Novaliis

Da bi razumeli Crno Sunce, potrebno je razumeti ovo nase, obicno Sunce. Ono je obozavano od pradavnih vremena jer kao sto znamo, bez Sunca ne bi bilo zivota na Zemlji. Kaze se da je Sunce sin ''vise sile'' odn. Boga. Nakon pojavljivanja filma Zeigeist, mnogi koji se inace nisu bavili izucavanjem ovih stvari su videli kako je Hrist Sunce i videli vezu sa solarnim bozanstvima drevnih religija. Na drvetu zivota on je Tifaret, zajedno sa Mitrom, Dionisom, Horusom, Baldurom itd. Sve religije dolaze iz istog izvora. A ta visa sila, odnosno ono sto mi zovemo Bog, je iznad fizickog sveta. To je Crno Sunce i kao sto nase fizicko Sunce daje zivot i odrzava ovaj nas sistem, tako isto Crno Sunce daje i pokrece zivot, ali na visem, duhovnom nivou. Kao sto svetlost sa Sunca sama po sebi ne stvara zivot, vec tek nakon kontakta sa organizmom, semenom ili listom, tako i svetlost Crnog Sunca dovodi coveka do uzvisenog stanja, ali samo ako je on kao pojedinac spreman za to znanje. Do tog stanja, koje vodi boljem razumevanju i jedinstva sa svime oko nas, dolazimo putem duhovnog napretka. Neko ko nije spreman, jednostavno nece razumeti. Ne mogu se dati svi odgovori nekome ko nije spreman jer ih on nece razumeti, osim ako sam ne istrazuje i razmislja. U suprotnom dolazi do kontraefekta. Da spomenem Vril. O ovom moze dosta da se pise pa cu samo ukratko spomenuti par stvari. Oni koji slusaju Therion, znaju za pesmu Vril-ya. Vril-ya je duhovna energija koja dolazi (ako mogu tako da kazem) sa Crnog Sunca, odgovara Svetom Duhu Hriscana ili nordijskom konceptu Megin, i ona obdaruje coveka duhovnim mocima, uzdizuci ga sve do bogolikog stanja- a to je savrsen covek. Cilj mnogih religija i filozofija, ali ne svih. Recimo Odianizam, tajni germanski pokret ima za cilj da coveka transformise u bogoliko stvorenje, slicno Odinu, za razliku od Odinizma, gde ljudi jednostavno postuju bogove i klanjaju im se. To je razlika izmedju egzotericnih i ezotericnih pokreta. Ovi prvi su, naravno, dosta poznatiji ljudima.

Kako Zemlja rotira oko ose i oko Sunca, smenjuju se godisnja doba, dan i noc. Covecanstvo je vremenom izmerilo promene koje nastaju usled tih kretanja i stvorilo koncept vremena. Ono vreme o kome mi pricamo ovde i od kojeg celokupno moderno drustvo zavisi u potpunosti. Od momenta kada ustajemo iz kreveta, idemo na posao ili u skolu, na odmor itd. Sve je proracunato i poznato unapred. Sve je za nas toliko prirodno da vise i ne razmisljamo o tome. Ali recimo da se nalazimo u svemiru. Kompletno poimanje vremena bi se izgubilo. Ne bi bilo smene dana i noci, ne bi znali koliko je sati. Da li i tada postoji vreme? Ili recimo da Zemlja krene da se krece sporije. Meseci bi se oduzili, avgust ne bi vise bio u sred leta a godina bi trajala recimo 600 dana. Nas kompletan zivot, sve nase navike, sve bi se promenilo jer ne mislim da bi smo nastavili svakodnevnu rutinu. Ili dok gledamo film od sat i po. Nekome kome je taj film dosadan, izgledalo bi kao da traje 3 sata a nekome ko uziva u njemu samo sat vremena. Nasa percepcija stvara vreme i nekome je to stvarno 3 sata, dok u medjuvremenu, ostatak sveta ide po regularnom vremenu. I onda se ta osoba zacudi, sta tek je toliko i toliko sati? Medjutim ta osoba na Zemlji bi se ubrzo povratila u normalno vreme, ono po kojem svet funkcionise. Ali recimo da ta osoba gleda film negde u svemiru, dok krstari spejsatlom i ucini mu se da film traje 3 sati, jer je dosadan a nema sa cim da proveri vreme, nema ostatka sveta koji radi po tom uobicajenom vremenu. Onda bi astronaut ziveo u svom vremenu, onako kako on percipira taj pojam, potpuno drugacije nego onako kako se percipira na Zemlji. Kroz vreme se sav fizicki svet izrazava, ali isto tako sve sto postoji ima svoje, razlicito vreme. Isto tako, mozda i nasa planeta ima neko svoje vreme, koje se razlikuje od svemirskog vremena. A svi oni cine jedno univeralno vreme koje je, kao i sve ostalo, beskonacno. Time is no definable concept and can therefore be neither proven nor analyzed according to the methods of a superficial philosophy

I dalje po koji lol momenat, stari dobri Immortal. Obozavam ih.

Tema o drevnoj kulturi koja je cvetala na ostrvu Krit. Trajala je od oko 27. veka pre n.e. do 15. veka pre n.e. Dakle, dosta ranije od anticke Grcke. Uvek sam bio fasciniran njihovom kulturom i lepotom njihovih umetnickih dela, od fresaka do palata. Za mene je to kultura jednako lepa kao i anticka Grcka. Ovde se, takodje, moze diskutovati i o Mikenskoj civilizaciji (1600 pre n.e. – 1100 pre n.e.). Postovacu delove teksta koji sam isvrljao pre, cini mi se, 3 godine. Uglavnom informacije koje sam dobijao iz raznih knjiga i sa neta. Mislim da ce to pomoci razvijanju dalje diskusije. Kucao sam cirilicu tada, izvinjavam se zbog mesanja dva pisma u jednom postu. Све до ископавања Артура Еванса крајем 19. и првом половином 20. века, историја критско-микенске цивилизације је била права непознаница. За њу се знало једино преко Хомерових поема "Илијада" и "Одисеја", које описују догађаје одигране управо у овој епохи, као и из народних грчких предања. Наравно, ови извори никако нису довољни за реконструкцију историје ове давне епохе, али су довољни за откривање њених одређених карактеристика, као што су сазнање да је тада постојала уређена држава са престоницом у Микени, и чињеница да су јунаци ових спевова Грци, судећи по језику и осталим карактеристичним особинама. Међутим, многи историчари 19. века су сматрали Троју и Микену чистим измишљотинама, тј. да су Хомерове приче без икакве историјске основе. Ser Artur Evans Цивилизације које су се развијале у басену Егејског мора током Бронзаног доба (око 3000-1200 г. пре н.е.) насељавале су Крит, Кикладска острва, копнену Грчку и делимично обалу Мале Азије. Постојале су две главне културе: Минојска , која је цветала на Криту, са врхунцем у средњем Бронзаном добу и са центрима у Кносу и Фесту; и Микенска која се развила у копненом делу Грчке током позног Бронзаног доба у Микени, Пилу и Тиринсу, као важнијим центрима. Према грчким митовима, постојало је доба великих догађања када су се богови директно мешали у судбину људи. Прича о критском краљу Миноју и убиству Минотаура који је лутао чувеним лавиринтом од стране грчког хероја Тесеја можда је само фантастична рефлексија древног рата који је довео до превласти Микене над Критом. Хомеров еп Илијада описује догађања из Тројанског рата, за који се верује да је одигран између 1230 и 1180. г. пре н.е. у ком је славна Троја доживела пад. У том делу се спомињу добро позната места попут "златне Микене" у којој је живео Агамемнон, велики краљ и вођа Ахајаца у Тројанском рату; Пил, родно место мудрог краља Нестора и Фтиа, у којој је живео велики јунак Ахил. Заслуге за добијање првих материјалних доказа о постојању ове богате цивилизације има Хајнрих Шлиман, велики љубитељ Хомера и грчке културе. Довољно се обогативши трговином, Хајнрих је прво кренуо у потрагу за легендарном Тројом. На брду у Хисарлику, у Малој Азији, открио је 1871. године рушевине града који је више пута био разаран. Рушевине су удаљене око 6.5 км од Егејског мора. Један слој овог града је свакако представљао и Пријамову Троју, али је проблем био утврдити који тачно. Шлиман је открио шест слојева, а мислио је да је други тај који припада славном времену тројанског рата. Његов ученик Вилхелм Дерпфелд је накнадно открио још два слоја и тврдио је да је шести слој Пријамова Троја коју опева Хомер. Касније се међу научницима појавило мишљење да је слој VIIa Хомерова Троја; заслугу за то има Карл Блеген, и већина научника дели његово мишљење. Шлиман је након открића Троје кренуо путем Микене. Августа 1876. почео је са ископавањем цитаделе, чија се Лавља капија могла видети још током другог века пре н.е. Убрзо је открио масовну архитектуру са гробовима који су садржали велике колекције злата и лепих уметничких предмета. Ово откриће је доказало јасно постојање једне цивилизације, не тако примитивне како се до тада мислило. Ипак, ова Шлиманова открића показала су само материјалну културу микенске епохе, док су сазнања о самим људима, њиховим навикама, занимањима и мислима остала нејасна. Истраживач није знао чак ни народност Микенаца, погрешно мисливши пред крај свог живота да су Феничани. Ова значајна открића условила су долазак великог броја истраживача. Дошли су у Атину да виде силно злато пронађено у Микени, а дошао је тада, 1890. године, и млади археолог Артур Еванс, како се касније показало, кључни човек у решавању ове мистерије. Наиме, Еванс је правилно закључио да је оваква цивилизација морала имати јаку економску подлогу, која са своје стране претпоставља и писменост, макар и примитивну, неопходну за вођење евиденције. Проблем је био што до тада нису пронађени никакви натписи у гробницама и дворцима, осим две вазе на којима су се примећивали знаци некаквог примитивног писма. До преокрета је дошло када је Еванс сасвим случајно приметио у некој антикварници у Атини камене печате са урезаним цртама. Открио је да ти печати воде порекло са Крита, где је потом Еванс открио још више таквих примерака, названих "млечним каменима" по њиховој боји. Артур Еванс је још раније мислио да на Криту треба тражити порекло микенске цивилизације, а заједно са њом и писменост, па је зато решио да започне ископавања на острву. О овоме је својевремено размишљао и Хајнрих Шлиман, али све док Крит није 1899. ослобођен Турака, на њему је било забрањено археолошко ископавање. Већ наредне, 1900. године, Еванс нестрпљиво започиње ископавања. Након само недељу дана, током марта 1900. године, чистећи рушевине кноског дворца успео је да пронађе велики број пљоснатих глинених плочица, различитих величина и боја, исписаних непознатим знацима. Плочице које данас поседујемо сачуване су захваљујући пожару у коме су изгорели дворови. Ватра је испекла и скаменила плочице које ипак могу бити уништене ако се препусте атмосферским непогодама, киши нпр. Управо тако је и сам Еванс изгубио плочице из једног одељења, оставивши их на киши током једне ноћи. У развоју критског писма издвајају се три различита ступња која одражавају и епохе њиховог коришћења: 1) Хијероглифско писмо – од око 2000 до 1650. године пре н.е. 2) Линеарно А ( минојско писмо ) – 1650 до 1450. године пре н.е. 3) Линеарно Б – после дешифровања познато и као "микенско писмо". Од око 1400 до 1200. године пре н.е. Ова открића дала су повод осталим археолозима да покрену сопствена ископавања на другим местима. Тако је 1908. године Италијанска археолошка екипа откопала дворац у Фесту, где је између осталог откривено око двадесет плочица исписаних линеарним А писмом, као и један диск исписан хијероглифскима. Иста ова мисија је потом у Хагији Тријади открила око 150 плочица исписаних поново са линеарним А писмом. Највише интересовања је побудило линеарно Б писмо, јер је у Кносу пронађено највише плочица исписаних управо тим писмом, а касније је и у копненом делу Грчке пронађено више таквих плочица. Пронађене су амфоре са натписима на овом писму у Теби, Тиринту, Елеусини, Микени и Орхомену, на шта је Еванс одговорио како су ти судови увоз са Крита, јер није могао да допусти мисао да су Грци у другој половини II миленијума били писмени. Сматрао је да је тада Грчка била критска колонија. Међутим, 1939. године Карл Блеген је открио Пил у југозападном делу Пелопонеза, престоницу легендарног Нестора, учесника Тројанског рата. Већ првог дана ископавања пронађено је 600 плочица исписаних линеарним Б писмом. Узевши у обзир да је Пил разрушен пожаром крајем XIII или почетком XII века, може се закључити да и натписи потичу из истог или мало ранијег периода јер плочице представљају привремене документе из последње године пре пропасти двораца. Одмах се видело да су пилске плочице идентичне са оним из Кноса, које су старије за око 200 година. Еванс је покушао да докаже како су и пилске плочице увезене са Крита, али изгледа необично да један пират има потребу за толиком количином ломљивих плочица, ако не зна да чита. Бројни научници су покушали да открију тајну овог писма. Међу њима су били чешки филолог Беджих Хрозни, познат по томе што је дешифровао хетитско клинасто писмо; грчки научник Ктистопулос, затим разни шведски, бугарски и немачки филолози, а наравно, то је покушао и сам Еванс. Он је објавио 14 натписа у I тому "Scripta Minoa"(1909), а у IV тому великог дела "The Palace of Minos" (1936) објавио је још 120 натписа са коментарима и списковима знакова. Ипак, изненадна смрт га је 1941. спречила у намери да прочита писмо, оставивши недовршен и свој II том "Scripta Minoa" у коjeм је планирао да објави епиграфски материјал линеарног Б писма. Рад на том другом тому наставио је Џон Мајерс, Евансов сарадник, који је уз помоћ других научника тек 1952. завршио дело. Научници нису били сигурни чак ни на ком језику је написано ово писмо. Једни су мислили да је језик етеокритски, други ликијски или лидијски, трећи пелазгијски, четврти етрурски итд. За време последњег хетитског цара Арнуванда IV ( 1220-1290), дошло је до побуне неколико различитих, али уједињених народа. Побуна се одиграла, за нас, на веома занимљивом месту- у северозападном делу Мале Азије, пределу у којем је тада морала бити и Троја. Сами Хетити спомињу међу побуњеним народима и Туруше, као и њихов град Турију, тј. Троју. За време овог бунта, Ахајци су се борили заједно са Хетитима, а након пропасти Хетитске државе почетком XII века, Ахајци су поново напали Троју и разорили је, пошто су желели да поседују малоазијску обалу, а посебно област поред Дарданела, ради колонија по црноморској обали. С обзиром да су, из свега приложеног, микенски Грци долазили у контакт са медитеранским народима који су већ од раније познавали писменост, могуће је да су од њих преузели и писмо. Већина историчара и археолога је делило ово мишљење, али теорија о Грцима као неписменим робовима и панминојској култури, коју је развио Еванс, и даље је била на снази. Цео овај проблем је решен 1952. године, када је дешифрован Линеар-Б, односно микенско писмо, пола века након откривања плочица. Проблем микенске културе, етичке припадности Микењана и сл. најзад је решен захваљујући напорним радом Мајкла Вентриса, а цело ово истраживање је описано у монографији Џона Чедвика "The Decipherment of Linear B". Мајкл Вентрис је први пут дошао у додир са проблемом Линеарног Б писма 1936. године, када је са свега четрнаест година присуствовао предавању Артура Еванса у Лондону, поводом педесетогодишњице рада British School of Archaeology at Athens. Еванс је држао предавање о некада сјајној минојској цивилизацији, а између осталог, говорио је и о тајанственом писму које се никако није дало натерати да проговори, а којим су се служили легендарни краљеви те епохе. Вентрис је од малих ногу показивао велико интересовање за стара писма, и ове Евансове речи о загонетном писму су свакако оставиле дубок утисак у њему. Толико дубок, да му је проучавање "минојског писма" постало омиљена забава. У својој седамнаестој години он је већ написао и једну опширну научну студију објављену у "American Journal of Archaelogy", у којој покушава да дешифрује писмо мислећи да је писано етрурским језиком. Иако је Вентрис све до 1952. сматрао да је језик Линеарног Б писма етрурски, то му није сметало да из текстова извлачи значења појединих знакова. Још пре пре него што је открио тајну писма, успео је да реконструише граматичке оквире језика, па чак и да укаже и на неке грешке писара. У случају када би се јавила нека форма која потпуно одговара грчкој речи, он би је одбацивао као случајност, јер је Вентрис тада још увек под утицајем Евансове теорије о неписменим Грцима. Ипак, 1. јуна 1952. године, Вентрис се запитао: Нису ли, можда, кноске плочице писане на грчком? Помажући се кипарским слоговним писмом које води порекло од критског, а било је у употреби све до хеленизма, он је успео да прочита десетак грчких речи и имена важнијих градова: Кносос, Амнисос, Тулисос, Пилос и др. Након тога Вентрис је направио још једну пробу са грчким језиком на већем броју натписа. Добијао је све више грчких речи и неизбежан је био закључак да је језик Линеарног Б писма грчки. Тако је након 16 година мукотрпног систематског рада, Мајкл Вентрис натерао неме знаке линеара Б да проговоре. Проговорили су на грчком, тј. на једном архаичном дијалекту, старијем око 1000 година од Платона. Ово откриће је потом утврђено новим натписима из пила и једнодушно прихваћено од свих класичних филолога. Недавна археолошка открића, попут ископавања насеља Димини у Тесалији, пружила су нам материјалне доказе о културном прогресу почевши од Неолита па до Бронзаног доба, у којем дакле, препознајемо три перода: Рано, Средње и Касно. Рано Бронзано доба Око 3000. године пре н.е. појавио се нов народ у Егејском басену, дошавши по неким мишљењима из Мале Азије. Користили су бронзу за прављење оружја и оруђа, тако отпочевши Бронзано доба на том подручју. На коппну, имали су села која су представљала мале независне јединице, најчешће окружена тањим зидовима у циљу одбране. Током времена, грађевине Крита и Киклада су постале нешто комплексније, а сахрањивање је постало уобичајено на свим просторима, осим што се сам процес разликовао од места до места. На коппну су то биле разноразне јаме; на Кикладима су постојале камене одаје а на Криту кружне камене гробнице и пећине. Заједничко за сва ова места је то да је постојао простор за одржавање култних представа и понуда, па су на тај начин мртви често сахрањивани заједно са лепим предметима. Средње Бронзано доба- -У периоду између 2200-1800 г. пре н.е. долази до нових насељавања копна и Кикладских острва. Ова група досељеника изазива велика разарања ( посебно на копну) и двовековну стагнацију читаве цивилизације. У овом периоду се појављују и коњи, што још поред неких других обележја, говори да се радило о досељеницима Индо-Европског порекла. -На Криту долази до цветања културе другог миленијума, нама познате као Mинојска- импресивне зграде, фреске, вазе као и рани примерци писаних докумената само су докази ове изванредне културе. Градиле су се грандиозне краљевске палате, од којих је најпознатија, а и најлепша, свакако била она у Кнососу, разорена око 1700. г. пре н.е. земљотресом или страном инвазијом, да би потом поново била изграђена. Све говори да је минојска цивилизација била примарно морска и да је одржавала трговинске везе не само са Кикладима и копненом Грчком, већ и са Сицилијом, Египтом и осталим градовима на источној обали Медитерана. -Главну улогу у Mинојској религији заузимало је женско (змијско) божанство. Њено поштовање укључивало је симболе плодности а повезивано је и са лунарно соларним циклусима који су имали свакако важну улогу у религијском животу становника Крита. Ова богиња је могла бити средњеазијског типа, а још једна њена карактеристика су и периоди њеног умирања и поновног васкрсења, симболи годишњих доба. Ова појава је учестала у религијама старих народа, а у самој Грчкој митологији је Персефона касније имала сличну улогу. Касно Средње доба Разарање минојских палата око 1450. г. пре н.е. уследило је уздизању Mикенске културе. Неки научници су повезали ове догађаје са катастрофалном ерупцијом на острву Тера, али новија истраживања доказују да се ерупција догодила неких 200 година раније, што опет не значи да ова природна катастрофа није могла да ослаби минојску цивилизацију и тиме убрза њен крај. У сваком случају, нови центри Егејске цивилизације постају тешко утврђени градови копнене Mикенске културе. Микењани су били ратоборан народ, то доказују сцене ратова које су чест мотив у њиховој култури; култури која је постала формалнија и са наглашенијом геометријом од оне раније, минојске. То је све допринело, на крају крајева, развоју добро нам познате уметности класичне Грчке. Типичан град микенске културе је имао краљевску палату у свом центру, док је био опасан масивним зидинама, познатим и као киклопске зидине. Наиме, тада су веровали да су градитељи тих зидина сами киклопи. Записи на Линеару-Б из тог доба садрже и називе неких грчких богова, попут Зевса, као и комплетне спискове предмета краљевске фамилије. Златне маске, оружје и накит пронађени у краљевским гробницама указују на велико богатство Микењана након преузимања сталних трговинских веза од Минојаца. Троја се у то време налазила на погодном месту за пљачкање микенских трговачких бродова. Археолошка истраживања показују да је тај град уништен око 1200. г. пре н.е. што се веома слаже са подацима старих Грка по којима је Троја пала 1184. г. пре н.е. Убрзо након 1200. г. пре н.е. Егејска цивилизација доживљава колапс. По некима, због природних катастрофа, а по другима, што је вероватније, због учесталих ратова између микенских Грка. Кроз спаљена насеља и напуштене градове, цела Грчка се налазила у превирању. Величанствене палате су једна за другом нестајале у пожарима, и мада се живот настављао, степен цивилизације је опао и постао знатно нижи. Вештине попут грађења у камену и писања су пресахнуле, и живот се вратио пољопривредној основи. Археолошка датирања не могу бити сасвим прецизна, као ни сами научни методи попут датирања радиоактивним угљеником, те је немогуће сасвим тачно одредити време ових разарања. У неким местима је изгледа било и по два или чак три разарања; у Микени су куће ван зидина спаљене много пре оних унутар бедема. У Теби су такође јасно видљива два разарања за кратко време. Општа слика остаје нејасна, и све што можемо рећи јесте да је микенско краљевство, са својим бројним напредним становништвом, дошло своме крају, и у следећем веку је Грчка била ретко насељена, а преживели су за живот тражили места мање изложена пиратским упадима с мора. Овај период се може окарактерисати и као својеврсно мрачно доба. КРАЉЕВСКЕ ПАЛАТЕ Монументални споменици критске архитектуре могу се гледати из два угла: као доказ моћи одн. материјалног просперитета и као одраз високо развијених естетских потреба господара. Упоређујући дворове, палате и виле критских племића са скромним кућама морнара, сељака и рибара, долазимо до закључка о разлици у друштвеном положају, а која се, опет, вероватно односила и на права грађана. Вероватно је да су неповлашћене класе биле у вазалном положају према аристократији, и такав однос наметао је одређене обавезе сељака према племићима као господарима острва и власницима главних добара као што су земља, оруђе итд. Због свега овог, сматра се да је на Криту постојала структура класног сруштва у периоду палата, тј. од 2000. године пре н.е. до завршног периода критске цивилизације и инвазије континенталних група, Дораца, око 1200. године пре н.е. Материјално богатство господара палата, ипак, није се могло заснивати само на ономе што су примали од вазалног слоја, већ се велики део добијао и извозом добара у егејски и медитерански свет. Од материјала који су се извозили, најважнији су били уље, вино, мед, критска керамика, нарочито "карамес" вазе и вазе "стила палата". Посебно су популарне биле мале вазе за козметику, које су се извозиле по читавом медитерану. Посматран у једном општем контексту, живот критских грађана, дакле целокупног друштва другог миленијума, текао је у мирољубивој атмосфери. Такву претпоставку намеће и чињеница да у том дугом периоду нема трагова народног револта, устанака или рушења палата. Са сигурношћу се може рећи да је прво рушење критских палата било последица природне катаклизме, а не неког народног устанка или било какве борбе уопште. О грађевинама, дакле дворовима, палатама, вилама и кућама, обавештавају нас две врсте извора: археолошки трагови тих споменика и њихови описи у литерарним изворима. Археолошка документа која осветљавају изглед, композицију и намену критсих грађевина као и њихов практично-уметнички инвентар добрим делом су сачувана само фрагментарно. Палата у Кнососу Палата у Кнососу представља највећи споменик критске архитектуре. Као што је већ речено, овај велики споменик је открио оксфордски археолог сир Артур Еванс 1900. године. Тим открићем обележен је почетак археолошких открића на острву Крит. Све до 1950. године, проучавање критске културе је било ограничено само на споменике архитектуре, примењене и ликовне уметности временски везане за бронзанодопске периоде, када је проучавање проширено и на писана и језичка документа захваљујући тумачењу и дешифровању текстова писаних најчешће на глиненим плочицама и вазама. Захваљујући напорима бројних микенолога показало се да се култура Крита другог миленијума може свести у границе историје, да Крит нема културни примат над Микеном и грчким копном и да популације овог острва пролазе кроз непрекидну еволуцију етничког и језичког развоја, баш као и остале државе Пелопонеза и средње Грчке, а који је довео до стварања грчког етноса. За стицање тих широких сазнања о периоду који је трајао готово цео један миленијум, од највећег значаја су открића критских палата и њихових богатих уметничких и културних инвентара. Величина, значај, пространство и број објеката откривених у Кнососу дају овом грађевинском комплексу карактер дворца једног од најзначајнијих и најмоћнијих владара на Криту. Ове грађевине покривају површину већу од једног хектара и обухватају на десетине и стотине разних просторија, повезаних идејом и наменом у огромну и јединствену целину. Сложен урбанистички и архитектонски план Минојове палате послужио је као разлог да и ову грађевину, поред оне у Египту коју описује Херодот, још антички аутори назову Лавиринтом. По легенди, Лавиринт је дело атинског проналазача Дедала, оца Икаровог. Он је, поред Минотаура, био први заточеник ове грађевине, али је захваљујући вештини својих руку и бистрини ума, Дедал направио себи и сину крила и побегао на Сицилију. У сваком случају, творци минојских грађевина су познавали и остваривали начела архитектуре као уметности и вештине савлађивања простора и облика. Својим решењима односа намене и целисходности грађевине као целине и њених делова као појединачних, посебних јединица, и, с друге стране, обрадом њиховог естетског изгледа удобности и уметничке декорације, критски неимари су ишли далеко испред свога времена. ВАЗНО СЛИКАРСТВО Споменици критског сликарства сачувани су на вазама, као старији, и на фрескама, као млађи облици ликовног стваралаштва критских уметника, који су ове технике упознали, а можда и научили, на Оријенту и у Египту. Међутим, њихове уметничке, лирске и хуманистичке инспирације потекле су из животне снаге европског духа. Дела минојских сликара одишу ведрином, оптимизмом, животном радошћу и љубављу према природи. Поред других, главни сижеи критских сликара су распеване птице, цвеће богатих и разиграних боја – љиљани, љубичице, лотоси и шафрани, крошње зеленог и бујног дрвећа, немирни облици маслина, делфини, летеће рибе, октоподи, снажни младићи и лепе девојке. Њихове слике су живе и одишу ритмом својих облика и боја, живог колорита и оплемењених тонова и прелива. Све је на њима у кретању, таласању и треперењу, све одише ведрином медитеранског неба, свежином и смарагдним зеленилом критског пејзажа и тамним плаветнилом мора. За Крићане се слободно може рећи да су живели у лепоти и због лепоте, и да су у уметности говорили својим језиком, непознатим за уметнике пре њих. Осећали су потребу за сликом не само у свечаним салама и светилиштима, у собама којима су радили и живели, већ су бојом украшавали и саркофаге својих покојника, рељефе на зидовима и статуе својих божанстава. Египћани су можда пре Крићана имали развијено сликарство, баш као и Вавилонци, Асирци и анадолски народи, али је њиховој уметности недостајала снага осећања, животни ритам, топлина људског срца и фини трептаји душе. Та су дела стварана чисто механички, кроз знање и вештину, жртвом коју је живот приносио смрти. Укратко речено, њима је недостајало надахнуће које носи живот и сва радост која долази са њим, а то је управо покретачка снага критских уметника. Они су стварали дела која су говорила за њих и која су зрачила животном снагом на гледаоце; те слике нису настајале у служби теократских идеја њихових господара. Eto, toliko za sada.

Jedan od vodecih istrazivaca nauke pocetkom 20. veka. Bio je filozof, ezoterist, predavac, mislilac, umetnik, arhitekta, knjizevni kriticar, biolog, dramaturg i osnivac Antropozofskog Drustva (ljudska mudrost, pokret koji sjedinjuje ezoterijsko znanje o coveku i svetu). Ovaj pokret predstavlja spoj zapadne filozofije idealizma, gnosticizma, hriscanstva i hinduizma.. centar pokreta se nalazi u Svajcarskoj i Stajner je sam projektovao glavnu zgradu, prvi Geteanum (nadam se da se tako kaze na srpskom). Evo i slike te zgrade: Ona je izgorela 31. decembra 1922. u pozaru koji je najverovatnije podmetnut. Nakon toga, Stajner je projektovao drugi Geteanum, i to su bile dve od ukupno 17 gradjevina koje je on dizajnirao. Drugi Geteanum: Unutrasnjost: Tri njegove gradjevine vaze za jedne od najznacajnijih radova moderne arhitekture. Antropozofija, za razliku od Teozofije, stavlja Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobodjenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim Duhom. Postoje tri osnovna duhovna stanja koja pomazu pri tom psihonautickom procesu: Imaginacija, Inspiracija i Intuicija. Zbog toga, Antropozfija se naziva i oblikom misticnog Hriscanstva. Tu nema posrednika u vezi izmedju Boga i coveka, osim Hrista koji je Misticno Sunce. Za Stajnera, raspece Hristovo je Misterija Univerzuma. Stajnerovo ucenje takodje ukljucuje karmu i filozofiju spritualne evolucije. Covek je spiritualno bice koje je podeljeno na fizicko, etericno, astralno telo i ego. Za fizicko telo je vezana NADA, za etericno telo LjUBAV, za astralno VERA, a za ego je vezana VOLjA. Stajner je zastupao oblik etickog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde misljenje predstavlja organ percepcije. I kao sto oko percipira boje, tako misljenje percipira ideje. Njegove ideje o unutrasnjem zivotu su bile inspirisane izucavanjem Franca Brentana kao i izucavanjem nemackih transcendentalista poput Fihtea, Hegela i Selinga. Takodje, bio je duboko inspirisan Geteovim fenomenoloskim pristupom nauci, razradio je i nastavio to ucenje u nekoliko svojih knjiga (The Theory of Knowledge Implicit in Goethe's World-Conception (1886) i Goethe's Conception of the World (1897)). Bio je izuzetno svestrana licnost i navescu samo jos neka od njegovih dostignuca: Radio je i u medicini i u saradnji sa farmaceutima osnovao kompaniju Weleda, koja i danas proizvodi prirodne medicinske preparate sirom sveta. Kao dramaturg, napisao je cetiri ''Misterije Drame'' koje se i danas igraju. Napisao je seriju clanaka o agrokulturi i izucavao biodinamicku agrokulturu, gde sa na farmu gledalo kao na jedinstven organizam. Kao skulptor, poznat je po radu The Representative of Humanity (1922). Devet metara visoka drvena skulptura koja se moze i danas videti u Geteanumu. Autor je preko 40 knjiga i odrzao preko 6000 predavanja koja su vecinom zapisana i ocuvana. Jos jedna zanimljivost, Stajner je jos tada, daleko pre drugog svetskog rata, smatrao da ce Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvorena u SAD. Takodje, upoznao je, tada vec ozbiljno bolesnog i katatonicnog Fridriha Nicea i nakon tog susreta napisao knjigu Friedrich Nietzsche, Fighter for Freedom. Teoriju Zigmunda Frojda o libidu kao pokretacu dubljih psiholoskih procesa kod coveka smatrao smesnom i netacnom. On je isticao da ponasanje coveka nije uslovljeno nikakvim nesvenim procesima, niti libidom vec spiritualnim bicem. Stajner je do poslednjeg dana svog zivota tvrdio da je ovek prvenstveno duhovno biće i da duhovni svet jeste za njega opipnjiv isto kao i sto isped njega na kome pise. Nakon nekoliko njegovih procitanih knjiga, zakljucio sam da se radi o izuzetnoj osobi, veoma svestranoj i da je bio jedan od najinteligentnijih govornika o duhovnosti i nauci. Ova temu samo mogao da zapocnem i na podforumu Nauka ali mislim da zasluzuje da bude ovde buduci da je akcenat bacen vise na ezoterijsku i filozofsku stranu, a ne naucnu. Ko zeli vise da sazna, evo par linkova: http://www.rudolfsteinerweb.com/ http://www.rsarchive.org/ I na kraju nekoliko citata: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu.... Antropozofi su oni koji iskuse, esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeć.“ To truly know the world, look deeply within your own being; to truly know yourself, take real interest in the world.

Tek sam sada saznao da Nergal boluje od leukemije. Nadam se da ce uspeti da se izvuce.

I ja bih voleo da cujem novi Enslaved ako moze.

Mozda, mada nije da me previse interesuje da li nekog zanima. Posebno ne na forumu sa temama o kozmetici, kosi i sl. koje su medju medju najpopularnijima ovde. Poenta je da sam pisao o necemu sto volim da citam i sto pripada ovom podforumu. Iskreno mislim da ova tema moze da bude zanimljivija od sokratove smrti i sl. Ljudi veruju u mnogo toga, neke od tih stvari su toliko glupe da vredjaju inteligenciju prosecne osobe. Druge imaju vise smisla, ali su generalno nepoznate ljudima jer nikada nisu culi o tome, i njihova prva reakcija je ''aj jebote''. A onda nakon nekoliko godina pocnu da razumeju stvari oko sebe bolje, pa pocnu da veruju i oni. Crno Sunce je simbol star hiljade i hiljade godina i ono se koristi svuda oko nas, ali je skriveno, sa nekim razlogom. I mislim da ljudi trebaju znati vise o tome. Danas uce decu kako je svastika zla, jer je vezuju samo sa nacistima, zaboravljajuci pri tome hiljade godina pre toga kada su je ljudi sirom planete koristili. Ja mislim da postoji razlog za sve to i to nije samo zbog nacista. Tvrdim da se namerno u medijima siri ta propaganda. Mislim da postoji razlog sto zabranjuju i ocrnjuju svastiku a istovremeno promovisu, evo vec koliko decenija, znak mira, koji su isto tako korisitli nacisti i koji ima okultnu pozadinu koja je crnja od najcrnjeg sunca. Mislim da 99 posto ljudi ne zna nista o tome. Ali nekome to odgovara, da zabranjuju cak i prikazivanje tih simbola na javnim mestima. Toliko je okultizma oko nas, na mestima gde nikada ne bismo ni sumnjali, poput supermarketa. Koriste je da bi manipulisali narodom i istovremeno kroz medije nas uce kako je sve to glupost. Zbog toga kada neko pokrene pricu o tome na javnom mestu, kao sto je ovde, reakcije budu poput ovih gore. Ko u sta veruje me totalno ne interesuje. I jos jednom: ovu temu sam pokrenuo iz zabave i mislim da ljudi treba tako da je i vide. Believe nothing, no matter where you read it, or who said it, no matter if I have said it, unless it agrees with your own reason and your own common sense. Buddha

Crno Sunce ranih germanskih plemena Ovaj simbol, buduci jedan od najdrevnijih i najmocnijih, lezi u nasoj dubokoj podsvesti. Kazu da je to kapija ka bezbrojnim nevidljivim svetovima koji su u nama, bas kao sto se pretpostavlja da crne rupe vode ka nekim drugim, drugacijim svetovima. Tu se setim reci mladog Novalisa: We dream of a journey through the universe. But is the universe then not in us? We do not know the depths of our spirit. Inward goes the secret path. Eternity with its worlds, the past and the future, is in us or nowhere. Uostalom, evo par kratkih citata koji ce to bolje objasniti: This archaeology of the psyche, with its different subconscious layers, is matched by an archaeology of historic and pre-historic religious symbols dating back beyond ancient Babylon (‘gateway of the gods’) of which the Black Sun is perhaps the most primordial and the most powerful, being the symbol of a “god-concept” that resonates with our most powerfully bounded, embodied and ‘encapsulated’ sense of self – a sense of self that, paradoxically, is free and independent of all symbols. The individual identified with and permeated by the power of the Black Sun does not emanate ‘spiritual light’ but spiritual strength – the strength of embodied spiritual power. The experience of the Black Sun is an experience of one’s own body as a whole as all soul – as a compact self-contained mass of condensed awareness. The awareness is a knowing awareness of contained and compressed potentiality that one feels as the embodied spiritual power of one’s own being. The knowing awareness is also a source of inner knowing or gnosis – the Black Sun being also a gateway into multiple inner planes of reality, a ‘wormhole’ of the sort reflected in modern scientific speculations around ‘black holes’.... ....Not only ancient mythological images but the modern scientific concept of the ‘black hole’ is a symbol of the Black Sun. A black hole is understood as the result of the infinite gravitational compression of solar matter to a central point or ‘singularity’. Surrounding this singularity however is a spherical enclosure or ‘event horizon’ beyond which no light can escape from the gravitational pull of the singularity – making it invisible or ‘black’. Gravity itself can be understood as the ‘dark’ counterpart to light - a ‘black light’ radiating inwards from a circumference to a centre at infinity. It was the German astronomer Karl Schwarzschild who in 1916 first understood the nature of black holes in terms of Einstein’s theory of general relativity – gravity causing a curvature of light that is equivalent to curvature of space-time itself. The so-called Schwarzschild radius is the radius extending from the singularity at the centre of the black hole to its circumferential event horizon. It is the radius of the gravitational field around the singularity from which light can not escape, but instead circles the event horizon. In terms of general relativity, the curvature of space around the singularity and circulation of light is also a circulation of time. Within the spherical ‘event horizon’ however, the three dimensions of space are transformed into dimensions of time and leaving one single dimension of space – the dimension leading inexorably inwards towards the singularity. Peter Wilberg, Black Sun - The Occult Power within All That Is (2004) Da se dotaknem ponovo Teozofa. U njihovoj filozofiji, rasa Hiperborejaca je prethodila rasama Atlantide i Lemurije. Hiperboreja je kolevka solarnih naroda (koje karakterise duhovnost) naspram kojih su lunarni narodi, vodjeni materijalistickim nagonima. Ovo je dobro opisao i ruski metafizicar Aleksandar Dugin. Po meni, doba Hiperboreje je period koji mnogi zovu i Zlatnim Dobom. Ova mitska zemlja se vezuje za sever, geografski ali i duhovno. Geografski, govorilo se o Arktiku kao pradomovini tih solarnih naroda (zemlja vecnog sunca), u vreme kada je tamo vladala drugacija klima. Za vise informacija o tome, preporucujem radove Bal Gangadhar Tilak-a koji je to lepo objasnio, pre svega u knjizi The Arctic Home in the Vedas. Duhovno, sever simbolizuje cistotu, naspram materijanog juga. Svaka civilizacija ima svoj mit o osovini sveta, tkz. axis mundi - Drvo Zivota, Sveta Planina, Hram itd. (u zavosnosti od naroda. Indoevropljani ulgavnom znaju za Drvo Sveta, kao sto je germanski Igdrasil ili keltski Irminsul) ciji vrh je naseljen bogovima, najrazvijenijim bicima. Ta osovina sveta spaja se svetove a oni se najcese dele na tri nivoa, podzemlje, nas svet i svet bogova. Grcki pesnik Aristej (autor pesme Arimaspea u kojoj su opisana njegova putovanja po dalekom severu) je kao pravi saman u ekstazi posetio Hiperboreju, putujuci kroz stub svetlosti na gore (kosmicki sever), od najdubljih ponora pakla do najvisih svetova bogova. Citiracu filozofa i metafizicara Rene Genona: Almost every tradition has its name for this mountain, such as the Hindu Meru, the Persian Alborj, and the Montsalvat of Western Grail legend. There is also the Arab mountain Qaf and the Greek Olympus, which has in many ways the same significance. This consists of a region that, like the Terrestrial Paradise, has become inaccessible to ordinary humanity, and that is beyond the reach of those cataclysms which upset the human world at the end of certain cyclic periods. This region is the authentic ‘supreme country ’ which, according to certain Vedic and Avestan texts, was originally sited towards the North Pole, even in the literal sense of the word. Although it may change its localisation according to the different phases of human history, it still remains polar in a symbolic sense because essentially it represents the fixed axis around which everything revolves. EDIT: ljudi, nemojte se plasiti. Nije da ja verujem u sve ovo, ali mi je zanimljivo i mislim da je istina tamo negde.. Ovo bi trebalo da je opustena diskusija, vise zabavna.

Upravo sam nasao na youtube-u jednu od mojih omiljenih starijih stvari sa domace scene.

Skoro svi. Sad cekam da izadje The Ward, nadam se da ce biti dobar. Njegovi noviji filmovi mi se ne dopadaju toliko..

Crno Sunce je okultni simbol, usko povezan sa Svastikom (takodje solarnim simbolom, Suncev Krst) i u moderno vreme takodje sa, na zalost, nacistima. Medjutim, oba pomenuta simbola vuku korene iz pradavnih vremena, iz perioda nastanka prvih civilizacija na zemlji. Naci cemo ih u mnogim istocnim religijama, kod hindusa i budista npr. i oduvek su vazili za pozitivne simbole (za dobru srecu pre svega). Ove simbole su dalje koristili stari Grci, Sloveni, Germani, Kelti... Od ova dva, Crno Sunce je, pretpostavljam, manje poznat simbol na nasim prostorima, pa sam odlucio da pokrenem temu pre svega o njemu. Ovo je moderna prezentacija Crnog Sunca: Ono se pominje u brojnim okultnim grupama, pre svega kod Teozofa. To je nevidljivo Sunce, kod kabalista poznato i kao izvot crne svetlosti. Crno oznacava da je nevidljivo, skriveno odnosno okultno. Kaze se da je Crno Sunce bozje oko ili unutrasnje oko naseg ''Ja''; kada nasu paznju usmerimo sa spoljasnosti ka unutrasnjosti, ka Crnom Suncu, tada ce se nasa cula ponovo okrenuti ka spoljasnjem svetu ali gledano kroz bozje oko, kroz Crno Sunce. “Behind your thoughts and feelings my brother, there stands a mighty ruler, an unknown sage – whose name is Self. In your body he dwells. He is your body.” Friedrich Nietzsche Cakre su energetski centri u nasem telu i sama rec zapravo znaci ''tocak'', bas kao sto su i svastika i Crno Sunce simbolizovani slikom tocka, jer oni odgovaraju masivnim crnim rupama cija gravitacija je toliko snazna da univerzum rotira oko njih i vremenom biva usisan. Velika boginja Kali je takodje jos jedan od simbola koje srecemo ovde. Ona je ta koja prozdire vreme i time privodi jednu epohu, kosmicku kreaciju, svome kraju. Koren Kal se odnosi na crno, vreme i ogranicenje. U indijskoj metafizici Crnom Suncu odgovara mahacakra, odnosno velika cakra. Kali je simbolizovana tockom, krugom, jer je ona, poput Crnog Sunca, centar univerzuma, oko nje se sve okrece i ona oznacava pocetak i kraj svakog doba a njenih 12 aspekata simbolizuju razlicite aspekte kosmickih ciklusa odnosno ralizcita stanja kosmicke svesti. Zbog toga se Crno Sunce koristi, poput Mandale, za budjenje primordijalnih snaga u nama. Budjenje moci koja su od rodjenja u nama, ali su uspavane. Jos 1901. Madam Blavacka, osnivac teozofskog drustva, govorila je o centru citavog kosmosa, nevidljivom centralnom Suncu, izvoru celokupne energije. Mozda je ono u sazvezdju Eridan? Tamo su astronomi 2007. otkrili najvecu do sada vidjenu prazninu u svemiru: Da ne bih pisao dalje o Eridanu, ko zeli neka pogleda na eridanus-black-hole-a-monster-one-billion-light-years-across Ja sam prilicno zbrzao i ukratko spomenuo samo nekoliko informacija. Ako bude zainteresovanih za ovu temu, pisacu jos. I da spomenem da ovo nije rasprava o nacistima i da nema potrebe govoriti u bilo kakvom politickom kontekstu. I nije vazno ko veruje i u sta veruje, bitna je zanimljiva diskusija a na ovoj temi mislim da ima materijala za tako nesto.

Jednom recju, genije. Moji omiljeni su Assault on Precinct 13, Halloween, The Thing, Prince of Darkness, The Thing, They Live, In the Mouth of Madness, Vampires... sve sami kultni filmovi. Posebno volim They Live, jos od kako sam ga video kao klinac. Taj film je skoro istinita prica.

Voleo bih da je vise istorijski orijentisanih serija, ovo je jedna od mojih omiljenih.

Otvorio sam Vàli temu, nadam se da ce biti odobreno uskoro, nesto ne vidjam moderatore na ovom podforumu. Inace, sta mislite o otvaranju podforuma Folk i Neofolk? Dosta je bendova koji nisu metal a nalaze se ovde, poput Tenhi i Wardruna (ima ih dosta u svakom slucaju, ja sam bih otvorio jos desetine tema). Ovi zanrovi su sve popularniji i povezani su sa metalom, te mislim da bi bilo lepo da postoji poseban podforum.

Vàli je norveski gitarista i do sada je izdao samo jedan album: Forlatt. Po meni to je jedan od najlepsih akusticnih folk albuma koje sam ikada cuo, predivne melodije, potpuno ocaravajuca muzika. Mislim da se svakome mora svideti. Pored gitare tu su flauta i celo (i tek poneki zenski vokal, cisto da doprinese atmosferi). E sad, znam da ovo nije metal i vec sam pricao o tome na temi Tenhi. Mislim da (neo)folk bendovi za sada budu ovde, bolje ovde nego na ne-metal forumu gde je potpuni haos povodom zanrova. Barem dok se ne otvori, nadam se, forum Folk Neofolk (ili kako vec), mislim da bi to bio pravi potez za yumetal forum. Puno je bendova ovog zanra koji je sve popularniji i blisko vezan za metal muziku. Evo dodatnih informacija o albumu. Band : Vali Album : Forlatt Type : Studio Release Date : 2004-07-04 Label : Auerbach Tonträger Country : Norway Genre(s) : Folk Music Running Time : 34:55 1. Naar Vinden Graater... (3:32) 2. Dypt Inne I Skogen (3:04) 3. Et Ensomt Minne (4:21) 4. Nordlysets Dans (3:02) 5. Lengsel (3:36) 6. Sorg (6:06) 7. Skumringens Omfavn (0:49) 8. Her Ute I Moerket (4:11) 9. Taake (1:39) 10. Doedens Evige Kall (4:35)

Wordless Knowledge je jedna od najboljih black metal pesama koje sam cuo. Btw. nadam se da dolaze u septembru.

Pa i nije bas, dobar trip je imati lucidan san. Astralna projekcija je jezivija.

U pitanju je lucidno sanjanje, jedna vrsta voljnog napustanja tela, poput astralne projekcije. Peckanje i svrab dok lezimo nepomicno se javljaju da bi reagovali, pomerili ruku i sl. a to je signal mozgu da ne spavamo. Ako se odupremo tim smetnjama i neko vreme lezimo nepomicno, pocecemo da sanjamo na javi, i onda sve sto treba da uradimo jeste da posmatramo lsike i udjemo u njih. Ovo je jedna od najprostijih vezbi za postizanje lucidnog sna.

Ok, evo jedne proste vezbe. Najbolje je raditi popodne, nakon dremke od par sati.. lezite udobno i probajte da ne mrdnete nekih pola sata. Oseticete peckanje po telu ili svrab, cisto da bi vas mozak proverio da li zaista spavate (jer se telo ne mrda). Ako uspete da ga prevarite, verovatno cete imati blage halucinacije..a nakon toga vrlo moguce uci svesni u san. Jedino je vazno da se ne mrdate.

Iskreno, gandija nikada nisam proucavao. Bhagavad-gita je alegorija, kao i svaki drugi mit na svetu i moze se protumaciti na vise nacina. Naravno, mit se nekada moze shvatiti bukvalno odnosno, u ovom slucaju, recimo da i jeste postojala bitka. To nista ne menja jer sustina price je mnogo veca od ''ratovati je dobro'' i ''pacifisti su smesni''. Krisnina prica u epu je univerzalna, odnosi se na kompletan zivot i svako ce je shvatiti u skladu sa sopstvenim mentalnim sklopom. Rat je samo posluzio kao ekstremni primer ispunjavanja dharma-e. Da, u tom trenutku Arjuna je trebao ratovati i to je njegova karma. Ne zelim da te demantujem, to nije moj cilj ovde, jer svako ce shvatiti jedno delo na sopstveni nacin. Ja sam shvatio onako kako sam napisao u prvom postu i mislim da tu jasno govorim kako je, za mene, Bhgavad-gita vise od poruke da je dobro ratovati.

Neko je napisao: krishna u giti ne samo da odobrava rat, vecj ismeva ardzhunu zbog pacifizma i nabraja mu razloge zbog kojih rat i ubijanje nisu loshi. Pre svega, bojno polje Darma-ksetra, mesto odigravanja bitke, znaci ''polje duznosti'' i cela prica je alegorija o ispunjavanju svoje najvise duznosti, dharme. To je osnovna poruka Krishne u ovom epu, bez obzira na vreme, mesto i situaciju u kojoj se nalazimo. Ne sumnjati, otkloniti slabost i uciniti ono sto se mora, sto nam je sudbinom predodredjeno na ovom materijalnom planu a ovaj svet je takav da cemo se cesto naci u neugodnoj prilici, bas kao sto se Arjuna nasao. On mora ratovati, prinudjen je na to, nije neko ko zeli ici u rat i ubijati sve oko sebe. U tome je razlika. Karma samo reflektuje posledice nasih predjasnjih dela, nista vise. Karma je dovela Arjunu u tu situaciju i povezala nevidljivim nitima hiljade drugih ratnika na tom polju sa razlogom. To je sve nevidljivo njihovim fizickim ocima, oni ne znaju, strahuju, sumnjaju, osecaju mrznju..ali kada bi videli siru sliku, dalje od trenutka, kroz vreme, sagledali sve svoja dela u proslosti i shvatili zakon karme, naravno da bi bilo drugacije. Ovako, izbio je rat. Nepravda, ubijanje, naravno da je to zlo. Ali ono je prouzrokovano ljudskom rukom, slobodnom voljom i pojedinac poput Arjune je samo uhvacen u tu nevidljivu mrezu sudbine. Cuvsi Krisnine lekcije o zivotu, videvsi duhovnim ocima koje mu je dalo bozanstvo i razumevsi neke vise vrednosti od onih striktno materijalnih, on se pomiruje sa svojom sudbinom i ispunjava svoju dharma-u. Ko pazljivo cita sve Krisnine lekcije o jogi od pocetka do kraja, sa razumevanjem, ne bi trebao da ima takav povrsan sud.

Odlican film, tek sam ga nedavno pogledao i preporucujem svakome ko jos nije. Pravo umetnicko delo. Valhalla Rising is a Danish/British 2009 film directed by Nicolas Winding Refn, starring Mads Mikkelsen. The film takes place in 1000 AD and follows a Norse warrior named One-Eye and a boy named Are as they travel with a band of Christian Vikings in pursuit of a Crusade. Instead they voyage west to North America. The film was shot entirely in Scotland. Vidim da je neko preporucio Man From Earth. Odlican film takodje.

Nemam pojma, valjda sto je jednostavno. Mislim da cu krenuti i ja sa ozbiljnijim skidanjem filmova i serija sa neta, uvek me nekako mrzilo da trazim..

Evo gledam Mucke na nekom hrvatskom programu svake veceri i uzivam. Ovo je jedna od onih serija koje nikada ne dosade i vredi imati u kolekciji sve epizode. Moracu da nabavim dvd kompilacije, skidao sam sa youtube-a par epizoda i smor mi je tako, kvalitet slike varira i nemaju sve epizode.