U grupu svinja ze proizvodnju mesa ubrajaju se: veliki joksir, landrasi (danski, holandski, svedski, nemacki, belijski, norvenski, finski, poljski, domaca mesnata svinja i dr.), durok, hempsir, pijetren i dr. Inostrane rase znacajne za nase svinjarstvo su veliki joksir, landrasi, durok, hempsir i pijetren.
Bele mesnate svinje su velike plodnosti. Krmace oprase 8-14 i odgoje 7-12 prasadi. Masa prasadi pri rodjenju je 1,3kg. sa cetiri nedelje 6-7 kg. i sa sest meseci 90-110kg. Nazimice se pripustaju sa 7-8 meseci . Krmace koje su zavrsile porast mogu imati 200-250 kilograma. Randman klanja je oko 78%, a u polutkama ima preko 50 (60) i vise procenata mesa. Genetski potencijal ovih rasa svinja dolazi do izrazaja samo ako su obezbedjeni dobri uslovi ishrane, nege i drzanja.
VELIKI JOKSIR je najznacajnija i najrasirenija rasa svinja u svetu. Ima sve karakteristike rasa za proizvodnju mesa. Za razliku od landrasa profil glave je blago ugnut, usi su uspravne a ledjna linija moze biti ispupcena, Krmace ove rase oprase 10-14 zivih prasadi. Po intezitetu rasta nalazi se ispred drugih mesnatih rasa. Dnevni prirast nerastova u testu je bio 823-922g. Konverzija 2,53-3,10kg. a mesnatost 54-60%. Kvalitet mesa je veoma dobar. Svrstan je u grupu rasa sa malim brojem zivotinja osetljivi na stres.
LANDRAS su u razlicitim zemljama stvoreni pod uticajem danskog landrasa. To su rase svinja drugog trupa sa posebno razvijenim zadnjim delom, lakom glavom i oborenih usima. Dnevni prirast nerastova variva od 750-914g. Konverzija od 2,58-3.14kg. U polutkama landrasi imaju 53-60 i vise procenata mesa.
DANSKI LANDRAS je stvoren ukrstanjem domace autohtone dugouhe rase sa joksirom.
HOLANDSKI I SVEDSKI LANDRASI su nastali oplemenjivanjem domecih rasa sa danskim landrasom. Najbrojnija rasa u Nemackoj je nemacki landras. Selekcijskim radom i stalnom kontrolom proizvodnih osobina poboljsani su intezitet rasta, iskoriscavanje hrane i povrsiina dugog ledjnog misica.
BEGIJSI LANDRAS cini grupa izrazito mesnatih rasa svinja. Odgajivacki cilj je bio povecavanje mesnatog i smanjenje masnog tkiva. Za razliku od ostalih on ima nesto kraci trup sa izrazenim dubinama i sirinama. Prosecni dnevni prirast grla u testu varira od 700-800g. Konverzija od 2,50-3,00kg. Slanina je tanka tako da je oko 10mm. U polutkama ima 56-61% mesa. U zemljama Evrope i kod naskoristi za ukrstanje kao zavrsna rasa nerastova.
DOMACA MESNATA RASA je nasa plemenita rasa nastala kombinacijskim ukrstanjem joksira, holanskog i svedskog landrasa i suboticke mangulice. Priznata je za jugoslovensku rasu 1966. godine. Nazimica se pripustaju sa oko 8 meseci uzrasta.Krmace oprase prosecno 10,5 i odgaje 9 i vise prasadi. U tovu od 20-95kg, prosecan dnevni prirast je 650g, a od 90-115 kg je veci od 700g, a konverzija je 3,0-3,5kg. hrane/kg. prirasta.
PIJETREN je jedana od najmladjih plemenitih rasa svinja u Belgiji. To je crno-bela rasa svinja srednje velicine i zdepastog trupa. Posebno su razvijeni najmesnatiji delovi trupa, butevi ili i plecke su tako razvijeni da se kaze da svinja ima cetiri sunke. Porast svinja je sporija i manja plodnosti (8-9 prasadi). Dnevni prirast grla u testu varira od 680-770g, debljina slanine je ispod 10mm. Pijetren je najosetljivija rasa. U polutkama ima od 60% mesa. Kvalitet mesa je slabiji. To je rasa sa najvecim procentom halotan pozitivnih zivotinja odnosno osetljivih na stres.
DUROK je americka rasa svinje nastala u 19. veku. Bila su poznata 2 tipa svinja (velika i robusan i mali i mesnati tip) sa crvenom bojom dlake cijem ukrstanjem je stvorena danjasna rasa. Najrasprostanjenija je rasa u SAD-u i Kanadi. Zivotinje su srednje do krupne sa dobro razvijenim mesnatim delovima tela. Trup je srednje dug. Ovoj rasi se pripisuje dobar rasat i iskoriscavanje hrane. Durok u Kanadi do 90kg telesne mase postize veci dnevni prirast od jaksira, landrasa i hempsira. Prosecan dnevni rasat je nesto veci od 860g, a konverzija 2,53kg hrane/kg prirasta. U Danskoj mesnatost duroka je nesto veca iznad 63% ali je niza nego u velikog joksira (65.1%), hempsira (64.9%) i landrasa (64,7%). Durok se gaji u cistoj rasi i upotrebljava za ukrstanje.
HEMSIR je americka mesnata rasa svinja u cijem stvaranju su ucestvovale rase sa belim pojasen iz Engleske. Rasa se narocito sirila u regionima kukuruza ali i sire. Ona je sitnija od ostalih americkih rasa. Trup je srednje dug sa blago ispupcenom ledjnom linijom. Boja cekinje je crna sa belim pojasom preko grebena i prednjih nogu. Dnevni prirast nerasta u testu varira od 820 do 870g, a konverzija od 2,58- 2,86kg sa razlikama izmedju zapata. Plodnost hemsira varira. Postoje podaci prema kojima je srednja plodna rasa sa vise od 8,5 prasadi u leglu do onih prema kojima oprasi 10-12 prasadi. Prasad su nesto manje mase pri rodjenju ali su vitalna i imaju i dobar porast u toku odgoja.
