To su novine za kulturu. Ne moram da prekucavam, srećom, imam je u celosti na kompu.
Recenzija:
Flush – Piece of hell 2006.
Jedni od uzdanica Hita nedelje Radija 202 i udarničkog voditeljskog tandema, Olge i Vlade Jankovića-Džeta, u moru bendova koji su nikli poput pečuraka nakon kiše, kvalitetom se izvivši iznad većine, jeste i beogradski sastav Flush. Muzičari kojima mladost, ambicija i volja ne nedostaju, snimili su osam kompozicija koje naprosto plene svojom ubedljivošću. Zašto je to tako? Upravo zato što ovde ponuđen stav i umeće ne zaostaju za polovinom svetske aktuelne mizičke ponude, a o domaćoj da i ne govorimo. Već od Dead end i Warhead oni vas dinamičnom ritam sekcijom kupuju brže nego što to i sami primetite. Melodično trešerski vokal sasvim solidnog i sigurnog Aleksandra Manje, čini da ovaj material zvuči kompaktnije uz dodatne pozadinske nesnosne udarce izdržljivog seta bubnjeva. Bez posledica, naravno. Najubedljiviji momenti albuma Piece of hell, jesu power balada Midnight moon koja predstavlja Flush u jednom drugačijem, neočekivanom izdanju kao i prilično hitoidna Thrash is all around. Poseban estetski doprinos prižio je grafički dizajner, karikaturista i illustrator mnogobrojnih rock CD izdanja, knjiga i publikacija - gospodin Jakša Vlahović, naslednik svima poznatog karikaturiste Nin-a, koji je svojim više nego upečatljivim crtežima i radom na kompletnom omotu diska verno vizuelno dočarao bendov koncept.
Mlade snage su tu među nama i vredno rade. Podržimo ih.
Milan B. Popović
Još jedna recenzija istog novinara trebalo bi da izađe u trećem broju časopisa ''Sound&Music'' za koji nisam siguran da li se još pojavio u prodaji...