APOLOGIJA RAKIJE
Postovane dame i gospodo, znate li vi sta znaci rec esencija? Naravno? I ja znam da znate. Esencija znaci sustinu necega, srz necega. Ali, da li znate sta je sustina voca? Ako ne znate dosapnucu vam da to nisu razni vocni sokovi (uglavnom spravljeni od tikava), nisu presecerene pulpe od kojih se prave sokovi s ukusom katrana, odnosno spravljate ih vi, jer se ja ne bavim takvim gadostima; nekoliko vas, slutim, narocito medju damama, misli na pekmez, ali je vas um, ako hocete da pogodite sta je kraljica esencije, onda je vas um na pogresnom putu. Ali sve su to ajgirov klembesak: ja mislim na rakiju. Na rakiju koja se zove i prepecenica, mucenica, ljuta, rumunski cujka, njemacki snaps, cak I prokletnica. Rakija je smisao i sustina voca. Kao svetlost za oko, kao dete za majku. Kao cetkica za slikara, jezik za pesnika. O cemu govorim zna samo onaj ko je prineo usnama casicu rakije od zove, pomirisao je i pljuvacka mu posla na usta, jer mu su mu Pavlovljevi refleksi stavili do znanja da ce u sledecem trenu kratko vreme biti zitelj raja. Nije u pravu filozof kada osudjuje rakiju i rakijaske narode. Po meni, ni ne postoje narodi koji piju samo vino, rakiju ili pivo. Postoje podrucja koja takvim kakva jesu oblikuje duh predela, odnos reljefa, misticni sistem odnosa flore I faune. “A pogledajte samo – kaze filozof – kakav je onaj sto se nakresao rakije. Nacvrckani neprekidno kruzi; nakresani jurne, zatim poklecne, dok se ne skljoka udarivsi glavom. Jedno je parabolicna, vrtoglava igra, drugo je ostro i iskidano kretanje. (…) To je razlika izmedju naroda s muzama i varvarskih naroda” Kakav sofizam, kakve predrasude! To moze reci samo covek koji nema ni pojma da je rakija meditativno pice, rajski nektar usamljenika. Rakiju treba piti sam, najvise udvoje i samo izuzetno utroje. Oni koji piju vino i pivo posle trece – cetvrte case pocinju da otegnuto pevuse i skacu, dobuju, dakle dobuju poput – izvinite zbog paorskog izraza – ovcijih brabonjaka po daskama; pravi rakijasi su naprotiv okrenuti prema unutra, ostaju tihi i sanjalackim ocima istrazuju krajnji smisao zivota. Pijenje rakije je unutarnje putovanje u najskrivenije zakutke duse. Istovremeno se u njoj susticu materija vode dusa vina i duh krvi. O prirodi ovog pica moze stvoriti istinski pojam onaj ko kasno uvece ili na gladan stomak, pre rucka, iskapi casicu rakije. Taj covek je posednik najdubljeg znanja, on zna sta je mozgu krv, joginu trans pesniku nadahnuce.
