@cronnin
Po cenu da me cenjeni domacin dozivotno kashira:
Fabrike steluje magnete za odredjenu poziciju, kako rekoh, da ne ulazim u detalje zasto. Neki magneti postoje u jednoj varijanti i samo se za jednu poziciju preporucuju (sto ne znaci da ti iz fazona ne mozes da ih metnes bilo gde i onda si automaCki frajer), neke prave u dve verzije (isti model ali drukcije malo motani da bi ili naglasili neke frekvencije ili ih suzbili, u zavisnosti da li idu na bridge ili neck) a neki kao na primer DiMarzio HS-3 idu u svaku poziciju ovih dana.
Da se bas osvrnemo na HS-3 za momenat. DiMarzio je prvo kreirao HS-2 sto je humbucker ali u onom single kucistu za strata (znaci umesto da ima dve humcancelling sipke sa kalemima 'side by side', one su jedna ispod druge, pa se ova druga i ne vidi) i taj humbucker moze i da se splituje u single coil verziju (vintage tone, vise suma ali stari smek). HS2 je bio za sve pozicije na stratu (sve 3). Onda su smislili HS-3 za bridge, sa malo 'toplijim' tonom na toj poziciji, da ne prsti na sve strane. Ingveti se taj jako svideo pa ga je metnuo i u neck. U sredini mu je ostao HS-2 (mada mislim da sad fura nesto trece u sredini) ali on srednji magnet na stratu nikad nije ni koristio (mozda poslednjih godina, ali prvih 10-15 nikako). Zato ga i spusti skroz do tela, taj se i ne cuje, a ne smeta mu kad okida rapidno trzalicom).
E sad, isti magnet i u bridge i neck. Malo podesis visinu i time povecas ili smanjis signal i automatski komponente tog signala, znaci harmonike koji su u sklopu tog signala. Mozes i u elektricnom kolu u gitari da afektiras zvuk magneta, stavis drukciji pot za volume ili tone ili oba ili ubacis u kolo druge vrednosti za filter (RC) koji regulise prolazak signala kroz kolo.
Ono sto je bitno je da cak i kad stavis identican magnet na jednu istu djitru u obe (ili sve 3) pozicije, i identicna im je elektronika i stavise su isto udaljeni od zica, zvucace sasvim razlicito zbog pozicije. Priroda oscilacija zice je drukcija na razlicitim mestima uzduzno po zici. Cista fizika, teorija oscilacija.
E sad, primena. Ne postoje neka tvrda pravila, u kamenu, ali postoji neki uzorak ljudi, 'sample' jelda, i stovise ljudi sempliras, dodjes do nekih tacnijih brojki. X ljudi preferiraju ovo, zato i zato, y ljudi ono, zato i zato, z ne jebu ni jedno ni drugo nego nesto trece.
Da se vratimo na Ingvetu recimo.
Ingveta je koristio dva HS-3 ja i HS-2 u sredini, koji nikad nije ukljucio u zivotu. Sad koristi i one YJM koji nisu nista drugo do malo prebudzeni HS-3, sa novim imenom, tako da sad ide lova i njemu u dzep od prodaje istih (mozda, ako se pogodio kako valja).
Posto on sviram rokenrol, shred-rock, neoclassical bullshit ili kako god to hoces da nazoves, svira na Marshallima, lampasima naravno, koji su opiceni na 10-ku. Iz sve snage to urla.
Kad bi svirao one njegove dam-ba da-ba-dam dam-ba da-ba-dam rifove na onom HS-3 koji je u necku, to bi zvucalo toplo ali muljavo. Zbog pozicije. Imajuci u vidu tu suludu kolicinu gain-a u pojacalu , to se sve cuje, nije to bas ni nejasno da se nastelovati, ali je suvise mutan zvuk na niskim frekvencijama, znaci sve do petog praga ili sve na sestoj zici je vrlo diskutabilno. Jednom kad predjes tu neku granicu, postaje cistije. Isto vazi i za bilo koja dva odsvirana tona istovremeno (power chord) ili vise od dva. Sve vreme imajuci u vidu distorziju.
Sto neko rece, funky zvuk je ok. Funky zvuk ne predpostavlja drljanje i preveliku kolicinu baseva, pogotovu ne na gitari.
Blues je ok, jazz je ok.
Znaci Ingveta iskljucivo sve ritmicke deonice svira na HS-3 na bridge-u (kazem, sad mu se magneti zovu drukcije ali isti quratz).
E sad, solaze, pasazi arpedja ostale muzicke figure.
Ingveta ih svira na oba magneta (bridge i neck). Kada zeli da naglasi neki rezeci deo, onaj sto stekce i ujeda, ostane na 'ritam' magnetu (bridge jelda). Kad zeli da napravi topliji zvuk, uglavnom kada idu ubrzane skale gore dole, ostinato, pedal point arpedja i slicne fore, prebaci se na neck. Kad sviras brzo, kad si na bridge magnetu tonovi je cuju veoma jasno, vrlo staccato je efekat, i ako pri tome imas odlican rad desne ruke (pretpostavljajuci da trzas desnom) i koristis alternate picking tehniku 100% pravilno, rezultat je mitraljeska vatra. Sve se cuje ra-ta-ta-ta. Ingveta voli i da ukljuci flanger u mnogim solazama, i tada uglavnom koristi bridge magnet zbog prirode flendzovanja (zelis sto cistiji i definisaniji signal). Kada koristi neck magnet u tim suludim solazama, sve ispadne jasno ali nekako slivenije. Nije to onaj pravi legato, jer i ne sviras legato tehnikom, trzas, ali opet se ne cuje ono stektanje jer prethodni ton jos ne prestane sasvim dok sledeci vec krece. Zato se i ne svira metal na neck pickupu jer ne mozes dobro da 'denfujes', tj zaustavis notu dlanom desne ruke, jer zica i dalje malo osciluje iznad neck-pickupa (ti denfujes oko bridge magneta ili kobilice ili tremoloa) i onda dobijes ono glupo nejasno brundanje. Lek za to je da se spusti malo neck magnet i pomeri desna ruka malo unapred, ali onda je jako tesko svirati brze metal denfovane ritmove u toj poziciji.
Znaci, generalno je neck pickup uvek problem kod denfovanja (iliti palm muting sto bi rekli ovi moji).
E sad, imaj u vidu da recimo Paul Gilbert ima malo drukciji stil sviranja od Ingvete. Obojica uprazanjavaju 3 notes per string okidacki pristup, ali Ingveta vise od 50% vremena ne svira pravi alternate picking, nego ili sweep picking ili inside (strings) alternate picking. Znaci umesto da napada zice spolja, on ih napada iznutra. Brljavi drugim recima. Kad tako brzljavis, mnogo je zahvalnije svirati na neck magnetu gde se note vise stapaju, nego na bridge magnetu gde je izrazeniji okid. Ako dobro slusas samo onaj zvuk (tamo gde se cuje, a cuje se skoro svugde) kada trzalica okida zicu, znaci samo zvuk trzalice) cuces da iako su note one prave, ritmika je malo u qurtzu. Ali za to treba izvezbano uho, i posto ovi jako brzo sviraju, mozak to ignorise. Neki put to ugodnije zvuci od onog alternate picking stektanja na bridge magnetu jer je to jednostavno neki put too much i nemuzikalno. Mada, Gilbert se ne bi slozio sa mnom.
Anyway, Gilbert recimo mnogo vise koristi bridge magnet za soliranje, jer on non stop svira 100% alternate (outside) picking tehnikom, i ide mu na ruku takvo ponasanje bridge magneta. Onda kad hoce da to zvuci pevljivije, prebaci se na neck.
Ta prebacivanja su izvezbana i idu suludom brzinom (samo to se vezba ihaha). Da bi recimo odsvirao neki Ingvetin solo, iz starijih dana, one malo lepse, em treba da savladas solo onako u grcu, em treba desna ruka da nauci da prebacuje u dve krajnje pozicije na stradzinom 5-way svicu (ili 3 way svejedno) negde u sred tih pizdarija. Zato se izmedju ostalog solaze i komponuju na odredjen nacin, da disu, imaju fraze i motive koji se ponavljaju i imas vremena da izmedju fraza, ma koliko brze bile, na down motion ili up motion (trzalice) mali prstom osines u istom zamahu pickup selektor. Vezba.
I za kraj, I Petrucci koristi slican pristup. Petrucci je isto tr00 100% alternate picker (bolji od Gilberta, daleko, iako je mali obecavao pre 20 godina) i generalno kaze ovako (pored toga sto sve crunch ritmove svira naravno na bridge magnetu): kada solira, koristi oba magneta (bridge i neck, s tim sto on moze jos da ih splituje) manjevise ravnopravno. Zavisno od texture, pozadine (aranzmana) i sta time hoce da kaze. E sad! Kaze Petrucci, generalno kad predje u trecu oktavu kod tih solaza, ili krece neki duzi 'run' iz prve ili druge oktave, i zna da zavrsava visoko, UVEK koristi neck magnet, zato sto manje bode usi, pevljiviji je, vise zvuci kao violina a manje kao stektanje mitraljeza. Pri tome ga Petrucci savrseno okida i jos jedna jako bitna stvar, on fura 'Presence' na pojacalu jako nisko, a na nekima uopste i ne koristi. Tako da ga slusas Petrucci-ja, cujes sve note kristalno jasno, ali ne cujes trzalicu (jer nema Presence-a). Zato je naravno Petrucci nezajeban lik sto se zvuka tice.
Hope it helps a bit. To su samo neki primeri, nije Biblija. Kao sto Rock City i sam rece, dovoljno je da neko dodje i kaze 'e, meni se vise svidja ovako' i kraj price. Ne moze sad covek da tupi nekom drugom kako to treba, stvar ukusa i uha na kraju krajeva.
Aj'
