Kao prvo, produkcija je odlična. Znači, baš se prijatno iznenadih. Mislila sam da će album biti daleko lošiji i da neće moći da prismrdi Salvation-u, ali je sasvim na nivou.
Nego, Sword of fate - savršeno otvaranje albuma. White noise se ni meni ne sviđa nešto preterano, oni sporiji delovi su malo iritirajući. Slažem se sa +Abigail+ za Blessed Curse.
Jesus saves, A new light (Hor je pun pogodak, fino doprinosi atmosferi), Living temples (onaj vokal u pozadini od otprilike polovine 3. minuta je... Wow. A i kraj pesme je jeziv) - fenomenalno.
Anathema Maranatha - verovatno najbolja pesma na albumu, ostadoh bez reči.
Anti-Flesh Nimbus - jbt, Đurđevdan. oO haha...
Još me samo interesuju tekstovi, da upotpunim sliku ovog albuma. Mada ne sumnjam u njihov kvalitet.