Feniks .

Lepo kaze, najveci neprijatelji Srbije, jugosloveni i komunisti, koji se stide Srbije i opet bi se lizali sa svima...bratstvo i jedinstvo, kakva laz i zamka za Srbiju, tamnica... vazi, davacu ti ja 100 evra svaki mesec, nije problem...samo ce te to kasnije malo skupo kostati, nemoj posle ovde da kukas kako sam ovakav-onakav

Onom pametnjakovicu gore...Jugoslavija je vestacka tvorevina, koja nije trebala ni nastati, svetski mocnici su je stvorli, da bi je kasnije lako rasparcali...iz svog interesa...ali slepci ne vide dalje od nosa, tj. od novcanika....da vam ja dam svima po 100 evra, svi bi mi dupe ljubili...nema veze sto bi vam ja to posle sve uzeo, sa debelom kamatom... evo, za pacenike koji tvrde da je Nedic bio izdajnik, malo iz njegove biografije...pa vidite da li je takav covek mogao biti izdajnik... Генерал Милан Недић рођен је 2. септембра 1878. године у Гроцкој од оца Ђорђа, тада среског начелника и мајке Пелагије, учитељице. Порекло породице Недић је из села Заоке код Лазаревца, од браће Дамјана и Глигорија, два позната и призната јунака из боја код манастира Чокешине (на Церу). Мајка Милана Недића је родом са Космаја, унука кнеза Николе Михајловића, пријатеља и саборца Карађорђевог, о коме је много писао Сима Милутиновић Сарајлија. По завршеној Крагујевачкој гимназији, Недић је ступио у нижу школу Војне академије 1895. године са 28. класом питомаца. Године 1904. завршио је и Вишу школу Војне академије са 12. класом слушалаца, а затим ђенерал-штабну припремну и одмах преведен у струку. У чин мајора унапређен је 1910, потпуковника 1913, пуковника 1915, дивизијског ђенерала 1923. и најзад армијског ђенерала 1930. године. Као веома запажен официр постављен је за ордонанс - официра Краља Петра I у својој 38. години, 1915. био је ђенералштабни пуковник - најмлађи у српској војсци у ратовима за ослобођење. У Балканским ратовима добио је низ одликовања и медаља за храброст. У време Српске голготе, прелажења српске војске кроз Албанију и Црну Гору, био је у заштитници. Приликом пробоја Солунског фронта командовао је јуначком пешадијском бригадом Тимочке дивизије. После рата обављао је дужности команданта Пешадијске бригаде Тимочке дивизије (1918),начелника Штаба Четврте и Треће армијске области и команданта Дравске дивизијске области. Био је начелник Главног ђенералштаба (1934-1935),Министар војске и морнарице (1939-1940).Дао је оставку на дужност министра јер нису уважени неки његов предлози. За време априлског рата командује јединицама 3 Армије на простору Македоније и покушава да спречи делове 12 немачке армије да приђу из правца Бугарске. Тај фронт је убрзо потпуно био сломљен и Недић је морао да се повуче ка унутрашњости Србије. У априлском расулу бива један од ретких генерала који није доспео у заробљеништво. Живео је у свом стану у Немањиној улици за време читаве окупације. До напада нацистичке Немачке на Совјетску унију у окупираној Србији је владао ред и мир, што је омогућило примање великог броја српских избеглица. Број избеглица у Недићевој Србији је био: 600.000 Срба из западних делова Југославије, 86.000 деце са тог подручја, 150.000 Срба са Косова и Метохије, десетине хиљада Срба из Срема и Бачке, између 20 и 30.000 Словенаца и унитарних Хрвата. За све је њих требало обезбедити храну, дати им кров над главом, обућу и одећу, пружити им лекарску помоћ а децу школовати. На инсистирање највиђенијих Срба прихватио је место председника владе Србије, и поред тога што је неколико пута одбијао јер га је снашла тешка судбина када је у експлозији муниције у Смедереву изгубио сина јединца и трудну снаху. Влада која је носила назив Влада Националног спаса оформљена је 29. августа 1941 са ђенералом Миланом Недићем на челу и постојала је све до 4. октобра 1944. Милан Недић (десно) као председник Владе националног спаса у Београду 1943. Као председик владе Недић се залагао за мир у Србији и покушају да четничке и партизанске одреде врати из западне Србије кућама. Када је ствар постала нерешива, Недић је приступио ликвидацији комунистичког покрета кога је сматрао као покретом који прети миру у Србији. Отпочиње са формирањем добровољачких одреда у циљу борбе против комуниста. Након повлачења партизанских снага из Србије покрај 1941. Недић организује Србију. Преосталим четничким одредима у Србији дозвољава легализацију, тј. стављања под његовом командиом. У тренуцима немачког слома, видећи да ће пасти у руке комуниста одлучује да напусти земљу. Из Београда креће 6 октобра 1944 за Аустрију, у Кицбилу где ће се сакупити и отали чланови владе. Тамо покушава да оформи поново српску владу, али без успeха. Енглези 1. јануара 1946 испоручили Милана Недића новим југословенским властима. Боравак Недића у истражном затвору је био тајанствен.Наводно се припремао процес.Милан Недић је довођен сваког дана на саслушање код мајора Мила Милатовића. 5.фебруара су београдске новине објавиле да је Милан Недић извршио самоубиство у истражном затвору тако што је искористио непажњу стражара и скочио кроз прозор. У емигрантским круговима посумњало се у ово. Наводно је Милан Недић бачен кроз прозор јер се припремало његово суђење пред Нирнбершким трибуналом. Милан Недић је за живота објавио своје три запажене књиге: "Српска војска и солунска офанзива" (Издавачка књижара "Напредак", Београд, 1932) и "Српска војска на Албанској Голготи" (Штампарска радионица Министарства војске и морнарице, Београд, 1937) и Краљ Александар Први Ујединитељ (Штампарска радионица Министарства војске и морнарице, Београд,1935). Носилац је више одликовања, међу којима су Карађорђеве звезде са мачевима трећег и четвртог степена.

Bas tako...prihvatio je i spasio na hiljede Srba izbeglica...za te iste Srbe komuniste je bolela ona stvar...i kad mi neko kaze da je Tito bio dobar ze Srbe, najradje bih ga tresnuo tako glupavog...A ti sto pojma nemaju, najvise se prave pametni... OBRAĆANJE ĐENERALA MILANA NEDIĆA SRPSKOM NARODU ПОВОДОМ ТЕРОРИСТИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА 24. априла 1944. године „Ето нам њиховог Ускрса, у црно завијеног Београда..." Дижем глас против ових просвећених Вандала што су за овај злочин изабрали највећи хришћански празник у години. Београде, наш бели граде, теби говорим и тебе питам: што си тако жалостан? У црном руху си, у плачу, у тешким сузама! Зар сада када се пролеће буди, кад се животу радује мало и велико, небо и земља? Знам, шта ти је Београде, мученички граде, тугујеш и нећеш се скоро зарадовати и забелети. О Ускрсу, највећем хришћанском празнику дошли су ти у походе просвећени Вандали, веле твоји савезници и пријатељи из Енглеске и Америке, дођоше на крилатим чудовиштима, ваздушним тврђавама, да те виде: да ли ти је тешко трогодишње ропство, које робујеш њих ради по њиховом наговору и савету. Дођоше да ти честитају светле празнике Христовог васкрсења јер су и они хришћани и бацише на твој бели град ускршња јаја, бомбе од 1.000 и 2.000 килограма, да те поздраве и осоколе, јадни мој бели граде. И шта ово би? Место радости и „верност за верност", приредише ти ову црну поворку, црне сватове, све мртвац до мртваца у дугам редовима, на стотине. Ко су ти мртви што у овој тужној поворци лагано путују на вечни починак? Твоја деца. Шта они коме нажао учинише? Никоме ништа. Сви су се они радовали васкрсу Христовом и у његовом васкрсу гледали свој. Зар баш на Ускрс, кад је Христос опростио роду људскомраспеће своје на крсту? Зар Енглези и Американци, наши савезници, у које си ти Београде имао веру, њима се клео, у својој безазлености плео за њих џемпере и чарапе, рукавице и шалове? Зар они немају милости данас да ти опросте и да те поштеде, да бар на Ускрс злехуди залогај на миру поједеш, јадни мој бели граде! Ко су ови, што их данас пратимо вечној кући? Чујте страшну историју: деца и мајке из општинских породилишта у Крунској улици које је било понос Београда, деца из дечјих обданишта из Звечанске улице; чујте даље: мирно београдско становништво са Бајлонове пијаце, Александрове улице, Каленића гувна и толико друго. Ви ме гледате раширених зеница, јер знате да ту нема ни војничких објеката ни немачких станова, а камо ли шта друго. Они, просвећени Вандали, нису ни гађали војничке објекте, они су, јадна браћо моја, гађали вас, мирну и недужну децу, жене, старце, ваше мирне домове без одбране! Питате зашто? Да вам утерају памет у главу. Да вам кажу да не верујете никоме. Да у будуће гледате само своја посла, а не да се мешате у велику светску политику. Да гледате своје интересе и не тражите пријатеље тамо где их не можете наћи. И Енглези и Американци су вам очито казали, тукући вас страховитом казном најтежих бомби 16. априла 1944. год., да сте на погрешном путу. Све што сте желели, о чему сте сањали и говорили: да дођу наши Енглези, догодило се. Ето дошли су вам и донели су вам крваве дарове, вама и целом српском народу. Пре неки дан напујдали су Тита да улети у Србију, и два округа, ужички и краљевачки, опљачка до голе душе, пороби и побије. Ви сте и после тога товорили: неће нас Енглези. Пет пута англосаксонци бомбардују Ниш. Три пута Никшић, а ти бели мој граде, у јадној лудој самообмани велиш: неће нас Енглези. Верујеш ли и данас да тебе неће? Наши савезници ти шаљу Црнце и Кинезе као пилоте да ти покажу да је данас век трговине, да нема милосрђа, нема опроштаја. Ти, Београде, ипак верујеш да то није истина, да ти то подмеће пропаганда. Ево, сад видиш жртве твоје лакомислености, жртве твоје заблуде, твога наопако схваћеног патриотизма. Свима више верујеш, верујеш којекаквим белосветским изелицама, а себи, својима и свом рођеном не верујеш. Колико је твојих синова, пуних ината и пркоса, претило рођеној браћи својој: „кад дођу наши". За све су ти и такви имали више симпатија него за свој народ, за своју децу. Та њихова лажна уста кога нису окаљала и оговарала. Таквим београђанима нису добра ни она јуначка деца наша, онп соколови хероји, што својим млађаним животима бране и Србију и Београд и падају за отаџбину по Голији, Јавору, Чемерну, губећи животе у љутим окршајима са бандитским хордама Титовским, плаћеницима Енглеским. Обиђоше ли ови ту децу на бојишту или у болници? Донесоше ли им понуде? Запиташе ли: децо наша, боли ли вас ране, што их задобисте нас ради? Њихове очи блуде у бесконачну даљину и траже прекоморске пријатеље, а ниподаштавају браћу своју. Ево дошли су нам пријатељи. ЕТО НАМ ЊИХОВОГ УСКРШЊЕГ ДАРА. У ЦРНО ЗАВИЈЕНОГ БЕОГРАДА. Мој бели граде, отрезни се! Гледај своју тешку и претешку несрећу! Помози себи, па ће ти и Бог помоћи. Остави се ината и севапа. Пригрли своје, оно ти је најбоље, најрођеније, јер је твоје. Не тражи по свету пријатеља, јер га нема, не тражи брата другде већ брата по српском млеку. Воли српски народ и за њега се жртвуј, не за Енглезе, Американце, Совјете. Ни у тикви суда, ни у странцу друга и брата. Гледајте ове невине жртве што стиснутих зуба леже пред вама. Они су неми протест противу свих наших грехова, заблуда и ината. Хајте, брат уз брата, сестра уз сестру, сви у једно коло. Чујте и запамтите: ове Ускршње жртве биће освећене. Јер за то вапије Божја правда. Освета ће бити страшна казна Бога живога за недела људска, за ове невине жртве! Ја протестујем у име Српске Владе, пред Богом, српским народом, и целом светском јавношћу: што су Енглези и Американци, „наши савезници", због којих смо изгубили слободу и државу и већ поднели тешке жртве у крви, бомбардовали Београд, и толико још нових жртава му причинили, онај Београд који је страховито страдао због њих 6. априла 1941. године. Дижем глас против свих просвећених Вандала што су за овај злочин изабрали највећи хришћански празник у години. Клањам се пред свима невиним жртвама и зовем све београђане да се врате самима себи, мајци Србији и Српству, на њих само да мисле јер као што видите у свету, браћо, нема љубави. Слава жртвама енглеско-америчког терора, мученицима нашег мученичког Београда! Живео српски народ! Живела мајка Србија!

Pa kopiram, ne mogu da postavim celu knjigu ovde, pa vam kopiram sa neta...majku mu, kome sam dao knjigu o nedicu a nije mi vratio, krvi cu mu se napiti ma da, bio je strasan baja, samo sto nas je gledajuci na duge staze strasno zajebao... A kad vec kazes da niko nece da cita, onaj ko je iole pametan, cita sve strane, pa na osnovu njih formira misljenje...najbolje kad mi neki hriscanin ili komunista(ja nisam ni jedno ni drugo) nesto prica a ne zna da sam ja o tim temama vise nacian od njih, posle me bledo gledaju Ne verovati ni jednoj strani u potpunosti, saslusas sve, pa svojom glavom i svojim mozgomako ga imas) procenis gde je otprilike istina i sta je najbolje za tebe...i u politici i u zivotu uopste...tako se razlikuju uspesni od neuspesnih, u bilo cemu... recimo, pametni su znali da ce nas Englezi prevariti, dok su naivni i slepi njima verovali... Bice malo i o nasim tzv. saveznicima...

Po nas Srbe, tito je uvek bio zlotvor, primera ima milion...ako cete gledati samo svoje debelo dupe, da vam novcanik trenutno bude pun a da vas za ostalo nije bitno, i ne vidite sta se kuva dalje- onda je to druga prica, imamo razlicite prioritete... Pocevsi od 2. svetskog rata, pa nadalje, sve sto je radio, bilo je protiv srpskog nacionalnog interesa... A on je bio pametan u tri lepe, poslusajte njegove govore, kakve su to budalastine, pa to je stvarno smesno...pre ce biti da je on igrao onako kako su mu neki svirali...ali dobro, to je vec visoka politika... Ako vec nista ne znate, citajte neke zanimljive knjige, koje se ne reklamiraju bas mnogo, recimo o tim kreditima, pa cete mozda promeniti misljenje...zasto je nama to davano, vrlo smisljeno... I zasto je recomo siptarima ustavom iz 74.g. data autonomija i jos mnogo toga...pa mi jedini priznali muslimane kao naciju, i jos mnogo toga... pametni ljudi planiraju mnogo unapred...u politici, veliki igraci planiraju po 50-100 godina unapred...a jadnici i cigani samo gledaju sta ce biti danas, pa ce danas za svoju guzicu uzeti recimo 100o evra, bez obzira sto ce taj koji ti to da- za izvesno vreme da te jebe i uzme desetostruko vise...

Pa kad nesto ne poznajes dobro, onda ne iznosi svoj tvrdnje...mada, i ja sam tako razmisljao, pa sam malo promenio stav, kad sam nasao malo zabranjene literature...Nedic je uvek bio za jedinstvo Srba, pa ma koliko bio protiv rata, i borio se protiv Nemaca, posle je na nagovor najvidjenijih Srba, pristao da bude u vladi, da spasava sta se spasiti moze...i spasio je hiljade srpskih izbeglica, to je cinjenica...A ovi crveni, ko ih jebe, sve su radili protiv Srbije, kao i danas... ha ha, koga si ti to likvidirao nesreco, ti ne bi znao ni komarca koji te ujede da ubijes... POVODOM GODIŠNJICE FATALNOG SIMOVIĆEVOG PUČA PRETSEDNIK VLADE MILAN NEDIĆ SRPSKOM NARODU “Braćo Srbi i sestre Srpkinje! Na predvečerju smo 27. marta, tužne trogodišnjice našeg propadanja i stalnog izumiranja. 27. marta pre tri godine, pojavio se najveći demon srpskog naroda, njegov grobar i njegov najljući neprijatelj – Dušan Simović. On je jednim bezumnim aktom samovoljno, zbacio zakonitu vlast sa jednom grupom političkih maloumnika oficira i u roku od deset dana upropastioo jednu veliku državu, Jugoslaviju, od 275.500 km. Sa 16,5 miliona stanovnika. Proglasio se pretsednikom vlade; pretorijanski, janičarski, samozvano počeo da kroji kapu državi, koju su milioni njenih gradjana svojim velikim žrtvama i krvlju stvorili. Ko ga na ovo ovlasti? Kralj – ne! Narod još manje. Šta je hteo ovim činom? Da posluži svome narodu – Bože sačuvaj! Nego tuđinu: Englezima, Amerikancima, Sovjetima, svakom đavolu samo ne Srbiji i Srpstvu. Ceo je njegov rad osnovan na laži i prevari: i puč, i proklamovanje punoletstva Kraljevog, briga za monarhiju i Kralja, za demokratiju i udruženu opoziciju. Sve, sve sama obmana. On je ne misleći na posledice uvalio Jugoslaviju u rat, pa pobegao. On generalisimus naše vojske begunac sa bojnog polja, ostavio je vojsku i narod samom sebi da snose posledice jednog bezumnog poduhvata, avanturističkog i neuračunljivog. Doveo je zemlju u rat, pa pobegao i on i vlada. Njemu je bila preča žena, tašta, svastika, kći i zet no sudbina naroda i države. Pometao ih je u državne avione i odnevši i narodno zlato, pobegao pravo na meke dušeke udobnih londonskih hotela. Taj grobar srpskog naroda i Jugoslavije posle trogodišnjeg ćutanja – povampirio se. Toga sumanutog čoveka ponovo su izvukli Englezi na tragičnu pozornicu sudbine srpskog naroda. Treba srpski narod da da još miliona žrtava. Što da se proliva fina engleska krv, kad može srpska seljačka. I zato su pozvali starog plaćenika Dušana Simovića, da im bude na pomoći. SIMOVIĆ JE SVE PROKOCKAO Simović se nije pitao ni 1941: šta će biti od srpskog naroda? Još će manje danas kada mu je ponestalo blago. Njegova luda politika prokockala je sve: narod, državu, nebrojene žrtve, velike materijalne i kulturne vrednosti. On se ne zapita: Šta ćemo dobiti u naknadu za to? Kakva je to politika koja od gotovog pravi veresiju? Kakva je politika koja žrtvuje sve, koja baca u smrt milione svojih najboljih sinova, da bi povratila ono što smo već imali i što niko nije ugrožavao? Posledica ove bezumne politike danas snosimo svi mi, koji smo ostali na domu i ona naša nesrećna deca u zarobljeništvu. Zašto? Za koga tolika krv? Za čiji račun tolike patnje? Za koga tolike suze majki, udovica i siročadi? Za koga toliki grobovi opojeni i neopojeni? ZAR ZA ENGLEZE? ZAR ZA AMERIKANCE? ZAR ZA BELOSVETSKE JEVREJE STALJINOVE?!!! Eto, braćo i sestre, te i takve blagodeti doneo nam je Dušan Simović 27. marta 1941. godine, on i njegovi pučisti. Mi smo tu nesreću mogli prebroditi bez žrtava, ili ako ne sasvim bez žrtava, a ono sa minimalnim. Mi smo mogli ostati neutralni do današnjeg dana, pa da nas glava ne zaboli. Ja sam ovo kazao usmeno i pismeno merodavnima još 1940. godine kao ministar vojni u vladi Cvetkovićevoj. Ulazak u rat smatrao sam kao najgore, najkobnije rešenje: prorekao sam rasulo Jugoslavije i njenu propast, a srpski narod da će platiti ceo ceh ove ratne pustolovine. Nemačka je imala osobitog interesa da Jugoslavija bude i ostane neutralna, jer je svojom neutralnošću sprečavala Anglosaksonce da Balkan postane poprište rata. Srpski narod i Jugoslavija stupanjem u rat rizikovali su sve da izgube, a ništa da ne dobiju. Eto, tu prostu i jasnu istinu nisu videli ni Dušan Simović ni naši političari, koji su samo želeli da se dočepaju vlasti, pa koštalo šta koštalo narod i državu. NEMAČKA JE TRAŽILA OD NAS NEUTRALNOST Naš narod sam je prozreo svu ovu perfidnu englesku politiku, koja ga je uvlačila u rat ne za njegove interese, no za engleske. Zato rat 1941. nije ni ličio na ranije ratove. Zato ni srpsko oružje nije došlo do izražaja i srpski narod prevaren i izdan od svojih vodja, koji ga kukavički napustiše, položio je oružje. ON NIJE IMAO RAZLOGA DA SE BORI SA NEMAČKOM, KOJA MU JE BEČKIM PAKTOM 25. MARTA TE GODINE DALA SVE GARANCIJE ZA NJEGOV OPSTANAK, ZA NJEGOVU TERITORIJALNU CELOKUPNOST, ZA NJEGOVU SIGURNU BUDUĆNOST! Šta je Nemačka tražila od Srba? Samo da budu mirni, da gledaju svoja posla, da se ne mešaju u obračune velikih sila, da budu neutralni. Za takvo naše držanje nama je u ovom strašnom ratu bio obezbeđen miran život, osigurana sloboda, pa čak nam je obećan i izlaz na Belo more preko Soluna. Ovo nam Englezi kao Slovenima nikada ne bi dali, niti će nam dati ikad. Uz to bila nam je pružena mogućnost da izvozeći viškove svojih prizvoda i sirovina, upoznamo blagostanje kakvo srpski narod nikada ranije nije imao. Da smo sačuvali državu, da smo ostali izvan rata, danas bi po svome političkom značaju i ekonomskoj snazi drugu pesmu pevali. Što se ne ugledasmo na Tursku. Kako je ona i koliko mudro postupila i svoj narod spasla od užasa rata za ove tri godine. Zar smo mi morali prvi da uletimo u rat i bez ikakvih ugovorenih obaveza sa ma kim, i to sami samcati, goli kao prst, kad je stajalo Nemačkoj na raspoloženje nezaposlenih 200 prvorazrednih pobedonosnih divizija, koje su nas smlatile za deset dana. Eto to je visoka politika velikog muža Dušana Simovića i njegove udružene opozicije. Ali srpski narod platio je i plaća ovu nesrećnu politiku svojih velikih muževa svojom kožom. Stotine hiljada Srba nema na ovom belom svetu, a pali su radi jednog partiskog pogrešnog računa, vođeni jednim demonom srpskog naroda. PERFIDNOST ENGLESKE POLITIKE Engleska politika i dalje je ostala perfidna prema srpskom narodu. Njoj je srpski narod služio za potkusurivanje; kad nije imala koga pri ruci da nahrani svoje krvožedne saveznike boljševike, ona je najradije davala srpske glave u zamenu za engleske i pila srpsku krv, mesto engleske. Njoj se dala prilika 22. juna 1941. godine da nas iskoristi. Njena politika, njena propaganda, njeni agenti JEVREJI i naši odrodi, anglofili, gurnuli su srpski narod u bunu protivu Nemaca, koji su pobedonosno napuštali Srbiju radi borbe sa Sovjetima. Englezi su izmislili Narodno partizanski oslobodilački rat, prevarivši nacionalce da sa komunistima napadnu okupatora. Rezultat je bio porazan. Ta angloboljševička sprega koštala je Srbiju preskupo. Pobuna je bila ugušena, Srbija razorena, mnoga ognjišta ugašena. Simović i kompanija ne zapitaše se: Kako je narodu? Za čiji račun mi ovo radimo? Ne, oni naprotiv i preko radia i preko letaka i preko svojih glasonoša vikali su i uz gusle pevali, uvaljujući sve više naš narod u nesreću. Engleska politika nam je nanela veliku nesreću i time što je obmanjujući naš narod razbijala naše nacionalne redove, rušila našu narodnu slogu. Ona je htela da nas još jednom upotrebi kao slepo oružje svoje politike. Zato je Engleska ranije toliko hvalila Dražu Mihailovića, gledajući da ga iskoristi za svoje sebične račune. Zato su od strane Engleza najbolji srpski rodoljubi stavljeni pod slovo “Z”, mučki ubijani i time stvarani preduslovi građanskog rata, kao da se malo nesreća sručilo na srpski narod, pa je trebalo još da doživi i strahote građanskog rata. Napadi na srpske oružane odrede, koji služe samo Srbiji i Srpstvu, takođe su delo te podmukle propagande. U SLOZI JE SPAS Ali, oni koji su se zanosili ili se još uvek zanose engleskim prijateljstvom vide sada i naličje tog njihovog anglofilstva. Valjda je i njima sada jasno da je njihova bezumna akcija bila od suve štete po srpski narod. Sada bi trebali da i oni uvide da u veri u vlastitu snagu i narodnoj slozi leži naš spas. Kad Draža nije hteo da daje Englezima onako i onoliko koliko su oni želeli, prosto su ga odbacili kao isceđen limun. U engleskoj računici pojavio se novi faktor nesrbin Josip Broz zvani “Tito”. Njemu su se Englezi više zaradovali no Draži, (koga su poslali u arhivu), bacili u staro gvožđe. Udarili su u bubnjeve i talambase i zatrubili na sve strane proizvodeći ga, kao nekad Dražu, i za generala i za maršala, dajući mu i zlato, oružje i municiju, praveći mu čapraz-divane, šaljući mu delegaciju generala pa čak i lordovskih sinova na poklonjenje. Zašto sve ovo, kad je Tito boljševik i neprijatelj engleskog kapitalističkog poretka? On treba momentalno da spasava situaciju, da ne lete engleske glave na evropskim bojištima. Bolje je jugoslovenske, odnosno srpske. I Tito je danas jedini miljenik Engleske. Englezi vele, njemu ćemo dati sve, jer se on bori protivu Nemaca mesto nas. Neka ginu drugi što da se proliva aristokratska plava engleska krv. Englezi će I dalje ratovati pameću, a drugi krvlju i mrtvim glavama. Kod Engleza je sve na prodaju i obraz i čast i poštena reč i garancija – SVE. Juče su uzdizali Dražu, danas mu viču dole. Pre su Kralja Petra i njegovu jugoslovensku vladu kovali u zvezde, zloupotrebljavajući londonski radio pozivajući Srbe da ustanu na oružje. Sad im ne treba ni Kralj ni jugoslovenska vlada. Zato je ona sad “veliko zlo”, banda avanturista i gomila reakcionera. Sad su sve i sva Tito i njegov komitet. Pre su obećali Kralju Petru Jugoslaviju i presto. Sad mu vele: posle rata narod će se izjasniti hoće li monarhiju i Kralja. A to glasanje treba da pripreme Josip Broz i njegove krvoločne bande, kojima treba da priđe srpski narod. Jugoslovensku vladu jure po raznim kontinentima zemaljske kugle. Sad daju jugoslovensko zlato bandi Titovoj, a teraju iz države one koji su po njihovom diktatu priredili 27. mart 1941. godine puč i upropastili narod i državu. Eto to je engleska perfidna politika, to je engleska zahvalnost, to je engleska pravda i poštenje. Ta Engleska kaže da se bori za sutrašnji bolji svet, za pravdu, i čovečanstvo. Zbog te i takve Engleske srpski narod strada, proređuje se, gine, stalno je u životnoj opasnosti, stalno lebdi između života i smrti. Eto takva je engleska politika sa svojim trabantima kod nas upropastila Jugoslaviju i srpski narod. SRPSKI NAROD LEBDI IZMEĐU ŽIVOTA I SMRTI Ja vam ovu žalosnu povest nisam ispričao da vas uplašim, ali sam kazao otvoreno i istinito: Srpski narod lebdi između života i smrti. Samo još jedan pogrešan korak, pa nas može đavo odneti. Stoga je dvanaesti čas da se manemo svoga ličnoga, da ne mislimo na naše lične interese, lične ambicije, partiske ludorije. Pa šta će biti u budućnosti ne vodeći računa o sadašnjosti, nego da mislimo šta nam valja raditi da ostanemo živi. NAJVAŽNIJE JE MISLITI SAMO NA SRPSKI NAROD, NA NJEGOVO SPASENJE I OPSTANAK. Misliti svojim mozgom i ići za svojim narodnim interesima. Ne slušati sa strane nikoga, ne povoditi se ni za kim. Od Engleza i ostalih nemamo šta očekivati do nesreće i prevare. Moramo se pouzdati samo u se. Moramo biti načisto s tim da je Kralj engleski zarobljenik i da mora govoriti i raditi kako mu Englezi narede. Ta njegova naređenja, saveti i poruke iznuđeni su silom, pa za nas ne važe. Narod mora sam sebe spasavati i birati put kojim će ići. Mi Srbi svi smo za Kralja i monarhiju, pa nam ne treba u tom pogledu poruke ni lekcije. Nećemo služiti nikakvu novu vladu pučističku Simovićevu, ni ortačku Simović-Titovu. Simović je demon srpskog naroda i njegov grobar, a nesrbin Broz zvani Tito, najveći krvnik otkako srpski narod postoji. A pošto naši neprijatelji vide da srpski narod neće sa Titom u “oslobodilačku partizansku Titovu vojsku” to izmišljaju novu firmu radi trebljenja srpskog naroda deleći ga na monarhiste i republikance, ali će i tu konačno nasesti. Mi vičemo u sav glas: Mi Srbi, mi smo monarhisti. I ove će godine trajati rat, a ko zna da li će se završiti i iduće. Zato svi Srbi ma gde bili moraju se držati ovih načela: 1. Sačuvati što više srpskih glava; ne liti srpsku dragocenu krv uzalud; 2. Svom Srpstvu matica je Majka Srbija; 3. NAJVEĆI NEPRIJATELJ SRPSTVA JE KOMUNIZAM - Njega treba trebiti iz srpske narodne njive, bez milosti do kraja. 4. Najveći je dušmanin srpskog naroda onaj koji deli Srbe na ma kakve frakcije, partije ili frontove. Svi Srbi moraju biti u jednoj jedinstvenoj falanzi, okupljeni u SVESRPSKOJ LEGIJI. Svi Srbi složno, bratski na okup, da se spasavamo sami. 5. Za sve Srbe nasušna je potreba da svuda čuvaju red, mir i rad. Svaki dan proveden u miru ojačava SRPSTVO i čuva ga za budućnost. 6. Ostati miran do kraja rata. Ujedinjen srpski narod ne može ništa iznenaditi ni u građanski rat uvući. Ovo je najbitnije. 7. Svuda organizovati srpske oružane jedinice protivu komunista uz pomoć nemačku i sa njima lojalno sarađivati svuda. Veru srpsku pravoslavnu i pradedovsku čuvati i štititi kao najveću srpsku dragocenost. Ja sam siguran, draga braćo i sestre, da ćete me razumeti. Trogodišnje iskustvo nas je mnogo čemu naučilo. Uveren sam da više niko neće srpski narod ni zaludeti ni prevariti. Imajte na umu, sada dolazi najveća borba i najveće iskušenje; engleska pobeda u Evropi bila bi u stvari boljševička pobeda. Boljševizam kuca na vrata evropska. EVROPU BRANI NEMAČKA! Kapitulacija Badoljeve Italije pokazala je kakvim strašnim borbenim snagama raspolaže Nemačka. Mnogi će se teško prevariti ako hoće neko rešenje jer bi to rešenje imalo da prospe more engleske i amerikanske krvi, a to neće ni Englezi ni Amerikanci. Jer ko bi držao kolonije? Ko bi vladao polovinom sveta? Ko zbirao bogatstva zemaljske kugle? Otuda su oni gotovi da ispune sve zahteve Staljinove samo da i dalje teče krv tuđih vojnika i naroda a ne njihova. Posao je posao – vele oni. DRAGA BRAĆO I SESTRE Iz ovoga istoriskog mesta, iz beloga grada Beograda, bastiona unesrećenog Srpstva, na domaku plave Avale, tog vekovnog spomenika srpskog junaštva i mučeništva, u ime našeg opstanka poručujem vam: Gospod Bog hoće da mi sami budemo kovači svoje sudbine. Došao je trenutak da se ostvari i duhovno i materijalno jedinstvo srpskog naroda. Ono mora da bude srpsko vjeruju sviju nas, da jednako mislimo i radimo i ne doživimo više 27. mart 1941. godine. Jedan je neprijatelj pred nama: ENGLESKO-CRVENA AŽDAJA – TITO i svi oni koji se iza njega kriju i Srbe trebe. Zaboravimo sve zablude i lutanja. Udrimo složno protiv njih svi Srbi ma gde bili i srpskim se krstom krstili. Nema dvojbe, birajmo: Spas ili propast. Ako produžimo ovako razjedinjeni i razriveni, sigurno ćemo propasti; ako se složimo, spasćemo se, jer su Bog i pravda sa nama. POMOZ BOŽE DA SE SRBI SLOŽE! ŽIVEO SRPSKI NAROD!”- završio je Đeneral Milan Nedić svoj govor.

Samo cigani razmisljaju od danas do sutra, to sto je Tito uradio za Srbe, videlo se par desetina godina kasnije...ali slepci ne vide dalje od svog nosa...kao sto bi danas dupe i majku dali za neki kredit...sta ce biti posle, to nikog ne zanima... A sve te kredite sto je kao povoljno dobio, sve to mi sada placamo...ko to ne vidi, taj je bas slepcina... ПОСЛАНИЦА ОНИМ У ШУМАМА Оним у шумама... Вас све, који остависте своје српске домове, вас, све, које избезуми туђинска пропаганда, вас све, који толико зла причинисте своме рођеном народу, вас све, који не видите или нећете да видите да сте били и остали само жртве Лондона и Москве, питам: Зашто се борите? Зашто проливате своју драгоцену, српску крв? Зар није било доста жртава и крви, страдања и суза? Зашто завијате у црно и ваше и друге српске мајке, жене и сестре? Зашто недужну децу остављате сирочићима? Зашто? Због кога? Бесциљно је то што радите. Ја знам шта вас боли, ја знам шта ви хоћете да изборите, узалуд. Немате ви за то снаге, ни средстава. Слобода је оно што је најдраже вама и српском народу. Ми смо је изгубили. На тај начин којим ви хоћете да је повратите, не можете. Њу треба повратити данас не снагом, не рушењем, него стварањем, ми смо с луде главе изгубили царство. Сад хоћете с луде главе да изгубимо народ. Ви вашом безумном акцијом само изазивате одмазду окупатора. За једну главу немачких узима сто српских. Је ли то хоћете ви? Желите ли ви истребљење српског народа? Кажите шта ви хоћете? Ко страда? Ви бежите у шуму, а остављате незаштићене своје миле и драге, родитеље и породице, село и град. Хоћете ли њих да доведете у опасност? Знате ли колиок ће рат трајати? Може ли српски народ то да издржи? За првом одмаздом доћи ће друга, па трећа па редом. Србаља биће све мање. И онда, када буде требало да се чује глас српског народа, онда ће он бити немоћан. Њега ће околни суседи надјачати, као што су га и надмудрили. Шта сте постигли досадашњом својом акцијом? Само зло. Само уништавање. Само безбројне угашене српске животе. Само тешку проливену крв. Српску крв. Богату Мачву, Поцерину, Краљево, Чачак, Горњи Милановац, Рудник, итд. претворили сте у разна попришта. Пребројте жртве, које су од вас национал-комуниста, како се ви називате, пале код Крушевца, Крагујевца и Краљева. Па зар ћете тако даље? Зар ћете још да нстављате јалову борбу која уништава српски народ? Знате ли колико је само сирочића остало без родитеља? Шта ћемо са њима? Они су без заштитника. Домови су њихови изгорели, огњиште се угасило. Хоћете ли овако даље? Је ли то безумље? Је ли то опште лудило? Или вам је Стаљин толико драг га за њега хоћете цео српски народ да жртвујете? Доста је било крви и жртава. Доста је било страдања српског народа. Доста његовог уништавања. Оставите оружје. Долази зима, а ви сте голи. Шума је зими рђава мајка. Вратите се селу, деци својој, родитељима својим. Зар не видите да је српски народ већ и сувише проређен? Знате ли шта је данас нама неопходно потребно? Мир, само мир, потпуни мир да видамо преголеме јаде наше и предубоке ране наше. Не завијајте даље у црно наш несрећни народ. Нека бар у овом последњем тренутку ваше срце закуца једном и за њега. Доста су вам ум и срце били окамењени, омађијани пакленом дреком лондонских и московских опсенитеља. Склоните ту црвену копрену с ваших очију. Погледајте око себе. Чујте. Не оглушујте се о глас српског разума, о глас српског срца. Ја вас позивам: положите оружје. Влада ће учинити све да се грешке и грехови ваши опросте, да се ране ваше, лудом главом добијене излече, да се ви прихватите и збринете до суђеног дана. А суђени дан доћи ће по неумитном току историје. Ви сте баш до сада све чинили да српски народ постане немоћан, онда када треба да каже мушку реч и када треба да обезбеди своју будућност. На вас ће пасти одговорност што сте били мали у великим тренуцима, што сте били слепи код очију, те нисте видели јасно и бистро догађаје, као орао је српски народ увек гледао у догађаје. Ви сте имали хоризонт кртиве. Ваше су уши биле затворене за узалуд вам дате слатке крике српства. Само српском народу ви сте дужни да служите и никоме више. Не поводите се за излапелим мозговима и којекаквих лордова, саможиваца, без душе и срца, без икаквог осећања за опстанак нашег народа. Опет вам кажем: Мислите само својом српском главом и српским мозгом. Ово вам говори ваш стари ратни друг, ваш командант у првом и у овом светском рату. Хајдете к њему. Он је ваш друг и пријатељ, и заштитник и командант, а више од свега и душом и срцем Србин. Београд, 2. новембра 1941.

Bitno da ti verujes sve sto komunisti kazu, videlo se posle rata koliko su oni bili dobri za Srbiju... naravno da je logorovao svako ko je radio za komunjare, vlada je uspostavljena, rekla je svoje ciljeve, ko je bio protiv, naravno da nije mogao ocekivati nista dobro, pa rat je rat, nije svadba... To sto vi verujete komunjarama da je Nedic ubijao hiljade Srba, vas je problem...bolje mislite zasto je Tito na sremski font, kad je rat vec bio odlucen a Nemci se povlacili, slao nenaoruzanu srpsku nejac, mislite o tome pametnjakovici...na elitne nemacke jedinice, koje se povlece, vidi se ishod rata, ponavljam, Nemci se povlace- tito salje srpske decake da ginu...to su cinjenice, o kojima se ne pise toliko...a vi mislite zasto... O bombardovanju nasih tzv. saveznika- kasnije... Драга браћо, српски сељаци Вама хоћу данас да говорим. Ваши преци су стварали ову државу. Они су ову земљу волели и гинули за њебу слободу. И данас не лежи снага и будућност Србије у искрвареној чаршији, већ у вама, српским сељацима. Са свих страна добијам писма и поруке од мојих ратних другова, сељака, да им кажем шта треба да раде или ме зову у помоћ. Један ми пише: "Шаљи твоју војску у помоћ, јер се више не може живети од разбојничких банди. Гори зулум трпимо од комуниста него што су наши стари подносили од Косова". Други ме зове да му заштитим дом и село, јер ти тобожњи избавиоци национално-комунистички не само што убијају и пљачкају све што нађу већ и на образ насрћу. Трећи вапије: "Аман спасавај. Ово нису Срби што овде убијају најбоље сеоске домаћине. Из целога света се покупила фукара да затре име Србиново. Ево код нас су три некаква политичка комесара који воде банде - један се звое Андреј Мазијанин, други Славко Бјондић, а трећи је Чивутин." Ето, на те безбројне поруке, на вапај нашег несрећног народа који члудо пролива своју драгоцену крв, злочиначки заведен, одговорићу данас. Говорићу вам чисто народски, као што сам то радио 43 године свога јавног рада у народу. Јер ја сам од ваше горе лист. Моје је село Орашац усред Шумадије, близу Опленца и Тополе, гнезда Карађорђевића. Када ми је пре месец дана понуђено да образујем Владу народног спаса, да бих покушао да спречим безумље које би српски народ одвело у коначну пропаст, ја сам био свестан какав тешки терет примам на своја леђа. Имао сам да бирам да гледам како се наш народ узајамно истребљује у грађанском рату, и да га потом смрви казнена експедиција, или да заложим сав свој углед и поверење, којим ме је народ одликовао, и да учиним све што је у мојој моћи да га спасим од коначне пропасти. Као Србину и српском официру, са којим су моји војници у ратовима делили и добро и зло, није ми било тешко да се одлучим за ово друго, и да се сав заложим у служби српскоме народу, а против разбојнијка, одметника, пљачкаша и паликућа. Јер ја не дам да српски народ ишчезне из ове много напаћене српске земље. И зато питам пре свега оне које је безумље захватило: Зашто се борите? За чији рачун? Ви слушате сиренске гласове Лондона и Москве и некакве тобожње станице Шумадије, која је у ствари у Египту, и из које туђински плаченици, безбедни и сигурни за рачун својих госа злочиначки шаљу свој народ у смрт. Знате ли ко вас и зашто одатле наговара да голоруки устанете против окупатора, који је био показао необичну широкогрудост према нама? Мислите ли да можете нешто учинити? Ништа. Изгинућете лудо. Доћи ће једна за другом казнена експедиција. СЛистиће ваша села, попалиће шуме, поубијаће у тој борби целе ваше породице. Невини ће страдати исто као и безумници и злочинци. Однеће вам се сва храна. Са чим ћете дочекати зиму? И како ћете је дочекати? Зар нисте могли са милион бајонета, са хиљадама топова да сачувате земљу, а сада мислите са неколико пушака да отерате окупатора, који је победио све војске Европе? Зар верујете да ће шака безумних пљачкаша и паликућа, и голорука раја коју они терају са собом, ма шта моћи да учини против многобројних дивизија које долазе са авионима, борним колима, топовима, бацачима пламена и бацачима мина? Да ли те је безумље потпуно залудело и ослепило, несрећни српски роде? Ко вас тера обезружане у смрт, у пропаст? Они што свакога дана врече на радију из Лондона, Москве, Каира и Јерусалима? Зашто врече по ваздан? Зато што ће им госа, ако заћуте, да измакне чанак, па нема хлеба. Морају. Да би безбедно у далеком свету живели, они продају крв свога властитог народа. Где је била Енглеска у априлу? Што не дође вама у помоћ? Ниједан Енглез није хтео да погине за спасавање Југославије, исто онако као што није хтео да дође ни 1915. у помоћ Србији. А где је била и та силна Совјетска Русија? Што нас она не помаже у априлу, но остадосмо сами самцати пред најјачом војском света, која нас прегази као олуја. А сада? Ако вас ништа друго не би могло да убеди како очајно стоје и Совјетска Русија и Енглеска, то је овај злочиначки позив из Лондона и Москве да их обезоружани, покорени Срби спасавају. Енглези ниједног војника неће да жртвују да би олакшали Совјетској Русији, а траже да ви устајете на оружје, да би вас одмах окупатор слистио са земље, да у вашој ојађеној отаџбини не никне више ни трава, и да не буде више Србина. Шта се њих тичу Срби и српске жене и деца и српска сиротиња. Шта је њих брига што ће се разорити српски градови и села. Шта се све то њих тиче, само нека се њихови интереси задовоље. Већ сам вам једанпут поручио: немој да се мешате у обрачуне силних. Ку сте ви потегли? Ви само можете да изгубите данас, немате шта да добијете осим коначног истребљења Срба и Српства. Српски народ има рђаву особину: наиван је, лаковеран. Може га лагати свако до миле воље. Зар вас не лажу већ шест месеци они из Лондона и они из Москве. Свакодневно лажу: Те "спас ће доћи пре него што мислите", те Руси код Кладова, а Козаци у долини Тимока. Они нама читају неку историју из Карађорђевог устанка, док су у ствари Козаци истерани чак и из своје постојбине из Запорожја и Дона. Лажу бестидно, берамно и јуче и данасм и сутра и једнако. Лажу и ви им верујете до изнемоглости. Њиховим лажима има да захвали своје страдање, аз своју пропаст сада већ умирена Мачва. Овај пребогати наш крај завео се за гласовима одрода и безумника, пошто је за позивима Лондона и Москве. Истакли су црвене барјаке по општинама, поставили црвене комесаре, поскидали крстове са цркава и замеили их црвеним звездама. Оно што сам свима предочавао десило се. Дошла је казнена експедиција немачка. Узалуд сада из Мачве зову за помоћ. Касно је. Али шта се тиче оних из Лондона и Москве што је Мачва у црно завијена, што је у њој више згариште него домова, што су и криви и невини пропадали под неумитним ударцима. Сав олош са Балкана и море страних агената води те на кланцу, српски народе, а ти као бесловесно стадо идеш за њима. Упитај се које је народности онај потпуковник Мисита, који је водио комунистичке банде око Крупња и Лознице? Припитај се за порекло оних Бјондића и Мозијанина којих има на стотине и који се сатански смеју твојој недогледаној глупости и наивности са којом те у смрт нагоне? У последњој секунди последњег часа дођи к себи, заведени, заблудели српски роде, роде сељачки. Чујте и полујте браћо и сестре, Срби сељаци. Ево, ти и такви људи воде пропасти товј дом, твоју земљу, твоје село, твој народ. Знај: окупатор је довео војску, за коју су туи тврдили да је нема, и казниће те неумитно. Ти ћеш прво страдати, српски сељаче, а сви они бандити, свио они страни плаћеници, који су те у крв бацили, разбећи ће се. И зато те у име Српства позивам: устај, брани своје огњиште од комунистичких пљачкаша, разбојника и одметника од Бога и од власти, од породице и друштва, од цркве и вере. Знај да је ово света борба за одбрану Србије и Српства. Са оружјем или без њега удри и уништавај црвене бандите где их стигнеш, јер ћеш само тако наћи спас. Ако и паднеш у тој борби, спашћеш свој дом, соашћеш своју децу, спашћеш српски народ. Бог нека је с тобом, јер он чува Србију, и моји ореди, који ти хитају у помоћ. Сврстај се у њихове редове, ради твога спаса и спаса твоје деце, мили мој српски сељачки народе. Ето, браћо, и то вам је мој одговор на ваша писма и ваша питања и то вам је мој народни поздрав. Београд, 12. октобра 1941.

naravno da su maltretirali komuniste i ostali sljam, koji je radio protiv srbije i srpskih interesa...isto tako je prihvatio i zbrinuo na hiljade iszbreglica, sto tito nije radio...da imas mozga, to bi shvatio...komunizam je najveca bolest i trebalo ga je istrebiti...Komunisti nisu uopste mislili na srpski narod, njima je bila bitna svetska komunisticka revolucija, briga ih je bilo za srpski narod...Komunizam ionako kaze da nacije nisu bitne, njima je bilo bitno da se u svetu uspostavi komunisticki poredak, po svaku cenu...Dosta o tome, ko razmislja svojom glavom, shvatice... Браћо Срби и сестре Српкиње Данас хоћу да вам кажем горку и тешку истину. Нека после нико од вас не рекне како није био обавштен благовремено о тешкој и трагичној ситуацији српског народа. Србија се у овом тренутку налази на прагу грађанског рата. Приберите се и схватите сву величину опасности које нам прете. Њихове претешке последице сносиће и они који их желе и они који се против њих боре, и они који су криви и они који су прави... Од кога нам долазе теопасности? Од оних истих који су нам већ тешка зла нанели; од оних који су допринели да се у априлу наш народ распадне, а наша држава пропадне. Од оних који су се ставили у службу туђину, верујући да ће данас, у данима нашег страдања, у држави без слободе, најлакше остварити циљеве које им комунизам проповеда. После једног непотребног, изгубљеног војничког рата, ти заблудели синови нашег народа запели су из свих снага да гурну Србију у један нови, грађански рат, који би значио крајњу пропаст српског народа, његово заједничко самоубиство. Браћо Срби, Погледајте истини у очи, па ћете и сами видети како су разбојничке банде уложиле све напоре да до рата дође. Удружени са одбеглим робијашима, исход борбе био, исто онако као и онај мањи, прљави део чаршије и покварене интелигенције која од уха до уха шири шапатом лажне вести које треба да помажу рад на пропасти своје властите земље и свог рођеног народа. Не штитимо ми њих, ту срамну мањину, већ желимо да спасемо ону часну већину, онај здрави сељачки српски народ широм наше земље, оне наше јуначке и честите домаћине на које данас насрћу одметници, пљачкају их, спаљују им домове и убијају их. Њих да спасемо напрежемо ми своје снаге и жртвујемо себе. Да спасемо њих и сачувамо здрави, поштени српски народ за слободну и независну Србију. Зато изјављујемо: ми смо влада народнога спаса, ми смо изван и знад сваке политичке партије и групе, ми смо само браниоци Српства и српског племена. Браћо Срби, Поштено и отворено, ми смо вам изложили стање у коме се земља налази. Без скривања указали смо вам на све оне страхоте које нас чекају, ако се зло н епресече, ако се против одметништва у нашој средини не боримо. Судбина ваша, ваше деце, ваше земље и вашег народа у вачим је рукама. Анархија мора бити уништена. Устајте, остављајте све друге послове, организујте се и приступајте одредима која шаље Влада народног спаса, сатрите одметнике и разбојнике које желе да гурну цео народ у коначну пропаст. Чујте наш позив, чујте наш крик за спас Српства. Чујте и похитајте јер су и часови скупи, у сутра ваш одзив може већ касно доћи. Обраћамо се и вама, грешници, верујући да је и међу вама већина само заблудела. Дођите свести. Оставите шуму, пушку и бомбу. Вратите се породици и дому свом. Вратите се своме раду. Оставите велике и силне, нека се они међу собом објашњавају и споразумевају, не мешајте се у туђе рачуне. Дајемо вам последњи рок. Сваки онај који се до 17. септембра врати своме дому, а који није учинио никакво дело злочина, биће поштеђен законске одговорности. Оне који се и овом последњем зову не одазову, уништиће српски народ, свестан да, уништавајући њих, спасава себе. Српски народе, упамти добро да ти је ово последњи час да осигураш себи спас и опстанак у овој много напаћеној и благословеној земљи. Београд, 15. септембра 1941.

ПОСЛАНИЦА СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ Омладино наша, децо славних предака, синови отаџбине наше Вама се данас обраћам, вама упућујем свој позив, јер сте баш ви, уместо да будете ослонац, обновиоци и изградиоци земље своје, учинили највише да још болније закрваве и овако тешке њене ране. Несрећна туђинска пропаганда помутила је ваш вид, и збуњене и обмануте, гурнула вас да, баш ви, будете оруђе пропасти народа свога. Омладино српска, децо отаџбине наше. Вратите се здравом разуму, српском разуму. Уставите се. Стојте. Не у провалију, не у бездан у који гурате себе и народ свој. Није српски народ то заслужио од вас. Ма како да су паклени туђински утицаји који су вам душу разорили, који су вам срце отровали, који су вам ум помутили, ипак сте ви синови народа српског, покривени старом славом српском. И у данашњем сумраку блиста она јаче него што је то светлост пожара, којим, гурнути туђином, ви палите своју сопствену кућу, којим, заблудели и избезумљени, желите да спалите свој сопствени народ. Април је ове године означио југословенску срамоту, а не српску. Још је жив народ витезова, који су ту славу пренели широм Балкана. Али, запамти то, омладино наша, то није никад био народ паликућа, ни народ пљачкаша, нити разбојника ни подмуклих убица из заседе. Кроз читавих тринаест столећа ореол витештва осветљавао је пут српског народа. Не да, не дозволи, омладино српска, да те са тога светог пута злокобни туђински гласови одвуку не само у пропаст, него и у нову срамоту. Светао је, частан и јуначки био увек пут српског народа и такав мора остати. Ко са њега скрене, отпадник је и издајник српског народа. Не гледај ни лево нидесно, омладино српска, гледај само на велике своје претке. Дошло је пресудно време. Време када се мора мислити својом главом, српском главом. Дошао је последњи час да вам се отворе српске очи, да кроз њих видите бистро и јасно и догађаје и људе, а пре свега интересе нашег народа. Децо моја Не трујте се пићем из отровног туђег брлога; напајајте се чистом водом са извора здраве српске народне свести. Ту ћете једино наћи најлепшу историју коју може један народ да доживи. Ту ћете, ако само погледате, ако само духом својим захвалите, наћи дела својих отаца, и задрхтаће вам срце пред тим откровњем од радости, поноса и страха. Страха, јер ћете тек у том тренутку открити и разумети какав је кобан и страшан био пут на који су хтеле зле силе да вас баце, да униште вас и народ ваш. Тај пут, на који су они хтели да вас гурну, није пут части. То није пут јунаштва, јер јунаштва нема без витештва. На томе путу нема победе. То је пут који води само на згариште и гробље. Неславна згаришта и неславна гробља. Омладино српска Нека у твојим младим срцима закуца опет онај херојски, витешки откуцај, којим је куцало срце српског народа кроз векове. Нека у теби живи увек само душа наших праотаца и онда никад нећеш скренути са правог народног пута. Њиме пођи данас већ, омладино, последња веро наша. Крваве ране Србије. Да ли вас оне боле, омладино српска? Њена сте ви деца, у њој сте први дах свој удахнули, прво вас је сунце ту огрејало и прву сте реч у њој прозборили. Зар има за вас нечег ближег, нечег приснијег, нечег дражег од отаџбине, свете земље у којој леже кости наших отаца? Она је ваша и у срећи и у несрећи. За њу су, једино за њу, а не за туђе обмане, милиони ваших предака као јунаци и витезови умрли. Будите свесни да носите име Србина, има велико, име тако славно и часно да вам данас, многим, не припада. То велико име, то је наше највеће благо у нашој данашњици срама и понижења. Оно је једина звезда водиља данас на нашем замраченом небу. Децо моја, синови Србије Ја дижем славну заставу српску, заставу за чије су часно и неупљано лепршање милиони дали драговољно животе своје. Хајте под ту заставу вере и надде, части и јунаштва, која ће одагнати од нас све патње и све поразе наш. Прихватите је и носите је, чувајте је и браните је. Омладино српска Ове моје речи су аманет мој и тестамент вама упућен. Кроз моју душу и моје срце говоре вам милиони из гробова који су славно, пожртвовано, пали на бојним пољима вас ради, вама да буде боље. Последњи тренутак избија Вратите се дому своме, огњишту очинскоме, вратите се отаџбини. Вратите се мајци Србији. Дођите да заједно са мном узвикнете: Све за Њу, ништа против Ње. Београд, 10. септембра 1941

Komunisti, demonikrate i ostali srpski izrodi uvek pricaju lazi o mnogim stvarima, pa tako i o coveku koji je zrtvovao sebe za dobrobit Srbije, rec je o Milanu Nedicu...evo par njegovih govora kao predsednika srpske vlade u najtezim vremenima za nas narod...Ko ima mozga i misli svojom glavom, moci ce da poveze neke stvari... Драга браћо и сестре Говори вам брат армијски генерал Милан Недић, председник српске владе. Говорим вам из дубине српске душе и срца, честито и поштено, тако ми Бог помогао! Данас српски народ преживљује најтеже дан откако се доселио у ове балканске земље. Априла месеца ове године изгубили смо слободу и државу, а сада нам прети опсност да изубимо народ. Нашом лепом земљом чује се лелек, јаук и плач. Устао је брат на брата. Пале се жита, тешка замука радног света. Руше се јавна добра, убијају се сеоски домаћини по равној Мачви, Шумадији, Поморављу. Пролива се нештедимице српска крв. Питам вас: зар није било доста проливања српске крви? Зар није било доста мука и патњи, болова и суза, рушења и гзаришта, него су чак браћа ударила једно на друго. Хоће у грађански рат. Нешто што је најстрашније. Као да зла коб гура српски народ у амбис. Као да хоће да се испуне речи наших непријатеља: "Да ће друмови пожелети Срба..." Али у име ваш ја им узвикујем: да ће се преварити; догод тече јуначка крв у српским срцима, догод је чистог српског народног разума, неће то бити. Наћи ће српски народ свој прави пут. Дошао сам на владу да спасавам народ, да се међусобно не истреби; да завлада ред и мир, рад и братство; да сачекамо завршетак рата здружени под српским барјаком. Само Слога Србина Спасава. Шта ми можемо сада да учинимо? Ништа. Само себи зло. Ми смо зрно песка у узбурканом светском мору. Данас се врше обрачуни највећих сила света. Ту ми нити можемо помоћи, нити одмоћи. Немој да се мешамо у туђе ствари, јер ко се меша у туђе ствари обично извуче дебљи крај. Решио сам се да народ поведем правим народним путем да гледа своје интересе и да се сачува од истребљења. Образовао сам владу националног спаса. Она вам даје данас овакву изјаву: ДЕКЛАРАЦИЈА После пет месеци од једног несрећно започетог и још несрећније завршеног рата, у којем је нач народ изгуби ослободу и независност и све тековине своје столетне мучне борбе, Србија и српски народ добили су своју владу, која ће самостално, под надзором немачког војног заповедника у Србији, руководити пословима своје земље. Влада долази на управу у тренутку кад у земљи понова прште пушке и вије се дим на згаришитма напих домова, а српске мајке и сестре завијају се у црно. И овога пута су то они који служе туђинским интересима или су заведених туђинским агентима, који су узрок страдања српске земље, страдања које се - ако се одмах не прекрати - може претворити у потпуну пропаст. Да властитом снагом српског народа спречи ту пропст, дошла је нова влада. Она је добила право да слободно организује живу народну снагу национлно и ради оружане одбране, и да је употреби за спас своје земље и свога народа. То је њен прави и најважнији задатак. Ако у томе успе, а она у томе мора успети, она ће своме народу за зиму која предстоји обезбедити хлеб и огрев. У нашој земљи има и жита и угља и дрва. Победник у рату и окупатор наше земље није их уништио и не жели да их узме. Али их уништавају они који, служећи тушим интересима, позивају народ на буну, руше саобраћај, затварају руднике, спречавају рад у пољу, у шуми, и вароши и на селу. Под изговором да све што се ствара у наој земљи служи туђину, и да стога не треба радити већ рушити, они ће оставити наш народ без средстава за живот, и узалуд ће он чекати помоћ са стране, она ни откуда неће доћи, као што није дошла ни шестог априла. Влада која је израз воље српског анрода за живот и концентрације његове националне снаге, неће допустити да рушилачки елементи, ма како се они звали, доведу земљу до анархије и пропасти. Она позива српски народ да јој у том епомогне, да из своје средине избаци оне који му сметају, да се свом снагом посвети раду за обнову своје земље. Само предани рад може уклонити рушевине које је на свим опљима оставио несрећни рат за собом, и да поврати вредности. Наше национално богатство, земља и шума, руде и вода, мртав су капитал и нико их неће оживети до наш смишљен и истрајан рад. Да врати земљу дисциплинованом националном раду, влада ће увести обавезну службу рада, под руковођењем посебног министарства рада, ова служба има у исто време да буде велика школа националне дисциплине и рада за заједницу. Када поврати мир и обезбеди ред, влада ће се посветити даљем привредном и социјалном изграђиваљу Србије, и на тај начин спасти језгро српског народаза његово јединствено и слободно учешће у будућем мирном изграђивању нове Европе, заједничке домовине, која има да пружи сваком народу широке могућности за слободан развој његових снага на добро целине. Српски је народ свестан да је судбински повезан за народе Европе и он је у овом рату умео да оцени витешко држање немачког војника. На његово пријатељство он ће одговорити својим пријатељством. Само то одговара витешком карактеру српског народа. И уколико пре он буде властитим снагама савладао рушилачке елементе у својој средини, утолико ће се пре мемачка војска посветити својим националним задацима. Велики немачки Рајх, иако победник у рату, неће да буде непријатељ српског народа, он нам је данас повратио право на употребу народних знамења: грба и заставе; верујемо дубоко да ће сутра имати пуно разумевање за животне потребе српског народа. Влада неће ни једног тренутка заборавити те потребе. У томе погледу, као и у погледу заробљеника, избеглца и у погледу унутрашње управе, влада је самим преузимањем своје дужности, обезбедила побољшање услова које ће постепено доћи до изражаја. Она стога мора захвалити, у име своје и нашег народа, великом немачком рајху и његовим представницима у Србији, на великој политичкој увиђавности којом правилно оцењују дух и потребе српског народа. Одајемо јавно признање и хвалу досадашњој управи комесара, који су се заложили несебично и патриотски, у најтежим часовима нашег народа после катастрофе од шестог априла, те ублажили преголеме невоље, јад и чемер обезглављеног српског народа. Стварање српске владе је видан напредак у постепеног враћању српског народа самом себи. Она је добила шира овлашћења. За њу и цео српски народ не значи само већа права, већ и дужности према самом себи. Да их до краја испунимо, то је наш свети задатак и наш спас. То вам је браћо и сестре изјава српксе владе. Од вас тражимо поверење, помоћ и времена за дела. Све ово само за срећу и опстанак нашег много намученог народа. Београд, 2. септемрба 1941

Kakva degenericna izjava, ne vredi komentarisati... Sto se Poljske tice, te teritorije, koje su Nemci trazili, su i pripadale Nemackoj...kao sto bi Srbija, da ojaca, odmah trebala da trazi neke terotorije za sebe, od hrvatske... Obaveza je magarce sacuvati narod, ti si pickica koja se nikad nigde ne bi borio vec samo sere...kad si tako opasan, zasto se ne boris recimo protiv obezbedjenja na metal koncetima? Svi znamo da su idioti, da napadaju ljude bez razloga, pa sto ne skocis na njih? Zasto tu ne pokazes da si za pravdu?Ja cu ti reci, zato sto si picka i ne smes...a vamo pricas da su Srbi trebali skakati na jaceg i ginuti...Jednostavno, pickica si , bio, jesi i bices...A pravis se pametan...i najsrecniji si kad se prica o tebi, jer nemas nista u svom jadnom i bednom zivotu...

Ma to zna svako normalan, kad pricas privatno sa nekim ozboljnijim ljudima, koji su cak u Demokratskoj stranci, rece ti da smo se zajebali, svako normalan vidi da je bolje da smo cutali i cuvali svoje dupe...umesto sto smo ginuli za druge...I niko me ne moze ubediti da je pametno ginuti za druge...naravno, niko ne voli da bude okupiran ali komunisti su to koristili da bi ostvarili svoje bolesne ciljeve...Isti ti komunisti su imali saradnju tridesetih godina sa ustasama, imali su zajednicki cilj, da se tadasnja kraljevina jugoslavija srusi... Kad su seljaci jednom prilikom rekli da ustanci ne vode nicemu, da Nemci vrse odmazde i da je bolje da budemo mirni, Mose Pijade(inace Jevrejin) je rekao kako se ustancici moraju dizati po svaku cenu, i da ce ako nestane Srba, Srbija da se nastani Kinezima ako treba ali da se ustanci moraju dizati... A sto se tice pakta, posle pregovora, dok jos nije potpisan, dobili smo i dodatne garancije i jos bolje uslove.. Debili kazu da se Hitleru nije moglo verovati, slazem se, u politici i zivotu nikome ne smes verovati, ali trebali smo cutati, za to vreme se spremati, jacati...pa ako pogaze rec, uvek mozes ratovati...Ovako, krenuti na 50 puta jacu silu, verovajuci Britaniji da ce nam pomoci, to je bila ludost... Naravno, Englezi su i Poljake nahuskali, kao, pomoci ce im ako ih Nemacka napadne, videlo se kako su im pomogli, Nemci pregazili Poljake odmah.. Drazu Englezi prodali kao dzak krompira, sta reci...Neki su bili pametniji i upozoravali ga ali nije vredelo...i on je shvatio na kraju kako stvari stoje, pa je trebalo doci do ujedinjenja svoh patriotskih snaga ali je bilo kasno... Najgore sto mi Srbi uvek idemo protiv sebe, prvaci smo, svetski prvaci u medjusobnim razmiricama...i to smo uvek skupo placali... Da ne pricam o sremskom frontu, kada je Tito slao srpsku nejac na nemacke elitne jedinice, koje su se povlacile, ishod rata je vec bio poznat, ali Tito je slao srpsku nejac da gine, sve smisljeno...ko to ne vidi, taj je stvarno slepac...jebes ideologiju, treba narod sacuvati! Od svih naroda bivse Jugoslavije, mi se najvise primili na komunizam, bratstvo i jedinstvo i ta sranja, eh...

Ti si jedan od najvecih glupana koji postoje, tako da tvoje misljenje niko normalan ne uzima za ozbiljno...osim teskih pacenika kao sto si i sam... Da ista imas u toj glupavoj glavudzi, znao bi da su Srbi ginuli za ciljeve Britanije, i SSSr...da ne spominjem gradjanski rat...ali sa mulcima ne pricam... Trebalo je da gledamo svoj interes, ne onteres Britanije, Nemacke i SSSR... Britanije je preko komunista organizovala puc 27.marta, posle toga smo popusili za 10 dana, iako su nam vojska kao i cela drzava, bili u rasulu, debili su nas gurnuli u rat...znaju se posledice... I kad smo okupirani, neke zemlje su bile mirne, sacuvale svoj narod...dok smo mi, po nalogu Britanije(Draza) i SSSR-a (Tito) dizali neke ustanke...i samo sebe zavili u crno...Drugi su cutali, pustili da se svetske sile medjusobno kolju...i drugi su sacuvali narod...vecinom...a nas izginulo ko zna koliko... Da spomenem, kad smo bili okupirani, vladao je red, nije bilo streljanja...sve dok glupaci po nalogu stranih sila nisu poceli raditi to sto su radili...Naravno, ustase su jedva docekale kad smo mi pljunuli Nemackoj u lice, da im se oni uvuku pod kozu i da ubijaju Srbe...Madjari takodje...A mi smo imali najbolje moguce uslove paktom, bolje od bilo koje zemlje u okruzenju... Imam vrlo zanimljivih tekstova...naravno, debili koji citaju samo jednu propagandu, njima mozes i crtati ali njihov mozak to ne moze i nece da shvati... Naravno, ti isti debili kazu da smo 99.g. trebali ljubiti dupe NATO paktu , jer je to sila, bla bla...a kazu da smo 41.g dobro uradili sto smo pogazili pakt, iako Nemacka nije htela rat sa nama, samo prolaz za Grcku, bez ikakvog ucesca nasih trupa... Znaci, 41.g smo trebali skociti na najvecu silu, iako se videlo iz aviona da su jaci 50 puta...mada oni nisu hteli rat sa nama...a 99.g. smo trebali predati Kosovo bez borbe i ljubiti dupe Americi i Nato paktu, iako su oni ocigledno protiv nas. Gde je tu logika? Jasno je, debili samo ponavljaju ono sto jedna strana forsira po medijima...I takvi se uvek najvise prave pametni, mada nemaju nikakvog osnova za to...time lece svoje komplekse...

Da smo bili mirni, sacuvali bi narod...ovako smo ginuli za druge...i najvise nas izginulo...i sad mi kao pobednici...neki su bili pametniji i mnogo bolje prosli...Ko misli drugacije, taj je slepac...jer su cinjenice neumoljive...izginulo nas je toliko...bespotrebno...

I tata bi sine Na poslednja dva kojima sam prisustvovao, imao sam i ja zapazen nastup...mozda me prime u bend, kao dopunskog clana

Ovde ima toliko velikih strucnjaka, nas fudbal nikako ne moze propasti...mi cemo ga izvuci iz krize, vidite da sve znamo...samo da nas neko postavi na vodeca mesta...Ja mogu da obecam odmah sve moguce titule, domace, uspeh u Evropi, svemiru, kamioni, avioni...naravno, kamioni i avioni za mene

Meni stvarno nije jasno kako se cigani pale da su vec sad opasna ekipa, jer dobijaju neke levake...I tako vec par godina unazad... I dobise jedan derbi pa poleteli kao da su uzeli Ligu sampiona... A na sve i jednom tezem gostovanju, bili razbijeni, Hemofarm ih ubio, Cibona takodje... Za derbi su imali celu nedelju da se spreme, Partizan je izgubio vecim delom zbog toga sto je imao samo dva dana spremanja za derbi, to da vam je jasno, to zna svaki pravi i realni poznavatelj kosarke...to zna i Pesic(kome svaka cast) Mada, neosporno je da Zvezda ove godine ima bolji tim ne go prethodnih, to je dobro za nasu kosarku...pa neka prvenstvo uzme bolji...Naravno, ja navijam da to bude Partizan...

Crni Drazo, pa neces valjda sudiju psovati, to su sve posteni ljudi

Pa vodje navijaca i glavni medju njima, imaju sigurno mnogo vise para nego sto mislis..mnogo vise...ali to nije tema...ne znas, nisi upucen... Fudbal, kao i svaki sport, nema vise dusu...i jebes ti fudbal i sport, odkad su uveli pravilo da mozes imati stranaca koliko hoces tzv. Bosmanovo pravilo...

*Koja su najveca cetiri razloga zasto su kompjuteri zenskog pola? 1. Zato sto, svaki put kada nabavis dobar kompjuter, dodje jos bolji i savrseniji. 2. Zato sto, svaki put kada kompjuter kaze 'bad command or file name' to lici na onaj zenski komentar 'veoma sam ljuta na tebe ali ti necu reci zasto jer ti to vec znas' 3. Zato sto su cak i najmanje tvoje greske sacuvane u nekom fajlu za kasniju upotrebu. 4. Zato sto, svaki put kada mislis da si dobro prosao kupujuci kompjuter po povoljnoj ceni, potrosices jos citavo bogatstvo na dodatne softvere Човек заглавио у саобраћајној гужви негде у Београду. Дуго времена стајао тако, а колона ни да мрдне. Након неког времена, неко му закуца на прозор. Он отвори и пита човека који му је куцао, у чему је проблем. -Зашто је толики застој? -Терористи, човече. Отели су Чанка, Чеду, Николића, Пешићку,Коштуницу и Тадића. Траже откуп од 10 милиона долара или ће их полити бензином и запалити. И, ето, ми идемо од кола до кола и скупљамо добровољне прилоге. - И, колико ко даје у просеку, упита возач? -У просеку по литру, одговори човек. du Amerikanac, Nemac i Lala prasumom i ulove ih Amazonke pa im daju izbor: smrt ili zivot bez kurca... Amerikanac misli: "Zivot je Zivot" i odluči se za amputaciju. Amazonke ga odvedu u jednu kolibu, kratak urlik, Amerikanac izlazi napolje, drzeci se za krvavo medunozje... Nemac donese istu odluku. I njega odvedu u kolibu, pola sata uzasnog urlikanja i jaukanja i napokon i on sav krvav izlazi iz kolibe. Red je na Lalu, ali on zamoli Amazonku da mu samo odgovori na jedno pitanje. Amazonka pristane i on je upita: Zasto je Amerikanac bio tako brzo gotov, a kod Nemca je to potrajalo? Amazonka: Znas, mi ih secemo po zanimanju. Amerikanac je lekar, uzele smo skalpel i cak... Nemac je drvoseca, njemu smo ga morale otpiliti, pa je malo duze trajalo... A Lala ce na to: E, mojega ces da lizes dok ne otpadne, ja sam sljadoledzija!

Ima tu dosta istine...zato i ne idem na utakmice odavno, zbog tih glupih fudbalera da se nerviram...mada volim sport ali to je sad samo biznis, nista vise...mada, opet se nekad iznerviram, kad gledam...ali ne kao pre... mada, ima navijaca budala ali su predrasude sa su svi klosari, ima i visoko obrazovanih, odlicnih studenata, nisi bio pa ne znas...U Engleskoj pogotovo, ljudi sa odlicnim poslovima, radi cele nedelje, pun je love, ali ode vikendom da malo divlja, valjda mu je to ventil...

Sto nas je vise, zanimljivije je Jebes svadju i prepirku u troje, bolje da ima vise ljudi, pa svako svoju politiku vodi

Ona Cogito ergo sum, izreka, sto se tice sporta, mogla bi se preinaciti u - Psujem, dakle gledam utakmicu

Eh, kad bih ja mislio sta ce o meni ko pricati...mada, cuo sam dobrih prica, da se nasmejes do suza Nego, sutra je Vosa - Partizan, sta ocekujete? ja ocekujem atomski fudbal, svetskog kvaliteta, pun stadion, oba ekipe ce pretrcati kilometre...mozda se i spoje dva-tri uspesna dodavanja Tipujem na nereseno...