Novaliis

Haha, sada znam za najmanje dve portorikanke koje vole Srbiju. Kul.

Iz filma Burial Ground: The Nights of Terror. Prvih 80 sekundi predstavljaju najbolju muzičku pratnju hodajućim mrtvacima. Gotovo hipnotišuća muzika uz koju se sporo teturaju raspali, truli undeadovi crvljivih glava, u potrazi sa mesom i krvlju pod toplim suncem ruralne Italije. http://www.youtube.com/watch?v=xS8XU8GSYBc

Za mene, Dragon Ball je bio i ostaće uvek najbolji.

Uh, kasno sinoć odgledao Burial Grounds: The Nights of Terror, italijanski zombi film iz 1981. Kakav film! Grupa bogataša se sastaje u ogromnoj vili i prvih 15-20 minuta gledamo kako se vataju i seksaju u unutrašnjosti vile i u vrtu, sve dok zombiji ne napuste svoju kriptu i krenu da ih terorišu. Od momenta kada se pojave pa sve do kraja traje non-stop zombie gore akcija. Zombiji su urađeni fenomenalno, jedni od najboljih ikad, po meni. Trule glave su im pune crva i glista, kreću se veoma sporo što je odlika italijanske škole i što je još više zastrašujuće, znaju povremeno da koriste razno oruđe, poput scene u kojoj zombi srpom odseca glavu jednoj ženi. Muzika je takođe sjajna, istripovana, gotovo psihodelična i doprinosti atmosferi na najbolji mogući način. Još jedan istripovani segment jeste uloga dečaka koju igra očigledno odrasla osoba sa nekim deformitetom. ''Dečak'' ne samo što izgleda jezivo već je bolesno vezan za svoju majku, i sam njihov odnos u filmu je dodatni wtf. Ovaj film mnogi mrze, govore da je najgori, nagluplji zombi film ikad, dok ga drugi veličaju i daju mu status kulta. Ja definitivno pripadam drugoj grupi. Sjajna akcija i atmosfera, jezivo odrađeni zombiji, loša gluma i non stop akcija, ništa drugo i ne tražim od italijanskog zombi dragulja s početka osamdesetih.

Aziju ću morati da posetim kad-tad, pre svega Japan, a voleo bih da odem i na Tibet. Nešto me vuče da odem tamo već godinama. Upoznao sam nedavno devojku sa Tibeta pa mi je pričala kako je tamo, ja sam fasciniran njihovom kulturom, prirodom... Možda iskombinujem nešto u budućnosti. Tu je i Kambodža, pre svega zbog ruševina kmerske civilizacije kojima se divim od detinjstva. U Južnu Koreju planiramo žena i ja takođe, jer je ona delom korejka i mnogo je kul zemlja. Japan nam je ipak prvi na listi, čak smo rekli da bi i živeli tamo kada bi mogli. Ja sam već zamislio sebe kako kampujem u toj šumi. Uvek su me privlačila takva mesta, napušteni gradovi, kuće, šume. Voleo bih da snimim kao neke filmove-dokumentarce po takvim lokacijama. A kad smo već kod Japana, guglajte japanese spider crab, ako smete.

Mislim da je ta priča o modernom naučnom čoveku Vs primitivnom seljaku ovde bespotrebna. Radi se o tradiciji, pričama starih koje su sa generacije na generaciju prenošene među ljudima jednog drugog vremena, okupljenih oko vatre. Jedan drugačiji svet, drugačiji čovek. Primitivno jeste prvobitno, a ne nešto lošije, ili gluplje. Čovek će se isto tako jednog dana smejati nama, modernim ljudima 20. i 21. veka nauke i tehnologije, jer je sigurno da mnogo toga i dalje radimo pogrešno, da je mnogo gluposti oko nas - ne one primitivne gluposti, već moderne gluposti i prokletstva 21. veka, čoveka zarobljenog u sterilnom i od mašte i jedinstvenosti operisanom svetu lažnih, površnih vrednosti i izgubljenog identiteta. Ako bih mogao da biram, izabrao bih uvek svet mašte, naivnosti i razigranog duha ispred ovog prokletog sveta sivila, konfuzije i laži. Jer nebitno je ko u šta veruje, bitno je kakav život se proživi, bitan je taj niz momenata koji čini naš kratak život. Kvalitet zavisi samo od načina proživljavanja, ne od toga šta je apsolutna istina. Nikada nećemo naći apsolut, samo ćemo se gubiti u fragmentima. Uživaću više u Mesecu i zvezdama na nebu i u njihovim transcendtalnim karakterima, tj. u oba njihova aspekta - mitološko mistično značenje noću, fizičko naučno ili kako god, danju. I sa tim savršeno nemam problema. Subjektivne kategorizacije i predavanje površnim definicijama i zakonitostima ''pravog i jedinog istinitog znanja'' jeste samo ograničavanje ljudskog duha i odlika je čoveka koji još mnogo toga ima da nauči, posebno o sebi samom. Moram da platim 5 dolara da bih otišao na obalu jezera i uživao u pogledu! Sens?

Kul diskusija. Ja sam prestao da pijem alkohol od 20. januara ove godine (od svog rođendana, opio se onako muški još jedan, poslednji put i jedva preživeo), i odlučio sam čvrsto da neću više ni kap popiti. Ne osećam više ni potrebu da pijem alkohol. Nema više ni onog ''ma samo jedno pivo uz film'' i slično. Jedina loša navika koja mi je ostala jeste kafa. Pijem kafu svakodnevno, a počeo sam da je pijem tek pre par godina. Ne mislim da je to nešto ozbiljno loše zapravo. Takođe sam promenio ishranu, ne odjednom već postepeno. Žena i ja smo počeli da se hranimo na ''azijski'' način, tj. dosta pirinča, povrća i voća, raznorazni prirodni čajevi itd. Na svu sreću i ovde, u sred zemlje brze hrane, koka kole i jedenja u automobilu na brzinu, ima dosta radnji zdrave hrane, ili kako se to već zove. Počeo sam da jedem i suši, račiće i ostalu egzotiku koju ranije nisam mogao ni da pomirišem. Ima jedna velika azijska radnja u blizini u kojoj se može naći bukvalno bilo koji azijski proizvod. Iz Japana, Koreje, Kine, sa Tajlanda, itd. Mislim da će mi trebati čitava godina da pregledam i probam šta tu sve ima. Kada sam spomenuo to roditeljima, gledali su me kao da sam skrenuo s uma. A ćaletov komentar je bio najjači - ''nismo ti mi genetski preodređeni za tu vrstu hrane'', misleći na suši. Sad tek vidim kako ljudi ostaju zatvoreni u svom malom svetu i bukvalno se plaše svega što ne poznaju dovoljno. I dalje jedem crveno meso, naravno. Prasetinu sam takođe izbacio iz jelovnika, sad samo govedinu cepam i piletinu povremeno.

The Flying Colors obećava, pregledao sam trejler. Ne znam koliko će to biti prog, sasvim sigurno ne punokrvni prog kao Transatlantic, ali dobra muzika je u pitanju u svakom slučaju.

I kome pripada titula na kraju?

Nemam jer ovde ne skidam ništa sa neta, na žalost. Uglavnom nabavljam dvd izdanja online ili ako nabasam na neki kult po radnjama. Mislim da ima ceo film na youtubu.

Jako kvalitetna strana, samo da vas pohvalim. Nastavite dalje samo tako.

Zanimljivo mi je kako Hulk ima najviše fanova i toliko je hajpa oko njega, a meni je to najdosadniji i najgori lik uopšte u celom univerzumu. Totalno bez ijednog superhero atributa, samo sirova snaga i bezumlje.

Odgledao sinoć Zombie Holocaust. Lepo me zabavio film. Zamislite tropsko ostrvo u nekoj vukojebini koje naseljavaju primitivni kanibali + ludi doktor koji stvara zombije premeštajući mozgove iz jednog tela u drugi, i smestite na njemu ekipu koju, između ostalog, čini plavuša čije su glavne scene one u kojima se skida, uz nezaobilaznu porno muziku u pozadini. Film obiluje mesnatim gore scenama. Divljaci nisu samo tamo neki kanibali, već pravi manijaci koji kopaju oči, srce, unutrašnje organe i jedu poput pravih zveri na licu mesta. Prvih pola sata filma je smešteno u Njujorku, i moram priznati da je film više nego obećavao. Stvorili su sasvim pristojnu atmosferu sa bolnicom i pričom oko misterioznog nestanka delova leševa. Međutim, nakon odlaska ekspedicije na ostrvo, kako bi razrešili misteriju pojave kanibala u sred ''civilizovanog'' Njujorka, film postaje urnebesan. Pravo uživanje za svakog fana besomučnog klanja i bespotrebnih bolesnih torture scena. Drugi film koji sam odgledao je Cannibal Ferox, i u ovom trenutku skoro da imam poteškoće da razjasnim koja scena je iz kog filma. Sve mi se pomešalo u glavi jer imaju slične scene. Odličan cannibal exploitation film koji prikazuje nasilnu stranu belaca koji se iživljavaju nad amazonskim plemenima i nakon toga, osvetničke scene mučenja i kasapljenja. Slično kao i kod filma Cannibal Holocaust, postavlja se pitanje ko je tu zapravo gori? Beli, civilizovan čovek ili primitivno pleme uz džungle. Sve preporuke za ovaj dragulj cannibal žanra koji je obeležio sedamdesete i osamdesete.

Što kažu stari - varljivo je vreme. Ja sam skoro cele zime bio u majici kratkih rukava, uopšte nema potrebe za jaknom ovde. Temperature redovno preko 20 stepeni, sad već dostižu i 30, a preko leta skoro 50. Samo još da vidim čuvene tvistere, kažu da se pojavljuju često ovde.

Ako uzmeš, odigraj Super Mario Land, igrao je pre 20 godina i još mi je u sećanju. Jako je dobra. Baš mi je krivo što ne mogu da se setim koje sam još igre imao.. sećam se samo brda ketridža.

Možda i odem na ovo, ako nemam ništa drugo isplanirano sa ženom za vikend, to je na nekih 3-4 sata od mene.

Gameboy sam igrao početkom devedesetih. Moji gejming počeci.. I legendarni Super Mario Land za originalni Gameboy, kako je to samo dobra igra bila, moja omiljena u to vreme. Pored nje, sećam se da sam igrao i Teenage Mutant Ninja Turtles III: Radical Rescue. Imao sam brdo igara ali sećam se samo ove dve, nažalost. Imao sam u to vreme i neku konzolu ali nemam pojma šta je to bilo, donela mi baba iz Austrije. Na toj konzoli sam cepao svakodnevno Wonder Boya, prvi deo. Fantastična igra u stilu Super Marija. Bacaš nekakve tomahavkove, sakupljaš banane i jabuke, skačeš po oblacima i ubijaš čudovišta u zamkovima uz zastrašujuću 8-bit muziku, atmosfera koja je znala da bude zastrašujuća za mene u ono vreme. Posle toga je došao Sega Mega Drive 2, tamo sredinom devedesetih, pa Playstation ali to je već druga priča.

Aokigahara (Sea of Trees), lies at the base of Mount Fuji in Japan. The forest, which has a historic association with demons in Japanese mythology, is a popular place for suicides; in 2002, 78 bodies were found, despite numerous signs, in Japanese and English, urging people to reconsider their actions. Due to the wind-blocking density of the trees, and an absence of wildlife, the forest is known for being eerily quiet. Guglajte naziv i videćete dosta slika šume sa leševima. Najčešće se ljudi vešaju. Veoma jezivo mesto koje većina turista izbegava, verujem. Ja bih iskreno voleo da odem tamo i prošetam, uz kameru.

Sunce ti žarko, nije još ni proleće a danas već 30 stepeni celzijusa ovde.

Te čestitke su verovatno služile za plašenje dece, u fazonu, ako budeš nevaljao odneće te đavo. Tako su nas plašili kad smo bili mali da će nas odvesti cigani. Danas kako plaše decu, nemam pojma, mislim da ih ne plaše više, što je izgleda pogrešno. Evo još par primera, ako neko zna o čemu se radi ovde neka napiše. Zapravo sad tek vidim da je ovde na nemačkom ili nekom drugom germanskom jeziku.. nema veze.

Imaginarno - astralno, lucidno kakvo već. Ja samo nagađam da je za to, veštičja mast je uglavnom drugi naziv za tako neki psihoaktivni preparat narodnog porekla.

Nabavio novu turu filmova Zombie Flesheaters 2,3 (poznati i kao Zombie 3 i Zombie 4) The Horde (izgleda kao sasvim solidan zombi film, jedva čekam da odgledam) Zona Mrtvih Amityville Horror 2: The Possesion Audition (ludi japanski psiho horor iz 1999, ko nije gledao obavezno da to uradi) Dead and Deader The Devil's Playground (britanski zombi horor iz 2010) Evil Dead 2 Fright Night 2 Garden of the Dead (niskobudžetni zombi horor iz 1972, dragulj troma filmova) Antropophagus - Film Z kategorije iz 1980. o kanibalu koji nastanjuje malo grčko ostrvo i teroriše američke studente. Howling III - jedan od najboljih delova čuvenog serijala o vukodlacima i ostalim were-nemanima. Night of the Comet - kultni film iz 1984. Devičanska Svirka - srpski horor iz 1973. sa Oliverom Katarinom. Sveto Mesto Leptirica Psycho 2 RED: Werewolf Hunter - morao sam da prestanem da ga gledam nakon prvih par minuta, nisam izdržao, jbg. Nameravam da ga odgledam do kraja ovih dana. Shutter - tajlandski horor film Werewolf Vs Vampire woman - Dragulj iz 1971. Zombie Island Massacre The Vampire Lovers - Britanski hammer horor iz 1970. Drugi film iz ove trilogije je Twins of Evil koji sam nabavio ranije, fali mi još Lust for a Vampire, možda ga i imam negde, treba da proverim. Sva tri filma su manje više lesbo orijentisana. Alice, Sweet Alice - Odličan nezavisni film, američki slasher iz 1976. Noroi the Curse - Sjajan J-horor. Phantasm 1,2 Carriers - solidan post-apokaliptični film o virusu koji je uništio čovečanstvo, ali bez zombija. The Boneyard - direct to video horor iz 1991. Odgledao pre par dana Zombie Apocalypse, standardno SyFy govno sa još jednim jeftinim, očajnim kompjuterskim animacijama, ali moraću mu pružiti još jednu šansu, jer sam ga, nažalost, gledao zajedno sa decom od ženine sestre, a sa njima je nemoguće gledati ijedan film na miru.

Stvara se efekat letenja kroz noć i posećuje se veštičji sabat, gde se nesvete jedinke pridružuju divljoj orgiji koju nadgleda Đavo lično.

Preporučujem svima ipak da odgledaju original iz 1989. ako se dobro sećam. Mnogo je bolji, a čudno je da je autorka romana Sara Hil bila veoma nezadovoljna tim filmom, a da joj se sviđa ovaj novi, za koji se svi slažu da je ipak slabiji. Verovatno zbog kinte. U prvom delu se jasno objašnjava zbog čega radi to što radi. I film ima tu tešku, mračnu viktorijansku haunted atmosferu koja se može seći nožem. Sam duh se možda pojavljuje svega par puta, film igra više na atmosferu i priču. Ima samo jedna, jedina jump scare scena, i urađena je više nego dobro. To je uvek za pohvalu, jer smatram da dobar horor ne čini niz jeftinih, copy paste jump scare situacija, kao što se radi danas.

Ljudi nikada neće shvatiti da nema poente u dokazivanju postojanja ili nepostojanja onoga što većina naziva bog, ili bogovi. Tek sa one, više strane koja nadgleda ove subjektivne kategorizacije i podele na ateizam i teizam, vernike i nevernike, dobro i zlo, čovek je spreman na sledeći evolutivni nivo - i tada će tek shvatiti ono što trenutno ne razume. Da je čovek jedini bog, centar svog univerzuma i to je jedino važno. Ništa drugo pod ovim nebom nije važno. Ali put istraživanja dubina sopstvenog bića je ostavljen za kraj. Istraživanje zvezda, okeana, šuma, životinja, sve je to zapravo istraživanje naše ljudske prirode. Taj preokret predstavlja ulazak u novo Zlatno Doba čoveka. Do tada, neka nas jebe bog svemoćni u dupe.