Odgovor Ajlin u vezi one diskusije oko vibracija. Nisam jos nasao onaj citat, ali evo par reci uopsteno o tome.
Kao i sva ziva bica, takodje i simboli imaju periode razvoja i opadanja. Kada njihova snaga dostigne zenit, oni opadaju na svim stazama svakodnevnog zivota, dok ne postanu konvencionalni izrazi koji vise nemaju veze sa izvornim iskustvom, ili koji postaju suvise ograniceni, ili suvise opsteg znacaja, tako da kada se to desi njihova dubina se gubi. Tada drugi simboli zauzimaju njihovo mesto, dok se oni povlace u unutarnji krug iniciranih, odakle ce se ponovo roditi kada dodje vreme.
Po ''iniciranima'' ja ne smatram bilo kakvu organizovanu grupu ljudi, vec one individue koje po vrlini sopstvene osecajnosti odgovaraju na fine vibracije simbola, koji su im poklonjeni ili tradicijom ili intuicijom.
U slucaju mantrickog simbola, fine vibracije zvuka igraju veoma vaznu ulogu, premda mentalne asocijacije koje se kristalizuju oko njih pomocu tradicije i individualnog iskustva, veoma mnogo pomazu jacanju njihovih moci.
Tajna skrivenih moci zvuka ili vibracija, koja formira kljuc u zagonetkama ostvarenog ili stvaralastva, kao sto oktriva prirodu stvari i pojavnog zivota, bila je dobro poznata posmatracu starijih vremena: rishisima koji su se doselili na padine Himalaja, magima Irana, adeptima Mesopotamije, svestenicima Egipta i misticima Grcke - napominjem samo one o kojima je tradicija ostavila neke tragove.
Pitagora, koji je sam bio upucen u istocnu mudrost i koji je osnovao jednu od najuticajnijih skola misticne filosofije na Zapadu govorio je o ''harmoniji sfera'' - prema kojoj svako nebesko telo, i svi atomi proizvode poseban zvuk na racun svog kretanja, svog ritma ili vibracije. Svi ovi zvuci ili vibracije oblikuju univerzalnu harmoniju, u kojoj svaki element sve dok ima svoju vlastitu funkciju i karakter doprinosi jedinstvu celine.
Ideja o stvaralackom zvuku je nastavljena ucenjima o logosu, koja su bila delimicno apsorbovana od ranog hriscanstva, kao sto mozemo videti iz Jevandjelja po sv. Jovanu, koji pocinje misterioznim recima: ''U pocetku bese Rec, Rec bese sa Bogom i Rec bese Bog... i Rec je stvorila zivot...''
Da su ova duboka ucenja, koja su skoro povezala hriscanstvo sa gnostickom filosofijom i sa tradicijama Istoka, mogla da ocuvaju svoj uticaj, univerzalna poruka Hrista bila bi sacuvana od zamki netolerancije i ogranicenosti.
Znanje o stvaralackom zvuku nastavilo je da zivi u Indiji.
Aleksandra Dejvid Nil opisuje u osmom poglavlju svog Putovanja na Tibet, jednog ''ucitelja zvuka'', koji ne samo da je mogao da proizvede sve vrste neobicnih zvukova na svom instrumentu, vrsti cimbala vec koji je poput Pitagore - objasnjavao da sva bica ili stvari proizvode zvukove u skladu sa svojom prirodom i posebnim stanjem u kom se nalaze. To je zato sto su bica i stvari skupine atoma, onih koji kovitlaju i kretanjem proizvode zvukove. Kada se ritam kovitlanja promeni, zvuk, takodje, stvara promene.. svaki atom neprestano peva svoju pesmu i zvuk stvara svakog casa grube ili fine oblike. Kao sto postoji stvaranje zvukova, tako psotoji i unistavanje zvukova. Onaj koji moze proizvesti oboje moze po volji stvarati i unistavati.
Treba da vodimo racuna da pogresno ne interpretiramo takve izjave recima materijalisticke nauke. Receno je da je moc mantri sadrzana u delovanju zvucnih talasa ili vibracijama malih delica materije, koji se, sto se moze dokazati eksperimentima, grupisu po odredjenim geometrijskim crtezima i figurama, tacno dogovarajuci kvalitetu, jacini i ritmu zvuka.
Mantra ne deluje na takav mehanicki nacin.
Moc i dejstvo mantre zavise od duhovnog stava, znanja i osecajnosti individue. Zvuk mantre nije fizicki zvuk, vec duhovni. On se ne moze cuti usima vec samo srcem, on se ne moze izgovoriti ustima vec samo svescu. Mantra ima moc i smisao jedino za upucene, tj. za osobu koja je prosla kroz posebnu vrstu iskustva vezanog za mantru.
Kao sto hemijske formule daju moc samo onima koji su uopznati sa simbolima koje one sadrze i sa zakonima njihove promene - na isti nacin mantra daje moc samo onima koji su svesni njenog unutarnjeg znacenja, upoznati sa njenim metodima rada i koji znaju da je ona sredstvo za prizivanje uspavanih snaga unutar nas (isti princip kao i kod germanskih Runa), pomocu kojih mi postajemo sposobni da upravljamo svojom sudbinom i uticemo na nasu okolinu.
Mantre ne deluju na racun svoje vlastite ''magicne'' prirode, vec samo kroz svest koja ih dozivljava. One su samo sredstvo za koncetraciju vec postojecih snaga.
