oʞɾoƃ

We are the chosen ones

Pa i jeste, to je deadsy-jev fake.

Trebalo je pizda da dođe pre 11 meseci, pa ništa

Jedini zajeb je što isto ovo možeš da pitaš i ako je paganski običaj.

Nikad Fenriz, uvek Acerbus...

Danas da. Izvorno ne.

Dimmu Borgir - Devil's Path Originalno Hot Records izdanje iz 1996. Iz Singapura stiglo.

Hm, jebem li ga, ja mislim da je Fenriz.

Ona glavna Japanese bitch iz Gallhammera. Sreća pa je sa njim, inače im niko ne bi dao ugovor za ono govno.

Čekajte da okačim Belphegor intervju, da vidite vi šta je iskrenost.

Znam, ali kolika je čast i prestiž dobiti intervju sa Antaeusom, a onda pitaš čoveka ovakve gluposti.

Realno su te ljudi napušili najstrašnije. Go with Christ.

Kakav očajan intervju, lik je em pozer, em ne zna engleski. Kaže liku "I'm a fundamentalist atheist" a onda na kraju "Ad Maiorem Sathanae Gloriam". Pu.

To čekamo još od juna ja mislim Nema linka još, niti ga Hell's Headbangers prodaje. Neki zajeb se desio.

http://www.megaupload.com/?d=8T0EOAD2

Vidi se drastičan napredak u duhovitosti, ovo "sha" umesto tri tačke je totalno roflcopter.

U jebote ala je ovo po pički. Eto kako primitivno može da bude kvalitetno, a ne neki tamo Darkthrone :haha;

I ovi vole da se seku, jeb'o ih Shining samodestruktivne.

Jebi se, ovo bi bar moglo da bude kvalitetno. Dobiš sutra ceo paket kad se vratim sa faksa, sad sam preumoran.

To je opšta kultura, nije da ih sad aktivno slušam A s obzirom da je Tom učestvovao u stvaranju ovog sranja, poređenje je sasvim na mestu.

Najbolji Funeral Mist - Maranatha, instant klasik što se mene tiče. Najgori 1349 - Revelations Of The Black Flame, razočarenje epskih razmera, njihov Cold Lake. Užas.

Možda neće ni biti pretprodaje.

Trebalo bi ovih dana da skoknem do Višnjice, pa ću da slikam konačno onu pečenjaru "kad jaganjci utihnu"

Zato što je najteža Rammstein pesma ikad? Ja je isto nisam voleo, ali sad je obožavam.

Koja genijalnost ovaj Grand Declaration Of War... Prolazio sam danas kroz diskografiju i uvideo koliko je ovaj bend bio nekonvencionalan i pre i posle Euronymousove smrti. Zapravo, DMDS je, neizmerno značajan za scenu koliko jeste, njihovo najjednostavnije izdanje, meni čak i najmanje interesantno iz ove perspektive. Dao bih mu 8 možda po današnjim standardima, nikako više, kamoli da ga proglašavam za najbolji black metal album svih vremena. Primitivni Deathcrush je od svog suludog introa opičeno izdanje, ovo od 1995. nadalje da ne pričam. Snimiti jedan GDOW 2000. godine nije ništa drugo nego avangardnost, dok je Ordo Ad Chao takođe čist klasik žanra. Blasphemera kao kompozitora ne cenim ni za dlaku manje nego Euronymousa; čak bih se usudio da kažem da na vagi materijala snimljenog pre i posle 1993. muzički gledano preteže teg "posle" bez većih problema. Neverovatno kako niko od Norvežana sa te rane scene nije ukačio tu progresivnu komponentu benda, već su svi išli na varijantu "što bolji i hladniji rif", pa onda pravili aranžman oko toga. Zato je ova "religiozna" bratija mnogo direktniji derivat Mayhema od Immortala, Darkthrone-a i ostalih "kultova" drugog talasa. U pravu su likovi iz DsO kad kažu da najbolje od žanra tek treba da dođe. Kome se Mayhem završava 1993., njemu se tu završava i sposobnost percepcije black metala. I onda čovek ukapira da čuveni "cornerstones" black metala zapravo uopšte to nisu, već samo jedna nebrušena preteča kvaliteta koji tek dolazi.