Vidiš, ja baš mislim da su Šveđani udahnuli mnogo više daha u black metal u 21. veku nego Norvežani. Shining, Watain, Ondskapt, Armagedda, Sorhin, Marduk u novoj postavi, Funeral Mist, Malign, Ofermod... To ne može biti dalje od opisa švedskog black metala koji si ti dao ("brzina i konstantno ponavljanje"). Ima Švedska bendova i pored Dark Funerala.
S druge strane, osim časnih izuzetaka (poslednji Mayhem ili 1349), Norveška teško da je dala bilo koju zaista vrednu novu ideju u poslednje vreme. Immortal crk'o, Emperor crk'o, Ihsahn ode u progresivne vode, kao i Enslaved, Samoth i Trym u death metal, Gehenna je čas death čas black, Carpathian Forest i dalje drvi isto što i pre 15 godina, samo slabije, Darkthrone ode u punk, Dimmu Borgir odavno prestao da se zove blackom... Ne kažem da je bilo koji od tih bendova sada manje vredan, ali ako se držimo striktno black metal priče, tako stoje stvari.