Helly ~snowidija~

ja sam genije za ultra bolesne snowe (hwala, hwala) samo zajeb shto se napijam pa spawam ko zaklano cheljade i ne secam se ni shta je bilo u jawi, a ne u snu... nego, ewo jedan od mojih retar.....normalnih snowa: ja sam u kuci mog caleta i odjednom dolaze milijarde i milijarde pacowa, odaswud, pochinjem da bezhim i odjednom ima jakooo mnogo ljudi i swi bezhe u panici od pacowa, nastaje haos ko u filmowima. ja se sakrijem u auto mog caleta i tu mi pacowi nishta ne mogu, al onda dodje neki chowek i nekako udje unutra i mene nekom mochugom istera... ja bezhim i bezhim... pacowi... mnogo pacowa... sad sam u nekoj welikoj zgradi gde su wrhowni pacowi (koji su odgomni i stoje na dwe noge) i ja sam postala sluchkinja wrhownom pacowu, sa josh jednom dewojkom, da me ne bi pojeli. i ja sad tu u njegowoj kancelariji/sobi spremam i kazhe ona meni (ta druga dewojka) da radim swe ali samo da ne diram njegowe papire koji se nalaze u jednom malom ormanchicu. i ja sad ofc, moram da widim te papire... ja otworim orman i widim ti papiri su isechci iz nowina, slike britney spears. a ja swe ko u filmowima oni kad istrazhuju tako posmatram papire... ulazi pacow i ja odskochim od ormana. on mene pita shta sam to radila, da nisam gledala njegowe tajne papire??!! ja reko samo sam trazhila zhwaku... on izwadi iz tog ormana iz jedne staklene posudice jedan orbit i stawi mi jednu zhwaku u moju kerecu posudicu (?!). i probudim se ae neko owo nek protumachi hahahahahaa i to je samo jedan od mojih jako zanimljiwih snowa , tog se najbolje secam a bili su i oni moji drugowi, mali shareni dinosaurusi u planini i neka zla zhena protiw koje se borimo. i ne... nisam narkoman

eh, shta su swe o meni prichali... weshtica sam bila josh od osnowne pa i dan danas, satanista od srednje, sad sam i narkoman i "pankerica" (?!) i "Luciferowa sledbenica" a owih dana chujem i da sam sekla wene i bezhala od kuce eh, i chujem da mi je deda umro, a dan posle da je pao u komu (mrtaw?) i mama me se odrekla, otishla, pobegla s nekim... jako je zanimljiwo slushati shta ljudi prichaju. uwek saznash neshto nowo o sebi i shta ti se deshawa u zhiwotu

a jebem ti mrachnu kulu... uzmem prwi deo... uzmem drugi deo... swa srecna uzmem treci deo u nadi da cu konachno otkriti shta je na kraju...skontam da ima josh delowa... kupim swih pet delowa... swa srecna jer me jakooo zanima kraj... skontam da ima josh i drugi deo petog dela, i josh dwa dela koje nigde ne mozhesh nabawiti... psujem i kinga i njegowu prokletu mrachnu kulu u pm

nije gej. heh, ja plachem skoro swaki put kad je prochitam kao i Jesenjinowu prichu Siromah i Druskan... ufff... to kad chitam plachem kao malo dete

Sergej Jesenjin Pesma o keruši U svitanje, u pojati niskoj, Gde se zlati rogoza gomila, Sedmoro je štenadi riđaste, Sedmoro je kučka oštenila. Ližući ih jezikom crvenim, Milovala štenad sve do mraka, I kopneo sneg je zagrejani Ispod njenog toploga stomaka. Kad je jato kokošaka lenih Zadremalo na motki sedeći, Pošao je seljak natmureni, Svih sedmoro noseći u vreći. Mučeći se da im priđe malo, Trčala je kroz nanose meke... I dugo je, dugo je drhtalo Nezamrzlo ogledalo reke. Kada se natrag vukla po prtini, Ližući svoje telo oznojeno, Mesec joj se nad kućom učini Kao jedno riđe štene njeno. Gledala je u visinu modru, Žalosni se urlik dugo čuo, Tanki mesec klizio po svodu I u polja za breg utonuo. Nemo, ko od milostinje bedne, Kada kamen bace joj iz šale U sneg su se pseće oči njene Kao zlatne zvezde skotrljale.

heh, a ja bash wolim sama da idem u pozorishte uwek se udubim toliko da kad zawrshi treba mi wremena da se wratim na owaj swet a izludjuje me kad neko pricha, pa kad i kad se smeje, ali to josh i prezhiwim... i onda, normalno, uwek pored mene sedi neki matori deda shto stalno komentarishe

bash sam je kupila, poshto sam je dugo trazhila. barker je car. trenutno, Ray Bradbury - Something Wicked This Way Comes (Nesto Nam Se Zlo Privlaci)

nekad dawno sam trenirala (3 godine), a pre neki dan me je pobedio konobar al, dobro... waljda zato shto mi je to bio prwi put posle nekoliko godina da igram. moram opet pocheti da wratim konobaru

ne slazhem se. parodija na ljude i owaj swet preko komichne epske fantastike.

ewo, kao nowi menadzer ( ) - hocete swirku u Somboru?

epska, jeste

hehehe bila mi je medju omiljenima kad sam bila mala

obozhawam pozorishte

ok je, ali ima King i boljih (pricha horor i ef (i sf) frik ) trenutno chitam Eraldo Baldini - Kao vuk i LOTR... opet a poslednje shto sam prochitala je Djawo je moj drug - Marka Vidojkovica. puu daleko bilo, kakwa fizika ljudi?? nikad to nisam chitala, nikad necu ni chitati

06.06.06. to kao sluchajno