Dersu Uzala

Pa...da. Sto bi ubacivao njegov URL ako nisi on? A i otkud bih znao da nisi Bane Jelic? Do pre neki dan nisam ni poimao da ima neki Bane Jelic...onda procitah onaj thread za Vai-ja u Bgd . Zabezeknuo sam se doduse kad rece MartyF da je u vojsci...pa jos SCG. Kod damira sam kupovao neke sprave dok je radio u nekoj radnji u kraju, a koliko se secam iz Hrvatske je rodom. Sta bi on radio u vojsci SCG ?

@Gargamel Osecam obavezu da pojasnim jos jedared: Slazem se da je opamp linearac do bola. Pickup nije. Kako rekoh gore, po dizajnu dolazi do kompenzacije i kompresije (linearnost, najprostije receno, je karakteristika aktivnog ili pasivnog elementa da reprodukuje identican oblik signala na izlazu u poredjenju sa ulazom). Ako ubacis opamp bukvalno u kolo, bez ikakve kompresije i peglanja, on idealno pojaca signal koji je sjebanog frekventnog opsega iz pickupa na prvom mestu. Nista nisi postigao, posto svi magneti krate dooonje i gooornje frekvencije (srednje su najizrazenije). Kad su smislili opamp on je bio hvaljen kao keva za sve. Kao, moci cemo za male pare da korigujemo, uz jedan solidan dizajn samog kola, osnovni problem kod elektromehanickih izvora zvuka (te igla na gramofonu, te mic, te pickup). Ja sam u fazonu, mojne da mi korigujete dedicu tim srrrrrrranjem, nego korigujte sam izvor zvuka (pa tako imamo i mic-ove od po soma-dva dolara, igle i pretpojacala za gramofone isto od po par soma, ali gitarski magneti i dalje malo kaskaju za tim). Ja licno ne prolazim placebo test. Uglavnom mi je savrseno jasno, pogotovu kod high-gain aplikacija, sta je lampas a sta nije. Imao sam i jedne i druge. Imao sam bre Gallien Krueger-a 250ML , po meni mozda i nenadmasenog gitarskog tranzistorca . Dobro de verovatno ih nisam sve probao, ne mos' covek da postigne. Secam se i nekog HH 112 kombasa. Kidao bese. No, digresiram. Ne mrem ti ovde i sada objektivno objasniti razliku izmedju lampasa i tranzistorca ukratko. Ima toga po netu. A ogromna je u audio aplikacijama. Golema. O digitalnim simulacijama da ne pricam. Bljak . PN spoj nije nikakva vizualizacija; crtez u skolama je malo stilski doteran ali to je to. Da ne ulazim sad u detalje, godine skolovanja su to. Ne znam tacno o kakvoj 'magli' pricas, ali se nesto ne secam ni da sam ikad kapirao da je elektron kuglica. Cestica jeste, ima masu, naelektrisanje a kako je sazdana ne znamo jos uvek ovih dana. Lampa se izaka jer se specijalan premaz na katodi (od elementa prebogatog elektronima, podloznim termoemisiji) 'istrosi'. Ne bude vise bogat elektronima kao nekoc. Boga ti, gde kupujes te lampe sto traju 5-10 godina ? Nema tu vise od 6 meseci sljake ako koristis pojacalo redovno. Sem lampi koje idu u cevna hi-fi pojacala (posto u hi-fi pojacalima nikad ne dolazi do klipinga, da ne kazem distorzije, pa tako nema ni saturacije koja ultrabrzo trosi lampu). Da skratim pricu, iako je namena ista (pojacanje) princip dejstva u tranzistorskim kolima u poredjenju sa cevnim kolima je nebo i zemlja. Nikakve dodirne tacke (sem cinjenice da pojacavaju). Tema za drugi forum. Imaj na umu da ovde pricamo o gitarskim pojacalima. Generalno se da napraviti sjajno audio hi-fi pojacalce za kucni stereo (ili profi) od tranzistora. Ne od opampa nikako ali od FET-ova i MOSFET-ova jasta. Recimo Krell . Mnogo komplikovana rabota doduse, sa preskupim delovima. Idemo dalje... E, da...pa zato i nemam Marshalla...zato i imam Boogie-ja . Opamp? No ma'am? Not today. Not for me. Nis' se ne brini za sumove. Kvalitetnim otpornicima, pazljivim dizajnom stampane ploce i pazljivim povezivanjem komponenti (preko sto kracih i uredno postavljenih vodova tj zice) suma nigde. Cuti sprava negde u cosku dok je ne opaucis signalom.

@Nurg Ovo je zabavno . Ajmo po dnevnom redu: i) Benedetto, D'Angelico i D'Aquisto svi prave (u 99.99% slucajeva) jazz hollowbodies. Nisu neko kvantno merilo, posto generalno imaju vrlo uzak asortiman proizvoda. Tacno je da su tu smatrani nenadjebivim. Isto tako je poznata cinjenica da (mnogi) njihovi sledbenici danas koriste CNC router cak i za archtop (naravno samo za grube radove, pa posle rucna fina obrada). U Johnovo doba CNC routeri nisu ni postojali (tip je umro '64) a Jimmy iako nekih 30-tak godina mladji od Johnny-ja (i njegov glavni ucenik), odrastao je u svetu bez routera. Tesko je starog konja nauciti novim trikovima. Uzgred budi receno, kapiram i da oni pripadaju odredjenoj 'skoli' graditelja, i verovatno ne bi koristili router za zivota i kad bi mogli. Stvar artistike i zanata , i to postujem. Za Boba ne znam da li je ikad koristio router, mladji je, ali mi je sumnjivo, iz gore navedenog artistickog pristupa, da bi se i on latio kompjuterizovane masine. ii) Rudy kao i druge 'boutique' firme ce koristiti CNC bukvalno svaki put kad mu se ukaze sansa. Jedino kad mu neko naruci 'custom' gitaru, i spreman je krvavo da je plati, ce Rudy (da bi opravdao cenu) napraviti gitaru rucno. Koliko znam on ih i ne pravi sam vec jedno 20-tak godina (John Suhr mu ih je radio, a Rudy je samo nabavljac i biznismen iako okolo prica da je uradio par gitara u mladosti). Pensa/Suhr su pravili gitare prvobitno od Schecterovih (masinski obradjenih) delova a kasnije kad je Schecter puko i Tom Anderson odneo sam sobom "pin-router" (ti ces znati sta je to, izvinjavam se ostalima), uzimali su gotove delove od njega. Kad je i to puklo Rudy je bio 'cheap' i nije hteo da ulozi grdne pare u CNC router i opremu a Suhr-u se nije dalo zajebavati sa pin-routerima. Uzgred budi receno (za ostale citaoce) prakticno se nijedna gitara (sem tih artisticko/zanatsko/luthierskih momenata) ne pravi bukvalno rucno. Pre CNC i pin routera postojala je DupliCarver masina koja prilicno efikasno napravi kopiju bilo cega (pa tako i delova gitare) ako imas original. Znaci, masovna proizvodnja. Tako su pravljeni Gibsoni i Fenderi iz davnina. Isto tako, retko koja gitara (cak i najgori krs) je 100% pravljena masinama (CNC reze, busi, glodje, obradjuje konture, sta sve ne, ali ne lepi niti farba, niti polaze pragove ni inlays, itd, itd). iii) Nisam upoznat sa zivotom i delom Samuel Zygmuntowicz-a, jasno mi je da je opasan graditelj i restorater violina. Violina i solid body elektricna gitara nemaju ama bas nikakve dodirne tacke. Ali nikakve. Dobro de, prave se od drveta (a i to je pod razno). Zice? iv) Ponavljam (za publiku) , suplji instrumenti (pa tako i violina) se ne prave routovanjem, kopanjem i glodanjem, vec lepljenjem stranica i krivljenjem drveta. Gde je tu posao za router, zivota ti ? v) Ko je uopste spominjao Gibson ES seriju, u ovom ili onom kontekstu? Anyway, opet nije ni bitno jerbo su i to SUPLJE gitare (hollowbodies) pravljene lepljenjem i krivljenjem (tu je ta artistika ). vi) Mace Bailey i Jim Donahue su, primera radi, u Ibanezu radili Vai-ju, Satriani-u i Reb Beach-u djitre osamdesetih i devedesetih. Rucno prakticno (tj sa rucnim routerom naravno) do 88 godine a onda uletese pin-routeri a kasnije i CNC. I Mace i Jim i Steve i Joe i Reb se kunu u majku da nije bilo razlike (tada) u finalnom proizvodu nacelno (djitristi su doduse stavljali neku svoju caku na svoj instrument ali je svako mogao da kupi istu takvu gitaru i da stavi tu istu caku ako je samo znao za nju. Npr Vai stavlja 'trem-setter' pozadi svoje vibrato rucke (iliti tremolo rucke) i lepi komade izolir trake po pickguard-u (sto se sve da videti na njegovoj 'Evo' na njegovom sajtu). Ali to moze i bilo ko da stavi, sve ostalo je 'stock'. vii) CNC i PRS kvalitet nemaju blage veze. Paul je 'hit it big' pocetkom devedesetih i ljudi su investirali u masovniju proizvodnju. Napravili su citav novi proizvodni program, za ljude sa plicim dzepom i to je to. Routere koriste kako za jeftinije tako i za najskuplje instrumente (ali u manjoj meri doduse jer moraju nekako da opravdaju trosak gitare od 8000$-15000$). Paul je koristio i pre 1995 routere (Aprila je pustena u pogon nova fabrika); samo nije hteo da puno kenja okolo o tome, opet da mu neko ne bi zamerio sto u tom slucaju ne prodaje gitare jeftinije. viii) Generalno gledajuci, prakticno niko ko je bitan danas u svetu gitare nema zamerke oko koriscenja CNC masina (i drugih masina) prilikom izgradnje superkvalitetnog instrumenta. Ono sto ljudi (gitaristi i konzumeri generalno) zameraju je cena. Majstori kazu da im masine pomazu u radu i skracuju vreme koje provedu u repetitivnim radnjama, manje vise nebitnim za sam zvuk. Onda je sasvim opravdan zahtev publike da cene i tih superkvalitetnih instrumenata budu pristupacnije. Iz tog razloga poneki majstori kriju, kao zmija noge , cinjenicu da koriste masine. ix) Tu pricu da je gradnja instrumenata pasija i uzitak sam cuo od svih navedenih likova. To je bilo u pocetku. Dok jos nista nisu ni prodavali. Onda su krenule narudzbe sa svih strana, pa karijera, stani-pani. Deder u radnju po CNC. x) Naravno da masina ne vidi nepravilnosti u drvu, majstori su tu kod nabavke i prilikom rezanja na plank-ove. xi) Majstori koje ja znam ne ispravljaju nepravilnosti vec bace taj komad ili eksperimentisu sa njim. Retko se to inace desava...vidi pod x). xii) I dalje se setam po LA. Vecinu ovih likova koje ti spominjem znam licno. Par njih preko tih koje znam licno. I tako redom. Neke vidjam jednom godisnje, neke jednom nedeljno. Sad se setih, NAMM show je za neki dan Boga ti . Vreme za nova poznanstva i obnavljanje starih. Za kraj, nije ovaj esej zamisljen kao Biblija. Kapiram sta ti radis i cemu stremis, i na kraju krajeva zelim ti svaki uspeh . Nije lako nadmasiti masinu u nekim stvarima, ali jos generalnije, nije lako napraviti sopstvenim rukama jedan lep, zvucan i vanredan instrument bilo kog stila. Imam par gitara koje su 100% hand made (sem 'gvozdjurije' doduse) i gledao sam ih kako nastaju iz zivog drva. Fenomenalan trip .

Cek, sad vidim i sam da nisam bio bas najjasniji gore. Ispeki pa reki . Znaci taj operacioni pojacavac, koji sluzi i kao 'gain booster' izmedju ostalog, mi nije po volji. A ni mnogim puristima. Posto sam magnet nije linearna naprava, kod svakog magneta se ta linearnost ispoljava preko naglasenih srednjih ucestanosti i gubitka niskih i visokih, sve vise kako ides prema ekstremima (krajevima) zvucnog spektra koji cujemo (ajd' da kazemo idealno 20-20,000Hz). Taj opamp (operacioni pojacavac onda pegla zvuk, kako drukcije nego kompresijom...u stvari tehnikom ultrabrze komparacije signala i polarizacije izmedju izlaza i ulaza). To mi zvuci kao matematicka logika (sto u sustini i jeste, ne zovu se to dzaba komparatori, invertori, sabiraci itd). Znaci ako ovo onda ono, ili sve ostale kombinacije (tautologije). Lampa je bre lampa, cista fizika kazem, cist elektricni dizajn (i elektronika je oficijalno deo fizike u svakom udzbeniku ali matematicka logika (Bulova algebra kako se jos zove) nije, to je deo matematike. Audio fenomen nije matematicki fenomen (iako se njime da objasniti) vec cisto fizicki fenomen (iako energija menja oblik, iz mehanicke (zica koja osciluje u prostoru), preko elektromagnetne u elektricnu pa nazad u elektromagnetnu pa u mehanicku (zvucnik koji pumpa vazduh). Uzgred, neko rece da aktivni magneti imaju vise distorzije, tako nekako da ne gresim dusu. Samo da budemo nacisto. Ne daju vise distorzije. Ne daju nikakvu distorziju u ludilu (skoro imaju hifi ideologiju iza sebe, sta vise upravo takvu ideologiju, linearnost , bez izoblicenja i pada na celom frekventnom opsegu, a la hi-fi). Rec je o tome da im je izlaz pojacan (kao posledica kompresije i peglanja, uzrocno-posledicno) bar 4 puta u odnosu na hottest humbuckers (najnovije) a o starijim, sta reci? Bar 6 puta (1200mV u poredjenju sa 350mV u poredjenju sa recimo 200mV). To kad naidje na lampu (taj 4-6 puta visi ulazni nivo, ako ga ne kompenzujes smanjivanjem voltaze, to je taj GAIN potis na samom kanalu, tamo gde ga ima) natera lampu u predpojacalu u 'klipovanje' momentalno. I tako redom se klipuju sve lampe iz predpojacala, iz svakog 'gain' stepena ( a ima ih vise jel'da svaka 12AX7 ih ima po dva recimo, dve triode upakovane u isto kuciste). Onda jos ako debelo zaprzis lampe u izlazu (extra klipovanje), nista ne nadmasi tu distorziju po intenzitetu.

Sudeci po SD-u (a to im pise i na sajtu doduse, ne izmisljam) Pearly Gates ce ici sasvim koretkno na basswod jer su za svetlija i laksa drva i dizajnirani (upareni sa javor ili abonos hvataljkom tj fingerboard-om). 59-ke su idealne za mahagoni telo i hvataljku od palisandrovine (rosewood).

Licno, gotivio sam gitarsku aktivnu elektroniku kad se pojavila (pogotovu u kontrolisanim, tj. studijskim uslovima). Teorijski (propisno dizajnirani i implementirani) imaju veci dinamicki ospeg i skoro pa su bukvalno besumni (u linearnom modu rada naravno). Uzgred, obicno su tako motani i dizajnirani da kupe signal (oscilacije) sa 2 ose umesto sa jedne kao pasivni. Ono sto mi ne da mira je taj isti linearni operacioni pojacavac koji mi stoji izmedju ciste fizike (vibracije nategnute zice u magnetnom polju) i opet ciste fizike (lampa u sustini proizvodi termoelektronsku emisiju, prosto ). Ne zelim cipove bilo gde u gitarskom audio lancu a ni tranzistore, iako, na kvantnom nivou, i to je cista fizika (blize receno, kvantna elektronika). Ali ne zelim da mi elektroni prelaze 'potencijalnu barijeru' (PN spoj) tako sto su trikom pomesani atomi jednog hemijskog elementa sa atomima drugog hemijskog elementa (ciji su elektroni nestabilniji u poslednjem elektronskom omotacu, pa su skloni izbijanju, i eto struje). To mi nekako lici na 'guranje' kao u gradskom saobracaju od ulaznih do izlaznih vrata. U lampi se elektroni otisnu u svet sa katode (potpomognuti 'vrucinom' na istoj) preko resetki (koje kontrolisu elektro-magnetno polje u nicem drugom do vakumu ) prema anodi, pa kako im Bog da. Vecina stignu, neki ne . Nekako mi je to vise makrobioticki ispravno. Misljenja?

Nes' mi verovati Pearly Gates su dizajnirane kao replika Les Paula '59 godiste (Covek bi pomislio da je 59-ka) !?! Malo su vise vruci od 59-ke i proizvode vise harmonika. 59-ke su zalivane u vosak posto su prethodno vakumirane (squeal free ali i harmonik hendikepirane kao rezultat). Pearly Gates sjano idu na semi-hollow djitre (prob'o ). Uopste, te semi-hollow gitare su interesantna pojava u novije vreme, ovi high-end dizajni. Da se razumemo nije to ES-335/355/375. Sasvim drukcija zivotinja, pogotovu za ritam podrsku. Dobijes odmah onako masivan katedralni (stadionski?) zvuk , tipa Edge (U2). Vojska? Kakva vojska? SCG? Jel' to jos uvek obavezno ili sta? Koliko dugo, ako jeste? D#, a? Spreman si i za Ingveta, smesta. Cek, koliko sam video po tvom sajtu ti i gotivis neoklasiku, ne? ono je tvoj tamo sajt u URL-u u profilu? Onda znamo neke iste ljude rekao bih.

Hvala, hvala, na lepim recima . Znam kako je Vlatku (lepo ); imam te iste djitre .

Kidaju i Pearly Gates i 59's i (svojevremeno) Invader a o JB (tj Jeff Beck model) da i ne pricam. Kako te sluzi taj JS-6? To si bese uzeo preko Ebay-a?

Uf, zaboravio sam da ti imas ESP-a i pomalo shvatas personalno . Moja greska (u stvari vidim taj EB/MM JP u tvom potpisu pa sam zato smetnuo sa uma). Video sam da imas lep komad tamo na nekoj od slika . Ziveo sam blizu tog njihovog custom shopa i znam te ljude . Rekoh da su me (i ne samo mene) momci iritirali do bola...Gitare su sasvim ok, ima ih jevtinijih ima ih skupljih, boljih, losijih. Mene je uvek iritiralo razmisljanje iza tih gitara. Matt-a (predsednika ESP-a) znam licno jos od vremena kad je radio za tezgom u prednjem delu radnje (nazad je custom shop sa Japanskim majstorima koji su pravili gitare). Probah svaku gitaru u radnji u nekih 20-tak poseta. Nadam se da me to u nekoj meri automatski pravi merodavnim da dam koliko-toliko objektivan sud. Ali najvise me ponavljam nervirala ekipa u tom shopu. Duga prica. Kad bolje razmislim ja sam gotivio do bola te djitre dok nisam svratio do shopa .

Ma momci znaju znanje i prave najsiri dijapazon magneta u upotrebi. I svaki radi sjajno za to za sta je namenjen. Sve ostale firme su takodje ultra cool (sem Carvinovih magneta) ali imaju vrlo slabu ponudu (sem SD i oni su na drugom mestu po ponudi i kvalitetu anyway). Ono sto hocu da kazem je da svi a ponajvise SD imaju neki pickup koji u datoj kategoriji zvuci 'bolje' (krajnje subjektivna stvar doduse) od DiMarzio ekvivalenta ali generalno DiMarzio za svaku trku konja ima.

DiMarzio, jasta. Uzgred, da neko pogresno ne zakljuci, nije aktivna elektronika preduslov za metal. EMG su specificno nadrukani u tom smislu. I Bartolini su aktivni magneti (i isto toliko stari i cenjeni kao EMG) pa ih niko ne koristi za trashinu. Drukcije su budzeni. Ako se neko seca Europe hitova sa Out Of This World albuma, Kee Marcello je svirao Larivee sa aktivnim Bartolini magnetima i to je zvucalo fenomenalno, doduse u studiju. Uzivo je druga prica, ti magneti imaju relativno losu dinamiku i tragi-komicno zvuce u zivom setapu .

Hmmmm.....ahmmmm...ahemmmm...Jedva se suzdrzavama da napisem komentar o 'tim' gitarama. Srrrrrrrrrrranje gitare za te pare koje oni traze. Fuckin' gimmick guitars. Crap, crap, crap. Samo zato sto su ofarbane satro 'cool' (za decu od 5-12 godina koja citaju jos uvek stripove) ili zato sto ih Tallica svira (ona Kirkova je jos i ponajbolji model). P.S. Ugradis EMG u kauc, i on odma' bolje zvuci. P.P.S. Mozda sam 'pomalo' neobjektivan jer znam te likove (iz ESP-a) dugo godina i idu mi na jetru, uvek su isli, i uvek ce.

Brate koje su tu cene...havarija. Na onom www.mucisiansfriend.com DD6 je 160$ a DD3 110$.

ovaj...ovo brate.

P.S. Naravno da MP kida, samo ne ume da stane na loptu sem kad sviraju te njihove ljigave balade, a tu je svejedno, svi su ljigavi. Ne znaju ljudi da stanu na loptu (a la 'Rush').

Pardon, vidim drugi koriste iste izraze pa reko' nema problema... -rauter (engl. 'router') iliti CNC router (Computerized Numerically Controlled) router je masina za obradu drveta koju proizvodjaci instrumenata uglavnom koriste za vecinu posla (postoje i druge masine za secenje i sta sve ne). Router ima specijalne nozeve koji mogu da se menjaju u zavisnosti od prirode posla. Na primitivnijim recimo, operator mora da pomera drvo (telo, vrat sta li) oko nozeva da dobije zeljeni efekat, na modernijim fiksiras drvo a router obigrava oko njega po sirini i duzini a neki put i po vertikali (znaci u 3 dimenzije, to je skupo). Kazem imas razne nozeve u vidu umetaka, za razne stepene obrade. -CNC masina vidi pod rauter (postoje i druge CNC masine generalno ali ovde mislimo na router) -arch top (iliti 'carved top') je recimo Les Paul a nije Strat (svaka gitara koja ima 'trbuh' sa gornje strane, na kojoj sviras). Zajebano za obradu. - Ron (kao i vecina inlay majstora) probaci vrat sa sve hvataljkom (fretboard ili fingerboard) kroz router u kojem (routeru) se nalazi program sa tacnim numerickim koordinatama gde i koliko treba da odelje mesa (drva) sa hvataljke (radi se o delovima milimetra). Znaci prvo dizajnira kakav inlay hoce na papiru pa ga pomocu softvera ubaci u router koji onda izdubi recimo one lijane sa JEM-ova ili azbahe sa PRS-a (on i radi i za jedne i za druge, a i za trece i puno njih jos). Posto izdubi vrat mora da napravi i inlay koji tacno upada u tako izdubljeni vrat (i to moze routerom da se odradi). Onda polozi taj inlay u to udubljenje i zalepi ga (specijalnim lepkom). Ocisti, izbrusi i polira. Ako se negde zajebe nema korekcije. Sve mora da legne tip-top. -MOP = 'mother of pearl' iliti unutrasnji deo abalone skoljke za razliku od spoljnjeg (koji se prosto zove abalone i koji je zivopisnijih boja) unutrasnji je nesto skuplji jer ima manje slojeva i karakteristicni belicasti ili zlatni odsjaj.

Nurg, jako bi se razocarao kad bi svratio malo do LA-ja. Nema toga o cemu ti pricas vise (bar ne u USA). I takozvane rucno radjene gitare prakticno sve prodju kroz router (CNC) bilo da je u pitanju samo telo, vrat, ili oba. A ni nema potrebe da se to radi rucno. Router jeste precizniji, i svi poslovi 'geometrijske' prirode ('vadjenje' tela ili vrata iz pripremljenog bloka drveta) se rade sa CNC. Isto vazi i za cavity routing (rupe za magnete, potove i elektroniku, most i razno). Cak i arch-top se radi CNC masinom u poslednje vreme. Ne pitaj zasto, nema se vremena i jevtinije je (veci profit). Sklapanje i artisticki radovi se onda rade rucno (polaganje magneta i hardvera, binding, inlays i slicno, s tim sto su i inlays prvo routovani u kompjuteru vrlo precizno a onda majstor polozi MOP ili abalon rucno). Isto naravno, farbanje i lakiranje (rucno). Uzgred, ti routeri su cudo tehnike i kostaju ko Svetog Petra kajgana. Kad neka firma investira u to, gleda da ga iskoristi do maximuma. Igrom slucaja bio sam kod raznih lokalnih 'velikana'. Imam prijatelje koji rade kod njih ili sa njima (Ibanez Custom Shop, Fender Custom Shop, Ron Thorn Guitars, Scala Guitars, Tom Anderson Guitars, Carruthers Guitars, Valley Arts, Dean, Performance Guitars, Gary Kramer Guitars itd) pa se muvam po radionici cesto (i dok mi prave instrument). Kad je ok Vai-ju i ekipi ok je i meni. Mali kuriozitet: strucnije poslove rade stariji majstori (i nadgledanje i programiranje routera, izmedju ostalog). Sve 'manje' poslove (ukljucujuci i binding recimo, postavljanje elektronike i lemljenje, farbanje i lakiranje) rade 'nacionalne manjine' (u nasem slucaju ovde, to su braca Meksikanci ). Jevtiniji su. BTW, od gore navedenih, samo Ron Thorn i Scala Guitars sami rade sve od pocetka do kraja i cesto ne koriste router (jer ga ne poseduju jos uvek) a nacionalne manjine nikada (sami su u 'shop-u'). Medjutim cak i oni odu kod ovih vecih i ili naruce obradu ili iznajme vreme na CNC masini (uglavnom ovo prvo jer ko ce da se zeza i uci programiranje routera ako nemas svoj). Ron doduse ima mali router za inlays.

Ja nesto nisam vise 'big on solos', no dobro kapiram ima ko jeste. Otrpilike, merilo mi je sledece: ako iskljucim (u glavi ili koristeci PC audio zezalice) sve instrumente sem udaraljki, ko je tip (na udaraljkama) bez koga u datom bendu (ili na ploci) ne ide? Znaci ko je tip koji daje takav zvuk tom bendu da mozes da prepoznas ama bas svaku pesmu ako samo cujes udaraljke sa snimka? Ko je tip koji u stvari 'svira' pesmu sa ostatkom benda i kada bi ga iskljucio (ili zamenio) cela postavka pada u vodu? Ovo se sve uglavnom odnosi na pop/rock zanr (previse je sjajnih bubnjara sirom sveta da bi ih sve uzeo u ozbzir za analizu). Drum roll....... Nekako posle svih tih godina i dalje je Neil Peart broj jedan. Daleko najbolji (i najkorisniji) bubnjar u rok muzici po mom skromnom misljenju. A i prva ljubav zaborava nema. Verovatno nista novo nisam ni rekao, tip je institucija.

U stvari kenjam...nije ni bitno.

pa da, sva tri su...ti bi znaci glavu?

evo je ovde na prodaju...cena, sitnica. Sunn T50-C i ovde a i ovde

Bilduj prste. Nije prekasno nikad (pogotovu ako nisi jos usao u penziju). Bilduje prste dan i noc. Uzmi one gume ili federe za grip, i radi vezbe pre nego sto pocnes da sviras, i za pocetak i posto zavrsis sa sviranjem. Ima po netu raznih primera na pretek, pa nadji nesto sto tebi odgovara. Esencijalno je da kad sviras (bilo da vezbas materijal, ucis nesto novo ili si sa bendom na bini) osecas kako ti je ruka bukvalno zagrejana (ali ne duvanjem ili trpanjem u kaljevu pec). Krvotok. Rastezi prste i saku i masiraj ih kad god stignes (ako ti je cilj da ovladas gitarom). Posle izvesnog vremena sve dodje samo po sebi iako ces i tad raditi slicne vezbe ali u manjoj meri. Skuvaj lonce kafe, zapali pljugu (nista drugo u pocetku, samo trezveno dok se vezba ) i udri. 3-4 sata dnevno, SVAKI DAN bez razlike, nadji curu ako vec nisi , zajebi ekipu i 'druzenje' i to je to. Budi ljubazan i dostavi nam izvestaj za 6 meseci.

ne mozes da ocekujes u realnosti da neko pojacalo bude keva za sve, pa tako ni Boogie. Boogie Lone Star recimo ima keva clean kanal (Ch1) dok je Ch2 samo klon prvog kanala (oni ga zovu Cascading High Gain) sa slicnim karakteristikama i malo vise gain-a za solo ili Texas crunch ritmove. Nije dizajniran za metal, hard-rock i slicno. Rectifier serija je opet dizajnirana za oranje, prema tome clean je u drugom planu. Sad djavo bi ga znao zasto ne strpaju sve to u jedno pojacalo, verovatno zbog cene i problema u dizajnu (morao bi da potrpas bitno drukcije komponente za jedan i drugi kanal, pocev od napajanja, veliiiiki zajeb, lako je ubaciti razlicite lampe ali ti treba kompletna podrska u smislu dizajna elektricnog kola za ovaj ili onaj kanal). Momci koji sviraju zestoko ali sa mirnim clean pasazima ili tu i tamo baladama, drz'-ne-daj, kupe dva seta pojacala, pa preko amp switcha prebacuju ne samo kanal na jednom pojacalu nego se kompletno u realnom vremenu prebace besumno na drugo pojacalo po potrebi. Problem resen Ja sam licno pristalica progresa, nemam neke retro stavove, i obzirom da sam studirao materiju ( i jos uvek je studiram, igranka bez prestanka ), ne kupujem te price o vintage zvuku tako lako (u stvari kapiram ih ali one imaju svoje poreklo i tehnicko objasnjenje, nije nikakvo bajanje u domenu legendi).

Magneti su vrlo diskutablina stvar za raspravu (oksimoron, a), obzirom da zvuce dramaticno drukcije od gitare do gitare, zbog drveta i pozicije. Isti magnet kad setas izmedju bridge i neck pozicije zvuci ko nebo i zemlja. Dalje, cak i kad razmatras recimo samo bridge poziciju, ako odlucis da pomeris magnet za milimetar ili dva blize mostu (tj bridge-u) ili dalje od njega, rezultati su bitno drukciji (ovo naravno vazi samo za gitare koje ti neko pravi, pre nego ce uopste izdubiti rupu za magnet). Neki put moras da pomeris magnet sa njegove idealne pozicije zbog nedostatka prostora (ako recimo stavis neki glomazniji tremolo, tipa LoPro Edge ili slicno, a hoces da ubacis do njega double-spaced humbucker, tj onaj standardni sa dva reda - dve plocice). Idealna pozicija je svaka pozicija ispod zice koja je deljiva sa dva ili, zaboravio sam kako mi to kazemo, power of 2 (znaci 2 na kvadrat, 2 na treci i tako dalje). Drugim recima, idealna pozicija je na 2,4,8,16 i tako dalje znaci na polovini zice, na svakoj cetvrtini zice, na svakoj osmini i tako dalje. Ako magnet ne lezi direktno ispod tih tacki u milimetar (i preciznije) imace drukciji zvuk. Sto se drveta tice, Les Paul recimo ima top od javora cija je jedina svrha da 'osvetli' ton mahagonija (od kog je Les Paul napravljen). Mahagony daje izvrstan sustain i balansiran ton ali je malo mutan u donjim i srednjim registrima pogotovu sa starijim magnetima (iz pedesetih i sezdesetih). Tako se ovi dosetise da izmene malo karakteristike tona sa tim javorom (posto nisu znali tada kako da kompenzuju to magnetom). Posto danas imas moderne magnete koji zvuce kao stari ali bez njihovih mana, ako stavis neki od tih 'svetlih' magneta na Les Paul, on postaje presvetao (previse visokih) jer sam magnet kompenzuje zvuk a i dalje imas javor ciji je to i bio osnovni zadatak. Znaci pazi na drvo koje imas na izboru, i koji magnet je pravljen za koje drvo. Ako negde vidis da je neki magnet zamena za PAF ili recimo za Strat onda automatski znas da su vec uracunali tu koje drvo ce biti koristeno (jer svi znaju od cega je pravljen Les Paul a od cega Strat). E sad, mozes naravno da eksperimentises. Treca stvar, ne nuzno nekim redom, ovo moze biti i prelomni momenat za pojedinca, je vrsta muzike koju ces svirati na toj gitari. Znaci ako ces svirati vecinom blues i jazz, prvo verovatno neces kupiti neki Jackson ili Charvel (jer su uglavnom pravljeni od basswood-a) a i ako ih nekom igrom slucaja imas, neces na njih stavljati high-gain, high-output magnete ako tezis blues ili jazz sound-u. Anyway, bez mahagonija i/ili javora vrlo je tesko dobiti fleksibilan zvuk bez obzira na magnete. Cetvrto i poslednje, pojacalo. Dobra djitra sa dobrim magnetima zvuci dobro na svakom boljem pojacalu ali fundamentalno drukcije (pojacala su danas koncipirana ne da samo pojacavaju ulazni zvuk, vec da mu daju svoju neku karakteristicnu farbu, neki svoj karakter). Ceo traktat, a odgovora nigde. Zbog toga sto mozes da kupis bilo koji magnet od tih koje si naveo i da ih drukcijim setapom namestis da zvuce isto. U protivnom (u istom setapu) zvucace razlicito. Mi ih ovde testiramo sa lemilicom u sakama na raznim gitarama i pojacalima, za razlicite svirke. Pa onda udri odlemljivanje, zalemljivanje letnji dan do podne...A usi bride...