Ove godine me nijedan album nije naročito oduševio ili raspametio. Bilo je par dobrih (Rotting Christ, Anaal Nathrakh, Dark Tranquillity), čak i vrlo dobrih (Antaeus, Deathspell Omega, Throane) izdanja, ali ništa što bi vredelo posebno hvalisati ili kovati u zvezde.
Drugim rečima, ko je prošle godine umro, ništa posebno nije propustio.
Nadajmo se da će 2017. doneti malo više svežine.