe isplaćuje celu festivalsku posetu. Jedini WTF momenat su bili neki harsh playback vokali, iako ih je brat na bini (mrzi me tražim ime) izvodio bez problema i ostatak nastupa i ubrzo nakon tog momenta. Tankard – Iskreno, iako mi je glava bila puna od VBE nastupa prethodno, ovo mi nekako baš fino leglo da se “opustim” sa malo živahnijim I prostijim aranžmanima. U principu mi je i ovo bio jedan od iščekivanijih nastupa festa jer mi je Tankard ubedljivo najveće thrash ime koje sam uspeo da ne vidim live. I posle svega, savkako, prezadovoljan. Sjajan zvuk, solidna lista i preraspoloženi Gerre. Volim frontmena sa dobrim humorom više nego leba da jedem, a tih dana ionako nisam nešto mnogo leba jeo. Sranje jedino što nisam mogao da gledam Antaeus. Caspain – Još jedan postcock koji mi je legao bolje nego CoL, malo opuštanja pred finalni noćni kombo na mainu. Mgla – Još jedna live black metal sjajnoća i još jedan jak top5 nastupa festivala kandidat. Jedino što mi je ovo bilo lošije nego 2017. jer je bas bio prenaprđen u miksu i solidno mi je odvlačio pažnju ceo nastup. Sem toga, vrh, i dalje definitivna sila u sadašnjem black metal poretku, jedva se čeka novi album. Carcass – Treći i najbolji nastup Carcassa koji sam gledao. Po bukvalno svemu bolji od prošlog sa BA, a realno tada nisam mislim ništa konkretno mogao da nešto zameram, sem lošijeg zvuka. Retki trenuci kada je Jeff pričao su bili solidno zabavni, ali češće se dešavalo da samo ređaju pesma za pesmom za pesmom, baš jaki blokovi bez stajanja. Na kraju svega sam se i pitao što sam tako ležerno prišao nastupu kada je toliko jebeno dobro bilo. Anaal Nathrakh – Naša tela nakon 4dana i 40ak sati stajanja i 40ak bendova i svega realno nisu bila spreman za ovu oluju. No, ova oluja se nekako preživela, nisam ne znam kako sam uspeo da izheadbangujem koliko sam uspeo. Moje telo je negde otišlo tada i evo još čekam da se vrati kako valja. Dave još jedan rasploženi Englez za priču, dobar mini-Brexit rant. Interesantno da Mick nije bio tu jer sjebao članak, pa svirao neki brat kome su javili dan ranije o_0 Shape of Despair – Realno, nemam osećaj da sam gledao bend, već kao neki outro ceremony festivala. Sve u svemu, bruka dobar dan, ovaj high note sa kraja mi je nekako fenomenalno zaokružio sva četiri dana. I još jedan sveusvemmum, fenomenalan, najnaporniji ali i možda najbolji Brutal za mene do sada. Možda bih mogao da probam sl put malo proredim nastupe čisto da se ima malo više breathing space-a za utiske nakon nastupa, ali su često kvalitetni nastupi toliko sami po sebi gusto zbijeni da će ovo dogodine verovatno ostati samo u domenu teorije. Heaven. Hell. God. Satan. Doviđenja.

Brutal haul TLDR verzija

Heaven. Hell. God. Satan.

Om - God is good

Moglo je duže da traje. Moglo nešto sa Pilgrimage. Sem toga, jako fino iskustvo. Red meditacije, red headbanga. Uvek lepo videti bendove sa manjim brojem članova kako tako upečatljivo šiju. Kad smo kod toga, aj' još jedan 'moglo je' - da bude maalo glasnije. Upečatljiviji bi bili ti distorzija delovi da malo više kupa bas. A možda sam samo razočaran što sam poneo čepove a nisu mi trebali. Sve u svemu, fin minus drugi dan Brutala.

Dobra pesma...ali, kakvo je ovo dabovanje na coveru?

Pa nije streaming spisak ceo Wacken. https://www.wacken.com/en/program/complete-running-order/#!/index/filter

H.Y.P.E.

Ja išao dvaput u taj BeatBop i nisam uspeo da ga sretnem :D Nebitno što nije od tad u bendu, bar on i Shermann kontam da su u normalnoj komunikaciji, pa mi čudno da jedan pristaje na uslove, a drugi ne. Sharlee verovatno AE i Night Flight mu dovoljni jebga.

A šta je sa Dennerom?

E pa lepo

TESTAMENT, EXODUS and DEATH ANGEL will join forces for "The Bay Strikes Back 2020" European tour. The trek will kick off on February 6 in Copenhagen, Denmark and will hit 25 cities before concluding on March 11 in Hannover, Germany. Feb. 06 - DK Copenhagen, Amager Bio Feb. 07 - SE Stockholm, Arenan Fryshuset Feb. 10 - FI Helsinki, The Circus Feb. 11 - FI Tampere, Pakkahuone Feb. 13 - DE Hamburg, Docks Feb. 14 - DE Oberhausen, Turbinenhalle Feb. 15 - DE Wiesbaden, Schlachthof Feb. 16 - NL Utrecht, Tivoli Feb. 18 - DE Berlin, Huxleys Feb. 19 - PL Wroclaw, Orbita Hall Feb. 20 - AT Vienna, Arena Feb. 21 - DE Munich, Backstage Feb. 22 - DE Filderstadt, Filharmonie Feb. 25 - IT Milano, Live Club Feb. 27 - ES Barcelona, Razzmatazz Feb. 28 - ES Madrid, Palacio Vistalegre Feb. 29 - FR Toulouse, Bikini Mar. 01 - FR Paris, Elysee Montmartre Mar. 03 - UK Bristol, O2 Academy Mar. 04 - IE Dublin, National Stadium Mar. 06 - UK London, Forum Mar. 07 - UK Manchester, Academy Mar. 08 - UK Glasgow, Barrowland Mar. 10 - BE Brussels, AB Mar. 11 - DE Hannover, Capitol

Album se 'ladno zove "Extreme Power Metal".