Runner

Naiđoh na ovo, tribute to Gamma Ray album https://burningsun.bandcamp.com/album/cosmic-rayz

@HeLLsarma Imaš ovde ovo u PDFu: https://www.exitfest.org/assets/EXIT2019_timeline.pdf

Meni je onih par singlova pod imenom Terminal bilo super i ne bih imao ništa protiv da su par stvari sa novog albuma još malo preuredili ili ostavili sa sirovijom produkcijom, ubacili tekstove na nekom nepostojećem slovenskom jeziku i napravili od njih novi singl ili EP, umjesto da ih stave na album.

Juče stiglo

Bez ljutnje i uvrede, ali mislim da su diskmeni već 2005. počinjali da budu "passe" Sjećam se da sam u jesen 2000. ganjao da kupim neki Panasonic diskman i tako pređem na CD tehnologiju, pa sve hoću-neću, da li da kupim ili ne, pa ga ipak ne kupih jer uz njega nije dolazio AC adapter, a ja sam zamišljao da slušam diskove preko diskmena na struju, a ne na baterije. Ispalo je dobro što sam batalio tu ideju, jer sam pola godine nakon toga kupio Samsung mini liniju sa 3 CD ležišta. Laserski čitači su služili generalno dobro, sve do 2008. U to vrijeme sam ionako već bio popustio pred mp3-cama.

Debela gotičarka striptizeta na Solitude uživo

Diskove unazad 12-13 godina kupujem uglavnom, ili bolje reći isključivo, da podržim određeni bend ili da kod sebe imam original disk benda koji mnogo volim. Drugim riječima, kupujem diskove domaćih bendova koje na taj način želim da podržim i kupim original od Maidena kada izbace novi studijski album ili DVD. Ja u gradskom prevozu u toku ljeta kad su gužve i vrućinčine uglavnom izbjegavam da bilo šta slušam. Pogotovo slušanje nekog teškog rifovskog doom-a u takvim uslovima zna da bude itekako mučno i depresivno. Sa druge strane, tako neki hladni goth zvuk tipa The Sisters of Mercy i slično mogu da slušam samo u periodu od novembra do februara, poželjno u večernjem terminu, kad nema dnevne svjetlosti.

Skidam sa neta u mp3 formatu i slušam preko Windows Media Playera kad sam za kompom (takođe, uglavnom nešto radim, kucam ili čitam, mada nekad legnem na krevet, opustim se i pustim album) ili sa telefona dok sam u prevozu ili po gradu, a tada koristim Rocket Player. Nikad ne slušam albume preko bilo kakvih striming servisa, izuzev što ponekad pustim nekim album preko Youtube-a, ali samo par pjesama da vidim vrijedi li ga skidati na komp. Preko diskova više i ne slušam, a kad se desi da kupim neki disk, tada ritualno preslušam taj album prvi put preko CD plejera na kompu, a onda ga ripujem u mp3 format, a CD odložim u kutiju.

U Beogradu su 17. avgusta, u "Garaži". Ulaznice: 1200 din, pa 1600 i na dan koncerta 2000 din. https://www.facebook.com/events/468420467257507/

R.I.P. Srčani udar, navodno. Moja omiljena stvar od Angre, moguće da je to i prva njihova koju sam ikad čuo. Snimio je na kasetu sa radija, išla na Metalmaniji kod Jadranke Janković.

Spot za "Untamed" Nemam ništa specijalno da dodam na ovo što ste napisali o novom albumu. Meni je takođe dobar, primjetno bolji od "Sword Songs", ali će albumi poput "Iron Will" i "Hammer of the North" vjerovatno ostati zauvijek nedostižni. U neku ruku, to je i logično. U to vrijeme su bili dosta svježi u ovom epic-heavy-doom izrazu (mislim na bend), a u međuvremenu su ga dobro razradili i kapiram da nema tu mnogo nečega novog da se izmisli. Najbolja stvar na novom albumu mi je "He Sent Them All to Hel"

I još jedna nova:

Ja ga povezujem sa ubistvom Đinđića.

Nadam se da će ih udostojiti nekom manje sirotinjskom binom od one koja je prisutna na Beer Garden-u unazad par godina.

Grief Collector, trio u kojem je za vokale zadužen Robert Lowe. Ovo im je album prvenac. Meni iskreno ovo i nije ništa specijalno nakon dva slušanja, ali svakako je lijepo ponovo čuti Roberta nakon dužeg vremena.

Nakon ovih prethodnih komentara stid me da napišem da mi je ovaj novi album neuporedivo bolje legao nego onaj prvi iz 2016. Čak mi i ovaj novi pjevač više leži za ovakav tip tehničkog powera nego Ian Parry. Onaj prvi album sam preslušao nekoliko puta i arhivirao ga u folder. Čak na ovom novom albumu ima i nekih pjesama koje su mi baš ušle u uvo, tipa "Horizonless" ili "Necromantic Worship". Generički je itekako, ali me fino vozi i drži pažnju. Još samo ne znam da li da ga tretiram kao ovogodišnje ili prošlogodišnje izdanje, s obzirom na to da je zvanično izašao 26. decembra 2018.

Na prvo slušanje dobre su mi ove obadvije nove stvari. Prva mi čak bolja od druge.

Nova stvar, sa predstojećeg albuma: https://www.youtube.com/watch?v=kwNo-pWxDAY

Naletih na ovaj blog, pa ako neko ima živaca da iščita čitavu recenziju albuma: https://vjetropevdevintownsend.blogspot.com/2019/04/empath-devin-townsend-review.html Ja je nisam pročitao, ali me je ovako na prvi pogled fascinirala autorova volja za pisanjem i seciranje albuma song-by-song. Inače, u pitanju je neki naš čovjek, a ne bi me iznenadilo i da je ovde na forumu prisutan Prvo sam krenuo da na IMDB-u čitam podjednako opsežan članak o nepotizmu u srpskom filmu, a to me je dalje odvelo na recenzentov Youtube kanal, a preko toga stigoh i na njegov blog. Da koincidencija ostavi završni pečat, svega nekoliko sati ranije poslušao sam album "Empath" po prvi put.

Super bilo preksinoć, predobar bend za pogledati uživo. Meister Cagliostro

Matoš, stari doom gotičar Utjeha kose Gledao sam te sinoć. U snu. Tužnu. Mrtvu. U dvorani kobnoj, u idili cvijeća, Na visokom odru, u agoniji svijeća, Gotov da ti predam život kao žrtvu. Nisam plako. Nisam. Zapanjen sam stao U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne, Sumnjajući da su tamne oči jasne Odakle mi nekad bolji život sjao. Sve baš, sve je mrtvo: oči, dah i ruke, Sve što očajanjem htjedoh da oživim U slijepoj stravi i u strasti muke, U dvorani kobnoj, mislima u sivim. Samo kosa tvoja još je bila živa, Pa mi reče: Miruj! U smrti se sniva. Antun Gustav Matoš (1907)

http://www.paranoid.si/napovednik/18-4-2019-mednarodna-konferenca-na-temo-black-metala-moderna-galerija-ljubljana Oduvijek su bili ispred sviju nas, mislim na Slovence.

Ima li neka nova caka da se embeduje Youtube klip u poruku, da se normalno prikaže video? Isprva je moglo, a sada mi javlja da ima neka greška, pa ostane samo link, bez videa.

Negdje sam još davno naletio na ove Francuze iz polovine 90ih i na album "Reaching the Golden Gates", inače drugi od ukupno dva koliko su izdali. Sada mi album mnogo bolje leži nego ranije kada sam ga poslušao par puta i batalio. Neoklasični simfo / power fazon otprilike, a gitaru je svirao onaj Francuz što je kasnije svirao sa Lucom Turillijem i Rhapsody, pa je i to konekcija koja može da ukaže o čemu se radi. Omot albuma je fantazija. https://www.youtube.com/watch?v=jLLLteYLwGY