Rain

Da, to me i drzi najvise. Problem je kod mene sto previse razmisljam o nekim stvarima. Svirka je bila prepuna mlecnih zuba, malo sam se osecao matoro.

SUper si to izanalizirala, mada doduse, neke slicne stvari nazalost i jesam uradio. Ali, to je proslo.Sad je ovo samo pakovanje u celinu. Imam previs ideja, moracu da izaberem pravac. U svakom slucaju hvala za savete, uskoro ce biti nastavka.

Hm, mozda si u pravu. Hteo sam da jos malo otegnem, ali nastavicu sad dalje sa radnjom. On jeste nezreo, i samoziv, ali nesto treba da se desi pa ce se on promeniti, i tako. Nista specijalno, u svakom slucaju. A koliko vidim to ljudi ovde traze.

OK, kao sto sam vec rekao, ovo pismo sam sastavio posle neke svirke. Znaci, smorio sam se, legao u krevet, prepustio se mislima, i jednostavno mi je to pismo doslo u takvom obliku. Ustao sam, zapisao to i legao da spavam. Sutradan nisam mogao da nadjem papir sa tim, medjutim kada sam otisao na net, setio sam se svake reci. Mnogi su ovu temu pogresno razumeli, i to je ok.

Prica ce imati obrta, mrzim ionako price koje non stop idu ustaljenim tokom. Vec imam smisljeno sta bi se moglo desavati. Cak cu mozda promeniti i to pricanje iz prvog lica, videcu. Za naziv koji si smislila dajem ti cistu peticu, ali : Ne pisem ovo ni zbog koga, ne znam nikog od ljudi sa foruma, tako da mi je svejedno da li ce me neko smatrati "undergroundom" ili slicno. Nisam citao Vidojkovica, on mi je na vrhu liste. Sta preporucujes za pocetak?

Nastavak: Padala je kisa. Naravno. Padala je vec par dana. Uhvatio me taj osecaj depresije. Opet. Vracao sam se kuci, jedva zeljan da se zakucam za krevet cim udjem unutra. Jos samo par prelaza preko ulice i stigao sam. Nekako nisam ni zeleo da se vratim. Ovaj prelaz nije bio nista posebno. Bilo je crveno, i mrzelo me je da cekam. Bacio sam pogled oko sebe i ugledao dva celava namrstena lika u plavoj uniformi. Svejedno sam presao preko. Nisu me pustili. I oni su bili u depresiji, trazili su nesto za opustanje. I nasli su. "Licnu kartu, molim". Zvucao je ljubazno, mada mu se ne bi tako reklo po izrazu lica. Pre bi se reklo da su trazili nevolju. Ako su je trazili, pruzicu im. Ionako mi je bilo svejedno. "Nemam", rekao sam im, iako je to bila laz. Licna karta mi je lezala u zadnjem dzepu farmerki. Otprilike, to je bila jedina suva stvar koju sam imao kod sebe. "Koliko imas godina, mali?" Ljubaznost je nestala. Odlucio sam da odgovorim istom merom. "Sta se to tebe tice?" Drugi, koji se do tada nervozno drzao po strani me je prostrelio uzasnim pogledom. Uzvratio sam mu sirokim osmehom. Reci vise nisu bile potrebne. Okrenuo sam se od njih, i osetio sam udarac... Tup udarac. Zaronio sam u jednu od bara koje sam do tada vesto izbegavao. Osecaj je bio prijatan. Voda je dobila crvenu boju. Bolela me je glava. Tup bol. A i prizor je bio los. Keva, cale, sestra, brat, svi me kao gledaju nekim sazaljenjem. "Sta je bilo, cale? Nije mi prvi pu da zaglavim u bolnici. Kako sam uopste i dospeo ovamo?" "Na prijavnici su mi rekli da su te dovezla dva policajca. Nisu ostavili ni ime ni nista, rekli su da su te nasli takvog na ulici i da ce doci kasnije da ti uzmu iskaz." Sta prica ovaj? "Sta pricas ti?",rekoh."Sad se tu kao brines oko mene. Gde si mi bio za prosli rodjendan? Gde si bio kada sam osvojio turnir u sahu? Gde si bio kada sam prohodao, rekao prve reci? Sad si, kao, zabrinut. Boli tebe kurac za mene." Cale se ozbiljno narogusio. Uspeo sam. Krenuo je preteci ka meni. Keva ga je zaustavila. "Nemoj tako da pricas sa ocem, on te i izdrzava samo da bi ti bio takav dripac. Ti si olos." Kraj. Dosta mi ih je. Ustao sam iz kreveta, bolje reci - poleteo sam, i izjurio sam iz bolnice, vukuci za sobom prekrivac, a bio sam u onoj njihovoj smesnoj zelenoj pidzami. Moji su kao vikali da se okrenem, ali me vise boleo kurac za njih. Sad sam napokon slobodan. Jebite se. Na parkingu ispred bolnice nije bilo nikog. Otrcao sam u susedni park. Neka starica je sedela na klupi. Pusila je neku jebeno smrdljivu cigaretu i bacala budjavi hleb gomili tupavih golubova koji su halapljivo skakutali oko nje. "Jel' nemate nista protiv da sednem pored?", rekao sam joj. Vrlo ljubazno. Cele godine nisam bio tako ljubazan. Iako je bio tek pocetak februara. Starica me je pogledala... Od glave do pete. Videla je smesnu pidzamu na meni i uputila mi je sirok, topao osmeh. Klimnula mi je glavom, pa sam seo pored nje. "Lep dan danas", zapoceo sam razgovor. Lagao sam, dan je bio skroz sjeban. Sivilo. "Da. Koliko imate godina, mladicu?" "Osamnaest.", slagao sam je za godinu, dve. Nije mi bilo zao. "A vi?" Poceo sam da opet budem seronja. "Hmm, dama se nikad ne pita za godine, mladicu. To su trebali da te nauce jos davno." Ne seri. "Imate li mozda cigaretu?" "Da. Izvoli." Izvadila je paklu i uzeo sam jednu cigaru. Pripalila mi je je drhtavim rukama. Bila je veoma stara. Skoro kao ta starica. Ukus je bio odvratan. Steta sto cigare ne postaju bolje s vremenom, kao vino. "Hvala", rekao sam i otisao od nje pitajuci se zasto ljudi puse ovakve krseve od cigareta. Pre bih sisao nozni palac nego sto bih pusio ovakva sranja svaki dan. Vao. Neko je bacio skoro nove farmerke u kontejner. Koji luzer. Ne stoje mi lose. Samo, smrde kao djavo. Jebe mi se. Nasao sam i neki iscepani duks. Ali i dalje sam ostao u onim sugavim papucama sa kojima sam istrcao iz onog sranja. Sada sam definitvno izgledao kao klosar, bas kao sto su uvek i govorili da cu izgledati. Pitao sam nekog tipa da li ima sicu. Sazalio se na mene. Dao mi je nesto mizerno malo. Kao i jos par njih. Sa nekim debilom sam se posvadjao. Gadjao sam ga praznom konzervom koja je bila ispod mene i otrcao u gomilu. Uskoro sam imao dovoljno za dve pakle cigareta i sibice. Otisao sam do reke. Na kej. Celu noc sam pusio kao lud, sve dok mi se ruke i noge nisu skroz oduzele. Zaspao sam pred svitanje u nekom sugavom zbunu, sklupcan kao fetus. Bilo mi je jebeno hladno. Probudio me je neki ker turajuci svoju vlaznu njusku u moje uvo. Iz sna sam ga udario, ali cim sam dosao sebi bilo mi je zao. Njegov vlasnik me je psovao zbog toga. Gadjao sam ga kamenom i pobegao sam koliko su me noge nosile. Usput sam izgubio jednu papucu. Drugu sam besno bacio u reku. Jebe mi se. Icicu bos. Osetio sam uzasnu glad. I zedj. Usta su mi bila suva od tolikih cigara. Prisao sam cesmi i nagutao se sigurno citave litre vode. Zatim sam zapalio novu cigaru. Sedeo sam na klupi pored reke i terao prolaznike koji su hteli da malo izadju na svez vazduh. Ionako ga ima malo, a jos sam se i ja tu nasao da ga kontaminiram. Osecao sam se super. Prvi put sam u zivotu stvarno slobodan. Sta sam mogao sledece da radim? Osecao sam se nekako jadno zbog bosih nogu, vec je bilo par posekotina na njima, ali neka. Odlucio sam da idem bos do kraja zivota. Kao jebeni hipik. Mrzim hipike. Ma, svejedno necu uskoro traziti neku obucu. Ali, uhvatila me je glad. Neka uzasna glad. A vise nisam imao kinte. Smucilo mi se zickarenje, ali sam svejedno izmuvao dovljno para za pola vekne hleba i neku smrdljivu salamu. Sad vec jedem istu smrdljivu hranu kao Rumuni honorarci koji su trazili posao u kraju gde sam do pre neki dan ziveo. Sa jebenim caletom. Mrzim ga. Zapalio sam jos jednu cigaru. Pa jos jednu. Pa trecu, cetvrtu, petu. Vise nisam imao nijednu. Bilo mi je muka. Ispovraco sam se kao ker na sred trga na ocigled uzasnutih prolaznika. Samo sam im se osmehivao dok mi je povracka curila niz bradu. Jebite se! Otrcao sam sto dalje od njih, u neki zbun. Tu sam dosao ka sebi. Sada sam vec smrdeo nepodnosljivo. Znao sam da mi ovakvom niko ne bi dao ni da mu ocistim poljski WC, kamoli neku kintu za hranu. Zato sam ostao u tom zbunu i odspavao par sati, dok nije pao mrak. Zatim sam otisao na cesmu i oprao se koliko sam mogao. Manje sam smrdeo. Bio sam ponosan na sebe. Trebala mi je cigara. Spopao sam neki par koji se bestidno hvatao na klupici. Tip je bio besan, ali ja sam bio uporniji. Na kraju je popustio i dao mi dobru kintu. Kupio sam jos tri pakle cigare. I dve male flasice stomaklije. Jebene unucice, ili kakogod ih zovu. Iskapio sam ih za pet minuta. Vratio sam se i kupio jos tri. Usput sam ispusio par cigara. Kupio sam i cips i izgrickao ga. Kako sam se odlicno osecao. Jebote, vrtelo mi se u glavi, noge su mi skroz otezale, ali ja nisam skidao jebeni osmeh sa lica. Pusite ga, pederi, kako je samo malo potrebno da bi covek bio srecan. Smucilo mi se vise od spvanja napolju, a znao sam za jednu foru. Otisao sam u gradsku biblioteku, tamo pustaju svakog, i zaspao sam izmedju polica knjiga, na klupi. Mada, to nije potrajalo dugo, uskoro su me zamolili da izadjem. Ispsovao sam ih najcrnje, ispljuvao sam njihove glupe knjige, i u trku sam ogurnuo lika iz obezbedjenja i istrcao sam napolje. Pljunuo sam na biblioteku i spolja, a onda sam otrcao dalje. Bilo mi je super. Nikada nisam bio ovako opusten. Usao sam kod frizera i osisao sam se na celavo. Kada sam zadovoljan ustajao sa stolice, odgurnuo sam ga i istrcao sam napolje. Vetar me je silovita opalio u glavu. Pao sam nakon sto sam pobegao dovoljno daleko od frizera. Nisam se nesto ni potrudio da ustanem, samo sam se uspravio i zapalio cigaru. Neko me je sutnuo u bubreg otpozadi. Opsovao sam ga i pogledao nagore. Jebeni pandur, naravno. Rekao mi je da ustanem. Ustao sam i otisao. Bio je zbunjen, ocigledno nov u poslu, mislim bio je jebeno mladji od mene. Koji ce on kurac tu nekoga da legitimise? Svejedno sam ga opsovao, boleo me je bubreg u koji me sutnuo. Nije bio jak udarac, ali koga je briga? Bes se kupio u meni. Potukao sam se jos jednim klosarom, starijim od mene, onako iz cista mira. Razmenili smo par udaraca, onda je on pao, a ja sam ponovo pobegao. Rasekao mi je nadlakticu. Imao je jebeni skakavac sakriven. Svejedno, sad je moj. Potrebna mi je neka zastita. Setao sam jos malo ulicama i video sam malog cigancica sa kesom u koju je duvao. Osetio se jak miris lepka. Odmah sam izvukao jos para od lokalnih prolaznika i kupio sam lepak i par kesa. Namazao sam dno kese sa malo lepka i udahnuo sam. Zavrtelo mi se jebeno u glavi. Bio je ekstra osecaj. Ali, ovakav nisam mogao da s krecem ulicama. Nasao sam neku napustenu zgradu i zavukao sam se u podrum, zajedno sa stakorima i bubasvabama. Prethodna kesa mi je izvetrial, pa sam namzao drugu. Ovoga puta sam vise puta udahnu lepak. Izgubio sam moc govora. Bio je ekstra dozivljaj. Morao sam da sednem. Jos samo par puta sam udahnuo lepak. Pao sam u nesvest i prostro sam se po podu. [to be continued]

Dosta sam kulirao. Puk'o mi je film.

Utorak? Teske reci?ok

Ovaj, moj stil je potpuno drugaciji, ovde sam probao da se koristim necim novim. Mislim, obicno lepo uoblicim svoje ideje, ovde sam ih samo kucao bez ulepsavanja. To mi sad teze pada nego kada bi bih se trudio da prica lepse izgleda.

Hvala. Ne mogu da verujem da se neko seca tog prvog dela, bilo je to pre nekih pola godine. Nastavak sledi.Imam vec celu pricu u glavi, dovoljno za roman, ali cu se ipak zaustaviti na malo duzoj prici.

E,hvala.Napokon neka pozitivna kritika.

Da ne bi bacao pare na toalet papir u narednih mesec dana.

Pa,dobro ja nesto nisam bio u tom fazonu,ali sad kad ste krenuli,pocecu da razmisljam o tome.Ova tema je bila samo mala sala.Drago mi je sto ste je shvatili ozbiljno.

Padala je kisa. Naravno. Padala je vec par dana. Uhvatio me taj osecaj depresije. Opet. Vracao sam se kuci, jedva zeljan da se zakucam za krevet cim udjem unutra. Jos samo par prelaza preko ulice i stigao sam. Nekako nisam ni zeleo da se vratim. Ovaj prelaz nije bio nista posebno. Bilo je crveno, i mrzelo me je da cekam. Bacio sam pogled oko sebe i ugledao dva celava namrstena lika u plavoj uniformi. Svejedno sam presao preko. Nisu me pustili. I oni su bili u depresiji, trazili su nesto za opustanje. I nasli su. "Licnu kartu, molim". Zvucao je ljubazno, mada mu se ne bi tako reklo po izrazu lica. Pre bi se reklo da su trazili nevolju. Ako su je trazili, pruzicu im. Ionako mi je bilo svejedno. "Nemam", rekao sam im, iako je to bila laz. Licna karta mi je lezala u zadnjem dzepu farmerki. Otprilike, to je bila jedina suva stvar koju sam imao kod sebe. "Koliko imas godina, mali?" Ljubaznost je nestala. Odlucio sam da odgovorim istom merom. "Sta se to tebe tice?" Drugi, koji se do tada nervozno drzao po strani me je prostrelio uzasnim pogledom. Uzvratio sam mu sirokim osmehom. Reci vise nisu bile potrebne. Okrenuo sam se od njih, i osetio sam udarac... Tup udarac. Zaronio sam u jednu od bara koje sam do tada vesto izbegavao. Osecaj je bio prijatan. Voda je dobila crvenu boju. Bolela me je glava. Tup bol. A i prizor je bio los. Keva, cale, sestra, brat, svi me kao gledaju nekim sazaljenjem. "Sta je bilo, cale? Nije mi prvi pu da zaglavim u bolnici. Kako sam uopste i dospeo ovamo?" "Na prijavnici su mi rekli da su te dovezla dva policajca. Nisu ostavili ni ime ni nista, rekli su da su te nasli takvog na ulici i da ce doci kasnije da ti uzmu iskaz." Sta prica ovaj? "Sta pricas ti?",rekoh."Sad se tu kao brines oko mene. Gde si mi bio za prosli rodjendan? Gde si bio kada sam osvojio turnir u sahu? Gde si bio kada sam prohodao, rekao prve reci? Sad si, kao, zabrinut. Boli tebe kurac za mene." Cale se ozbiljno narogusio. Uspeo sam. Krenuo je preteci ka meni. Keva ga je zaustavila. "Nemoj tako da pricas sa ocem, on te i izdrzava samo da bi ti bio takav dripac. Ti si olos." Kraj. Dosta mi ih je. Ustao sam iz kreveta, bolje reci - poleteo sam, i izjurio sam iz bolnice, vukuci za sobom prekrivac, a bio sam u onoj njihovoj smesnoj zelenoj pidzami. Moji su kao vikali da se okrenem, ali me vise boleo kurac za njih. Sad sam napokon slobodan. Jebite se. Na parkingu ispred bolnice nije bilo nikog. Otrcao sam u susedni park. Neka starica je sedela na klupi. Pusila je neku jebeno smrdljivu cigaretu i bacala budjavi hleb gomili tupavih golubova koji su halapljivo skakutali oko nje. "Jel' nemate nista protiv da sednem pored?", rekao sam joj. Vrlo ljubazno. Cele godine nisam bio tako ljubazan. Iako je bio tek pocetak februara. Starica me je pogledala... Od glave do pete. Videla je smesnu pidzamu na meni i uputila mi je sirok, topao osmeh. Klimnula mi je glavom, pa sam seo pored nje. "Lep dan danas", zapoceo sam razgovor. Lagao sam, dan je bio skroz sjeban. Sivilo. "Da. Koliko imate godina, mladicu?" "Osamnaest.", slagao sam je za godinu, dve. Nije mi bilo zao. "A vi?" Poceo sam da opet budem seronja. "Hmm, dama se nikad ne pita za godine, mladicu. To su trebali da te nauce jos davno." Ne seri. "Imate li mozda cigaretu?" "Da. Izvoli." Izvadila je paklu i uzeo sam jednu cigaru. Pripalila mi je je drhtavim rukama. Bila je veoma stara. Skoro kao ta starica. Ukus je bio odvratan. Steta sto cigare ne postaju bolje s vremenom, kao vino. "Hvala", rekao sam i otisao od nje pitajuci se zasto ljudi puse ovakve krseve od cigareta. Pre bih sisao nozni palac nego sto bih pusio ovakva sranja svaki dan. Vao. Neko je bacio skoro nove farmerke u kontejner. Koji luzer. Ne stoje mi lose. Samo, smrde kao djavo. Jebe mi se. Nasao sam i neki iscepani duks. Ali i dalje sam ostao u onim sugavim papucama sa kojima sam istrcao iz onog sranja. Sada sam definitvno izgledao kao klosar, bas kao sto su uvek i govorili da cu izgledati. Pitao sam nekog tipa da li ima sicu. Sazalio se na mene. Dao mi je nesto mizerno malo. Kao i jos par njih. Sa nekim debilom sam se posvadjao. Gadjao sam ga praznom konzervom koja je bila ispod mene iotrcao u gomilu. Uskoro sam imao dovoljno za dve pakle cigareta i sibice. Otisao sam do reke. Na kej. Celu noc sam pusio kao lud, sve dok mi se ruke i noge nisu skroz oduzele. Zaspao sam pred svitanje u nekom sugavom zbunu, sklupcan kao fetus. Bilo mi je jebeno hladno. Probudio me je neki ker turajuci svoju vlaznu njusku u moje uvo. Iz sna sam ga udario, ali cim sam dosao sebi bilo mi je zao. Njegov vlasnik me je psovao zbog toga. Gadjao sam ga kamenom i pobegao sam koliko su me noge nosile. Usput sam izgubio jednu papucu. Drugu sam besno bacio u reku. Jebe mi se. Icicu bos. Osetio sam uzasnu glad. I zedj. Usta su mi bila suva od tolikih cigara. Prisao sam cesmi i nagutao se sigurno citave litre vode. Zatim sam zapalio novu cigaru. Sedeo sam na klupi pored reke i terao prolaznike koji su hteli da malo izadju na svez vazduh. Ionako ga ima malo, a jos sam se i ja tu nasao da ga kontaminiram. Oecao sam se super. Prvi put sam u zivotu stvarno slobodan. [To be continued...]

HAHAHAHA. Ne, nemam nikakvu nameru, nego sam razmisljao na tu temu nocu i kad sam sastavio pismo u glavi valjao sam se od smeha. Nije nista ozbiljno u svakom slucaju, nikakva depresija or whatever. Uzivajte.