Vlladimir

SATIRIKON su baš esencija black metala...samo im neka od pevaljki sa granda fali u spotovima, da kult bude potpun. On topic. Omot je okej, što se mene tiče, cela simbolika Immortala je tu: gavranovi, Balshyrk, ledilo, tama...jedino me zanima kako će se onaj ''fancy'' logo uklopiti ovde, ako ga i bude, a bolje bi bilo bez njega.

Big Boss iz Root-a Darvula iz Funereal Moon-a ...

Domaća Zelena Mačka.)) Dzuks de lux-prvi put čujem, ja znam za dodz-a...domaća obična dzukela.

''DZM''

..reče neko ko ima nick Dark Elf.

Ovo su moja tri pufnasta freaka, sa njima mi je ludnica 24/7.

Rodzer Zelazni: Hronike Ambera, obavezno. Murkok - Elrik od Melnibona od Barkera - Midian...

BLASPHEMY — Canada's "first black metal band" — will celebrate the 20th anniversary of its 1989 "Blood Upon the Altar" demo by preparing a few select concerts — the group's first anywhere in eight years. The band — consisting of 3 Black Hearts of Damnation and Impurity (drums), Nocturnal Grave Desecrater and Black Winds (vocals), Caller of the Storms (guitar) and Deathlord of Abomination and War Apocalypse (guitar), and a session bass player to be announced soon — has confirmed two "live rituals" so far: Oct. 03 - The Katacombes – Montréal, Canada Oct. 24 - Dante's Highlight – Helsinki, Finland The Montreal date will be an especially rare appearance in North America outside British Columbia. BLASPHEMY played a handful of West Coast U.S. shows prior to 2001, but claims to have since been denied entry due to the band's "extreme nature." Formed in Burnaby, British Columbia, Canada in 1984, BLASPHEMY released a demo, titled "Blood Upon the Altar", in 1989 and a debut album, "Fallen Angel of Doom", in 1990. The band's second — and so far final — full-length studio album, "Gods of War", came out in 1993 through Osmose Productions. In 1993, BLASPHEMY took part in the "Fuck Christ Tour" and played throughout Europe with IMMORTAL and ROTTING CHRIST. The band's July 2001 concert in Vancouver was released as a live album, titled "Live Ritual: Friday the 13th", in 2002. BLASPHEMY is now working on new songs. For more information, go to www.blasphemymontreal.tk.

Iskreno, Crimson Glory treba zaista da ide u power/prog forum, to što su bili malo smekšali s devedesetim, to je druga stvar. Ako je Crimson za heavy, onda ovde isto tako premestite i Kamelot, Stratovarius...

Kad već to pomenu sa je l' - jer, kako se samo smorim kad me neko pita: ''jer si dobro?'' A u školi me je isto ubijalo kad čujem Aksteriks i Obelisks. Pa dobro, pravilno je ako kažu i ''kući sam'', osim ako ne koriste sleng tipa ''na gajbi'' i slično. Mene nervira kad čujem one pijačne izraze tipa: ''nemam ti pojma'' i ''ne znam ti ja šta''.

Pa normalno da je smešan kad je rađen pod uticajem ''evil dead-a''. Ein! Zwei! Die! Je l' zna neko možda, kad govorimo o filmovima s zombijima kako se zvao domaći horor (možda je i hrvatski), i ima li gde da se skine, koji prati priču u nekim planinčugama kad se iz grobova dignu partizani zombiji, i počnu da kolju čobane, i da upadaju u sela...gledao sam ga kao klinac, ne sećam se baš tačno kako je sve išlo, uglavnom pamtim scenu kad ih nekim čoban rasteruje sa bakljom i viče ''marš, marš!''

Bračni par se doseljuje u jednu kući u kojoj živi još jedan bračni par. Tokom filma pridošlice otkrivaju da je drugi bračni par u satanističkoj sekti, ali pre toga oni se zbližavaju sa njima, orgijaju, sexaju se, dok ne počnu da se događaju čudna ubistva i da se pojavljuju demonske sile i prikaze, za ostatak vidi sam, glupo je da prepričavam ceo film. Na drugom disku je dokumentarac u produkciji ''curch of satan''. I ne nandajte se, ne pojavljuje se King Diamond.

White Dog je fenomenalan horror, koji kako ide sve više naginje ka drami, i na kraju ti ispadne čak žao psa ubice... Inače, pogledajte i ''Hunter's Blood'', ekstra je film. Od novijih, dobar je dead snow. Danska produkcija, i primer da skandinavci imaju mnogo toga da pokažu u okviru kinematografije (Arn je odličan primer). Tu je i Cannibal Holocaust, ko voli raw/snuff-like shock horrore. ili Salo: Nakon čijeg snimanja je ubije reditelj Pasolini. I Satan's Blood, koji imam na dva diska, jedan od jačih horora iz sedamdesetih:

Dobar je ''Nekropolis'', ali jedan od najboljih Dylanovih stripova ikad je ''Poslednja Stanica - Užas'' kada radi na slučaju protiv Mabusa zajedno sa Marti Misterijom. Imao sam davno, ortak mi ga izgubio, moraću opet da ga nabavim. Stripčina i po. 160 strana, izdat kao specijal, back in 1990. To nabavi obavezno.

Samo se pomoliš i kažeš : May the force be with me. Je l' ima gde da se nabavi ili čak skine onaj live što je snimljen kod nas kada su bili sa Holy Moses u kst-u 2002?

Kod mladjih scenarista koji rade Dylana, problem je što se rasplinu, i toliko zapetljaju priču, da čovek pomisli da će ići bar na dve-tri sveske, i onda samo saseku, totalno zbrzaju kraj, zasole ga nekom kvazi filozofijom, i tripom ''mislite o tome, šta bi bilo kad bi bilo, ili da je bilo...'', Dylan sa novim scenaristima gubi na horor shmeku dok više dobija na nekom abstrakt art pristupu...

Meni je i Nick Rider bio kul, Trigo je bio fenomenalan, a da ne zaboravim kultne crtače poput Milaca i Fonta, koji su bukvalno razvaljivali u epizodama. I kad već pominjete roia, pikata i stana, ne zaboravite ni bruna brindisija za Dylana, odličan crtač, i nadasve dobar jazz muzičar.

Pa ukucaj samo negde Mister No - Kobni Teret i naći ćeš...Mister No, i sivi oblaci.

To im reci!

To je odličan crtać, u ono vreme jedan od prvih dugometražnih rotoskopovanih, a da nije rađen za Diznijev studio. Zamisli koji je trip statisti koji igra Gulivera bio da skače, igra po praznom studiju, dok ga fotkaju, i snimaju a posle toga opcrtavaju, precrtavaju i ubacuju u film...

Ne sećam se da sam ikad onu kompilaciju koju imaju, da l' beše iz '99 uspeo celu da odslušam iz cuga...što reče Gojko, poslednji bend od kojih očekuješ re-formaciju...iako verujem imaju milionski broj poklonika njihovog im zvuka.

Kad već pominješ Dylana, baš zamišljam da su ikad dali Feriju ili Donateliju da ga rade...koji bi to užas bio... Bila je jedna epizoda Mister Noa, koju je radio Donatelli, kad Mister No duva travu...koji su to flashevi bili...) Jedna od najsocijalnijih epizoda ikad. Tragikomedija. A naslovnu radio Lebović, koja nema veze sa mozgom, a ne s epizodom.

Valjda su sad naučili da sviraju.

Savršenstvo je Black Sad, stripovi i ilustracije Frank Frazette, Mebijusov opus, Enki Bilal, Millerov Batman, Bislijev Fukk, Conan Johna Busceme (RIP), Stripovi Aleksandra Hecla i sve što je radio Petar Meseldzija. Dylan je samo solidan.

Pa nije to ništa čudno, i Diznijeva Pepeljuga i Snežana su rađene na isti način, sa živim glumcima...da ne pominjem Betty Boop. Za Tygru inače, u ''Fire and Ice'', oko 200 devojaka je prošlo audiciju dok nisu našli onu pravu. Frazetti su sve devojke mišići i meso.