Dersu Uzala

Nebitno je, mozes bilo koji tranzistorac da koristis za to. Ja ionako ne podnosim Tool anyway. Organski .

Ta pec se zove tandoori. Jeo sam bre sve u zivotu, nema sta nisam jeo. I dvaput. Naan ne mogu da nadjem da valja, mislim da sam ga par puta jeo kako ga ti opisujes. Ne idem po induskim kucama. Donesu oni na sljaku neki put nesto. Ali stalno idemo u restorane. Vrlo je malo luksuznih indijskih restorana, ne znam. Uglavnom je decent klopa, i ja je obozavam ali nije to ono pravo. Kad sam radio u Pasadeni, e tamo je bio sjajan indijski restoran, tamo je naan bio kako valja, koliko se secam. ALi to je bilo pre 4-5 godina ako ne i vise. 7? U te 'masne' valjda stave malo ulja. Gotivim onaj garlic naan-a.

U tu Dangubu nosi TC Electronic GMajor. Maksimum. Kakav crni Eventide.

Mislim da sam vec spominjao da su nas klince komunjare vodile u Jasenovac sedamdesetih godina, sa sve projekcijama onih gnusnih filmova (kojima se danas izgubio trag, sta li?). Gledasmo koljace na (ne)delu. To se sjati po hiljade i hiljade djaka u jednom danu, za neke praznike. Mozd ai desetina hiljada. Opsta gungula.

Kapiram, bre. Pricas o ovoj Svabici gresnici.

Evo, uzece ti cirka pet i po minuta zivota. Citav poslednji deo sa Taarom je crtao Darko. Tojest crtao i dizajnirao navodno. Mislim da su mu jos dva tri animatora pomagala u to vreme.

U crtanom filmu. On je crtao ovaj zadnji deo, sa ovom curom iznad. 'Dar-mar' mu je umetnicko ime. Ne znam da li se i dalje koristi taj izraz kod nas, nekada jeste.

Omot kida. Doduse, malo mi mirise na onu curu iz Heavy Metal-a. Crtaca. Taj deo je valjda radio onaj nas lik. Darko Markovic. Makedonac.

Interesantna zamisao. Znam jednu Velsanki, i to je to. Vlahe i ne znam. Niko mi se vise ne predstavlja kao Vlah?!? JA mislim da nije u pitanju lokalitet (kao tu i tu ih mozete naci) nego neka ideoloska ili etnicka narodna skupina. Velsani se doduse pre svega tripuju da su Kelti.

Somun sa deset. Moze i lepinja. Cekaj, koja je razlika izmedju lepinje i pogace? Pored velicine. Kapiram da je posna, da ne kazem kosher. Znaci bez kvasca ili drugog narastajuceg agenta. Na zalost, tolio dugo zivim van svoje familije da se vise i ne secam svih obicaja na Badnje vece. Secam se badnjaka. Secam se da smo buraz i ja ustajali u ranu zoru na Bozic i dzarali-barali. Goreli badnjak pre zore. Jeli cesnicu, jurili zlatnik (ili srebrnjak, ili 10 dinara, Alija Sirotanovic u metalu, (sedamdes i neke valjda). Izvinjavam se, nan gdegod da sam jeo iako ima ukus slican lepinji nema veze sa lepinjom. Po izgledu. Vise ima veze sa pita-hlebom (persijskim, mada opet i oni ga zovu nan na istoku). Ono, bas je tanak i masan. Uopste nije vazdusast, nema bre testa do palacinke. Eto, ko palacinka je, malo deblja. Kako je to lepinja, Isus bi ga znao.

Bas zato sto si takva kakva si, i pricamo duze neko vreme, uskacem sa upadicama. Ponekad mi nije jasno kako rezonujes, no sve u svoje vreme. Slazem se sa svim prethodno navedenim. Moja uloga nije da budem drkadzija, nego glas razuma. Ponekad je potrebno kontrirati da bi se ljudi nasli negde na sredini. Kazu neke mudre knjige. Elem, Remzi (jel to bese onaj crnac Englez?) ne znam ko je (ako nije taj crnac Englez). Ako jeste, poslednje sam gledao pre jedno 7-8 godina kad su on i Jamiroquai pravili neko meze. U Londonu. Oni, ne ja. Aj' necu vise da ti kontriram u Novoj 2009., odsad se samo slazem to mi je novogodisnja rezolucija. Inace, a mislim da ovo moze biti interesantno mladicima, zene po belom svetu su sasvim spremne da nauce i nas jezik i kuhinju i sve sto treba, ako se udaju za nase likove. Ne samo amerikanke, sve. To nema veze sa kulturom, ima veze sa osobom. Ako se covek potrudi i nauci jezik i obicaje svoje supruge (ili cure, ali pretpostavka je ovde da treba da se ulozi neko vreme i trud u vezu), normalno je da ce i ona da se time pozabavi. Ja cesto sa stranim zenama pricam srpski i pre nego sto one nauce i jednu jedinu rec. Njih to sokira, ali zene kao zene, intuitivno shvate da 'ima tu nesto'. Ako te vole, nauce da vole i tovju kulturu. Obzirom da nisam zena, ne znam kakva je situacija sa muskarcima, ali vidim okolo da su mnogi decaci i muzevi mojih drugarica iz nasih krajeva krajnje zaintrigirani za nasu kulturu , jezik i kuhinju. Stavise, baje su u drustvu. Em frajeri pricaju (dobro, natucaju) egzoticni jezik, em imaju nasu ribu kao curu ili zenu i onda urlaju do neba (strani frajeri vole nase cure do bola). Samo ih setaju i prikazuju okolo. Nase hvala Bogu vole da se obuku i srede, da ne obrukaju muza (o klopi i da ne pricam) tako da tu nema problema. Mada kazem, mislim da je lakse zenu da naucis nas jezik i obicaje nego sto je nasoj zeni lako da nauci stranog muskarca. Ponavljam, da me neko pogresno ne shvati, amerikanci i ljudi sirom sveta luduju za svim mojim (nasim) drugaricama sa Balkana, odakle god da su i koje god veroispovesti. Nase zene sjajno prolaze na zapadu. Jake ko zemlja, dobre ko leb, lepe ko san.

Moram priznati da ne znam te lepinje badnjakuse. Nisam kod nas video nista slicno indijskom nan-u ili tim bliskoistocnim hlebovima. Mi koristimo kvasac za sve uredno. Na dnevnoj bazi. Znam da (u srpstvu) ima nekih ritualnih hlebova i kolaca koji ne koriste kvasac, ali to niko zivi ne jede kao ni fruit cake za zapadni Bozic, to su vide tradicionalni kolaci koji se prelamaju. Eventualno zalogaj za vinom i to je to.

To napravo, egzektamundo.

Ne znam matori, juce prekjuce sam tek naleteo na to. Nesto sam rovario da potkrepim znanje (nisi valjda mislio da sam ceo traktat iz glave ispricao) i onda odoh u razne tangente. Ja ionako cesto odem u majcinu sa istrazivanjima (neki put su u pitanju statistike stonotenisera, ali sta cu, frik sam). Uglavnom, naleteh na nesto...U stvari, da ne dramim, evo ti link, naso cica. Ovde Nisam imao vremena da procitam, ali vidim ove neke citate na toj stranici od istoricara koje znam (Dionisius Cassius (i neka slicna ekipa). Cassius je generalno najdetaljnije opisao te prve dve godine u Babilonu dok su ga spremali za posmrtnu turneju po belom svetu. Procitaj pa ti meni prepricaj o cemu oni to. Pa i ja bi mu drmno nesto sa groba. MIslim, ako sam bas imperator i neko jaje, nije ono da je bedak. Ostavim mu stit, capim slem. Ili tako neka trampa. Bedak je ako si nikogovic kao Kaligula, pa se grebes o slavu velikana. Ako si i sam velikan, siroko ti polje, nosi ali i ostavi nesto u znak pocasti. A i nemoj da ruiniras telo i uspomene. Te fore. Zna se sta je cast i cest. Celog zivota sam slusao te price o pijankama. Kao i da je Aleksandar bio pedercina, kao i svi Grcite, a i Kleopatra je egipcanka. Aleksandar je op svoj prilici sobalio mnogo vise princeza u svom zivotu nego ja. Ako je on brate peder, mene treba kamenovati. Ne, nisam spavao sa muskarcem (jos uvek, da kucnem u drvo), ali nisam ni sa princezom. Bedak.

Upravo o tome pricamo. Eto ti si izabrala tu stvar da ti se svidja. Ali neke druge ne. I hoces da zadrzis i neke nase tradicije. To je ok, o tome pricamo. Ne moras sve ni da zadrzis, niti sve da prihvatis, ali eto bar nekom od nasih mozes da objasnih sta je to Thanksgiving, sta i kako, kako to za tebe ima smisla iako nije nase vamo namo, S druge strane, njima, strancima mozes da objasnim manje vise sve sto je nase, opet, sta i kako, kako se pravi, zasto bre, od kada, vamo namo. To je sve o cemu ja pricam. Ni manje ni vise. Give and take. From the world. Pekmez je kuvano voce sa secerom. Na pari. Mada opet verovatno zavisi od recepta. Ne vidim tu nista originalno cega se neko drugi ne bi dosetio. Nisu, mislim da sam mozda jedan ili dva puta prisustvovao necem sto je slicno. Puerto Rico, za divno cudo. BRazilci ih isto imaju. Ko god jede prasetinu a nije iz Evrope ili USA (znaci sitorinja). Bogatuni vise ne jedu te stvari, izgubili su totalno tu neku gurmansku i uopste civilizacijsku istoriju (rekoh, jevreji i muslimani nikad nisu ni jeli). Dosadilo im , a imaju para. Fantastcina je istorija klope, kad bolje covek razmisli, ali se obicno ne smaramo time. Na srecu, em volim da kuvam, em imam drugare kuvare, em gledam kuvare na malom ekranu , pa od njih upijam. Mislim, ne tupim ti ja nesto sto sam sam smislio. Sam sam ja kao Mojsije, prvi kuvar na svetu (i poslednji) . Ponuda stoji do daljnjeg. Sad, ja bih mogao da kazem da nemam, a mozda i imam (problema sa tradicijom). Zasto? Zato sto sam kao mali tripovao da je iz moje familije, iz mog grada, iz moje zemlje nastao svet. Kad zivis u jednoj okolini ceo zivot, sve je podredjeno nekom shvatanju te okoline. Prvi put kad sam shvatio da neko ne prica moj jezik nije mi bilo svejedno. Tad sam shvatio da treba da cutim i samo slusam. Te strance, starije, mudrije. A onda da prenosim nasima. Mi smo nasi, mladji i drcniji (kao narod). Drugo, mislim da kad obidjes jedno 40-tak zemalja pre svog 21. rodjendana, i to traje ceo tvoj zivot, dobijes malo drukciju perspektivu o tome ko si i sta si. Sta ti mislis?

Na srecu Kume (da pojasnim vama ostalima nasoj braci, Kum je gore bio sarkastican), tvoj kum je zavrsio i neke skole prodavajuci kontrabant, gde su ga na dnevnoj bazi smarali da dizajnira, ispituje i popravlja kojekakva elektricna kola, a o spiritualnom zivotu tvog kuma da i ne pricam. Tvoj kum je za vreme svog skolovanja imao nekakve predmete zvane 'kvantna elektronika' i slicno, tako da mu najmanji problem u zivotu dodje los kabl. Ili nedostatak 'true bypass-a'. Kabl se da namotati, bypass se da napraviti, ali se elektron ne da spiciti bas tamo gde bi tvoj kum to i zeleo, sem pod uslovima bliskim apsolutnoj nuli (Kelvinovoj). Tako da je, moj Kume, tvoj kum odavno oprostio Tvorcu, Kelvinu a i elektronu njihove sopstvene 'nesavrsenosti' i hrabro se upustio u bolje sutra. Koje je danas. Ziveo ti meni Kume, a tru-bypass nije nista drugo do one kvantne naprave koju ce Kuma aktivirati kad odes (ne d'o ti Bog) u neki 'overload' da covek mora da te 'zaobidje'. Licno, ja bih samo Kumi preporucio da te u takvom kontekstu 'resetuje' i ostavi na miru jedno minut-dva da se 'rebutujes'. Ima da budes ko nov, sa sve 'Welcome' dobrodoslicom. Uzgred, tvog kuma su mnoge resetovale ali se njemu cesto isprazni i CMOS pa posle ne prepoznaje svoju vernu ljubu. Naravoucenije: Ko se o CMOS opece ta(j) i u RAM duva . Ljubi Kumu, a kum ide da vidi da nije u kujni.

Upravo tako. Znaci znas i sam da su i krompir i kukuruz iz Severne Amerike, i doneo ih je u Evropu Kolumbo, ili ekipa iza njega. Zajedno sa paradajzom. I cokoladom. I tako dalje. Pre svega 500 godina. Zato ja imam problem sa 'tradicijom'. Ali shvatam naravno tvoju poentu, i Blondie-nu. Ja sam prvi taj koji kaze, ne treba se puno hvatati za 'svoje', to je uvek mac sa sve ostrice. Sve zavisi koliko je covek spreman daleko u proslost da ide. Sve one talijanske paste i recepti...nisu postojali do pre 400-500 godina akko u sebi imaju paradajz. Naknadno dodato, a danas bi covek mogao da se zakune da su Italijanci izmislili paradajz. A sve i da nisu, mi smo, jebes srpsku i sopsku salatu bez paradajza. Medjutim, paradajz smo usvojili. Ali opet, ponvaljam, pricamo o nekim glbalnim receptima i nacinima na koji se jela spravljaju. Bazicna jela, kao peciva. Hel, pogace, lepinje, pa posle i pihtije. Rekoh da preko Atlantika prave fenomenalne cvarke i sta sve ne. Pihtije. Oni kazu, od pamtiveka. Narodno jelo, mezozoik, kenozoik. Ne od mene. Teriyaki ionako u Evropi prvi spominju Holandjani (kaze Wikipedia) prvom polovinom 18. veka. Preneli su ga u Holandiju iz Kine. To je ionako kineski metod kuvanja. Hvala, o Mojsije, najzad covek koji otvorena srca prihvata koncept oberucke.

Ovi cesto imaju, dok ne nestane. Aroma Cafe. Ako nece oni da ti salju, ili whatever, znam ljude pa cu da odem i uzmem sta ti treba, to je tu iza coska. Ondak cu ti FedEx-ujem or something, tu si blizu, do tebe je maltene dzaba. Mada mislim da bi ti Adem poslao bez problema. S druge strane, bilo je kod vas gore (da li bese Sacramento ili Frisco, slicna jedna radnja iz koje smo mi preko interneta pre par godina narucivali bosanske specijalitete. Suhomesnate i za rostilj. Probacu da nadjem to negde. To ti je bar blizu. Ja sam kod njih jedno vreme kupovao sjenicki sir, Sjenicanka ga valjda proizvodila ili neki drugi poljoprivredni kombinat. Onda mi dosadilo. Ima tamo finih stvari nasih, iz cele bivse Juge.

Taze teza. Zvuci i meni, ima tu nesto. No... Ne rece JA da su mu unistili telo, tako se smatra istorijski jer je tamo 398. godine Patrijarh iz Konstantinopolja javno i glasno optuzivao Patrijarha ia ALeksandrije (i neke druge) da mu pokazu Aleksandrovo telo. Ili grob. Ili oba. Otprilike je pricao nesto u smislu, "evo puno nam je sada hriscanstvo nasih hriscanskih mucenika (znaci, savremenih u to doba, novokomponovanih jelda), a gde su nasi ocevi, gde su nasi drevni heroji i mucenici, pokazite mi ih". Zato se smatra da su do 398. ili 397. naudili i Aleksandru jer vise niko Patrijarhu nije mogao da da odgovor. A ovi (hriscani) su bestijalno divljali nekoliko decenija vec po Aleksandriji i mediteranu uopste. Aleksandar je, smatra se danas, najverovatnije umro od tifoidne groznice.

Kakav bolid. Jos kao drzi predavanje kako eto to ne moze da se odradi bez pedala, koje je platio 8000$. Za te pare moze da kupi najjaci Eventide i MIDI foot controller. Duplo jaci i stostruko jednostavniji setup. Nije ni cudo, mentol svira Telecastera. Odmah ti je jasno da je phony.

Kafa ima ko i cajeva.

Oho. To je neko custom muzicko napravo. Nazdravlje . Ja bih svakom u Novoj Godini pozeleo jako dobro lanpasko muzicko audio igracko.

Pardon, prispavalo mi se. Kasno je bilo. Mislis, nije pravila tvoja baba i onda je zabranjeno da udje u narod? Pazi sad 'znas sta ja pricam', a u prethodnom pasusu 'sam se israo'. Mozda i znas 'sta ja pricam', ali se pravis blesava. Citava poenta moje price, koju uporno eskiviras (poentu, ne pricu) je da je BESMISLENO favorizovati neku nasu tradicionalnu hranu (za koju se ispostavilo da i nije nasa, ali je jedemo generacijama) u odnosu na neku stranu hranu koju jos nismo silom prilika prihvatili da nam je tradicionalna, tipa vocni kolac za Bozic ili jebeni sushi. Dalje, da bi nam sushi postao domaca tradicionalna srpska hrana, treba da ga u startu prihvatimo kao sto smo i prihvatili svu tudju hranu koju jedemo. Pri tome mislim na recepte, naravno Upravo tako ali jako je slicno. Naravno, opet ces sama sebi uskociti u usta vec u sledecem pasusu. Evo, uskok. Ni u Sjenici, sir nije isti od ovce do ovce. Kao asto ni recepti sirom sveta nisu isti. (Uzgred, ima ga u L.A.-ju, uvoze ga nasi). ALi bez obzira, ima slicnih. Ne naravno istih. Poenta je da je to sir, a svi jedemo sir. I Papuanci. Mi pricasmo o 'cousine', znaci o kuhinji, jelima, i njihovim receptima. Nismo pricali o tome da li neko jede sir ili hleb. Jedu svi. Ako hoces pekmez idi u madjarsku radnju. Uzgred, cvarke prave Meksosi i Portorikanci samo takve. Dalje, opet si me pogresno shvatila. Ne tvrdim ja do kod tebe u kraju u nekoj radnji ima da se nadje sve. Ja prosto rekoh da sam za zivota na raznim meridijanima se susreo sa prakticno identicnom hranom ili vrlo slicnom onome sto mi tupimo da je tradicionalno nase. I da se ispostavilo da se to tamo negde drugde pravi od davnina, davnijih davnina nego nasih davnina. Aj' zdravo.

Blizu moje sljake neki likovi iz Singapura prave domacu singapursku pacju supu. Nije losa. Ja kod njih doduse najvise volim onaj Tom Yum Gai (ljutu i kiselu corbu iz Tajlanda, sa limunovom travom, bambusom, fenomenalnim socnim pecurkama (straw mushrooms) i chiketinom (belo meso). Na onako mamuran dan legne, posle cirke. Kakav crni borsch...

Nije ti poznat koncept u Hriscanstvu da Hriscanin ne sme da ima drugog Boga do Boga. O kultovima da i ne pricamo. Upravo je to bio Aleksandrov posthumni problem. No citam sad, ima nekih prica kako su mu preneli mosti u Veneciju 828. godine i jos uvek ih drze pod laznim identitetom. Tojest, valjda su dosada i zaboravili koje su.