Crna_Dama

Prodajem dve ulaznice za koncert Dream Theater-a u Zagrebu, 29. 10. Sektor 115, tribina c dole, red 3, sedišta 178 i 179. Koštale su po 62 evra, ali ja ih prodajem za 2500 dinara ukupno. Žao mi je da propadnu, a ja ne mogu nikako otići. Ulaznice su PDF, dogovor putem poruka.

Prodajem dve ulaznice za koncert u Zagrebu, 29. 10. Sektor 115, tribina c dole, red 3, sedišta 178 i 179. Koštale su po 62 evra, ali ja ih prodajem za 2500 dinara ukupno. Žao mi je da propadnu, a ja ne mogu nikako otići. Ulaznice su PDF, dogovor putem poruka.

Postavih na temi "Berza", ali nadam se da smem da spomenem i ovde: Nažalost, sprečena sam da idem na koncert u Zagrebu, 29. 10. tako da prodajem dve ulaznice. Mesta su zaista dobra: sektor 115, tribina c dole, red 3, sedišta 178 i 179. Koštale su po 62 evra, ali ja ih prodajem za 40 evra po ulaznici, dakle ukupno 80. Ulaznice su PDF, dogovor putem poruka.

Prodajem dve karte za Dream Theater 29. oktobra u Zagrebu. Nažalost, sprečena sam da idem, drugim, neodložnim obavezama. Mesta su zaista dobra, što možete proveriti na mapi sa sajta Eventim. hr: sektor 115, tribina c dole, red 3, sedišta 178 i 179. Koštale su po 62 evra, ali ja ih prodajem za 40 evra po ulaznici, dakle ukupno 80. Možemo se dogovoriti sve, žao mi je da propadnu. Ulaznice su PDF, uplata na račun u banci, nakon čega šaljem imejlom. Dogovor putem poruka.

A ono za Zeleta i Whitesnake? Ili Čipija u Maidenima? I kod mene su bili najraniji uticaj...tata kragujevački đak i hipik, baš iz te generacije.

Nisam mislila ništa loše, Dugme je bilo prva grupa koju sam kao dete baš obožavala i na neki način su me uveli u rock, kao kasnije Mejdeni u metal. Obe grupe su značajne, velike, a u ono vreme se, naravno, iskustvo nije moglo meriti, Dugmići su bili već ogromne zvezde. Nego mi je sama konotacija tih tvrdnji smešna i nekako sitnokompleksaška, kao ono naše večito "srebrno zlato" - u fazonu "aha, jedan Iron Maiden bio je tek predgrupa našem velikom bendu!" Na to sam mislila. U suštini je simpatično, zapravo.

Super je nova pesma, pevač odličan i na momente mi čak zvuči kao Sebastijan, a čitav zvuk tako vremeplovno 80s.

Super, baš je onako koncizno, a opet sadrži sve važne informacije. I "Arena koja često menja ime", tako tačno. 🤣 Pošto google blogger nešto ne radi, barem kod mene, ovde ću odgovoriti na tamošnje završno pitanje: Prvo, od ovoga da su Mejdeni bili predgrupa Dugmetu imam alergiju, bukvalno, a eto i ovih dana se opet poteže kao "činjenica", od strane poluinformisanih laika, a onako baš samouvereno. Zanimljivo kako su do danas zadržali praktično isti broj pesama koje izvode. Za ova tri prva koncerta, jasno, nisam bila ni u dugoročnom egzistencijalnom planu. Moj razredni iz srednje škole je išao '86. Svaki put to spomene kad dođemo na temu muzike. Kao deo te "u međuvremenu stasale generacije", moj prvi koncert Mejdena bio je baš taj iz 2007. Pamtim svaki detalj, uključujući tu Brusovu anegdotu o kontroloru leta i muzičkoj želji (Wrathchild). E, onda 2009. preplakala u studentskom stanu što nisam imala novca za kartu. Još pomislim kako je trebalo da, nek' ide život, uzmem pare poslate za račune i(li) kiriju, pa nekako nadoknadim sledećeg meseca. Pa 2014. opet, ista kriza, isto propust, isto suze. Ne mogu da prežalim ni repertoar sa dve ploče koje najviše volim iz njihove diskografije, a ni Ghost. I tako stižemo do 2022. - više nema propuštanja. I bilo je fantastično.

Super tekst, originalna zamisao i dobra analiza. Hvala!

Najdraže odsvirane: "Revelations" i "Flight of Icarus", najprijatnije iznenađenje: prisustvo "Blood brothers" (kako je moćna uživo!), najupečatljivije izvođenje: "Sign of the cross" i "The Clansman".

Predivan koncert. Toliko najpozitivnijih mogućih utisaka, da mi povratak u "realnost" danas pada baš mučno. Fantastična (upravo mladalačka!) energija članova, euforična publika i neka baš sjajna atmosfera, odlična scenografija - dinamika, koncepti, prelazi, dramatičnost koja drži pažnju bez prekida; a opet, ništa ne bi toliko vredelo bez vanserijskog Brusa kome, eto, kapa dole i duboki naklon - što kaže moja drugarica, "u boljoj je kondiciji od mene"! Pa i ta predgrupa mi je nešto dobro legla, ne znam, valjda je vladala neka sveopšta srčanost, uzajamna energija bila na nivou, pa su se potrudili i za ono svirke (kraće nego što sam očekivala) nisu ni smorili, čak ću sigurno još da istražujem, "Lorelai" i još par pesama mi se uvuklo u uho. (inače, Ghost, kad smo kod predgrupa) Srećna sam što su tu, što sviraju i postoje, što nas poštuju i što sam prisustvovala spektaklu. Meni zaista prelepo iskustvo.

Pa, sad, na temi o bendu obično se podrazumeva da će uglavnom postovati ljudi koji taj bend vole. A kod ljubavi objektivnost obično nije presudna osobina, šta da se radi. U svakom slučaju, nema ništa loše u euforiji. Verujem da su ih se i ostali uželeli, dobro je da još nastupaju i da nas nisu zaobišli. Nešto lepo se dešava.

I meni, nisam objektivna po pitanju 2007.

Subjektivno mi je žao zbog toga, jer su u pitanju meni najomiljenija dva albuma iz njihove diskografije, ali pretpostavljam da su ih već izgustirali na prethodnim turnejama, pa ko mi je kriv što nisam bila 2014. (i Ghost!)

Da, sad videh. Brus ekstra zvuči.