JELENA
Godine rata ,
godine gladi i pogibije ,
godine teske prodjose ,
dva deteta sama su ostala ,
od ranog detinjstva ,
uzajamno mnogo volese se,brat i sestra ,
prelepa Jelena…
U oskudici zivese ,
skoro bez hrane i vode ,
bez ikog da im pomogne ,
ali srecni sto imaju ,
ljubav izmedju sebe ,
uvek zaklinjase se sestra ,
bratu sirocetu ,
da volece ga doveka ,
i nikad izneveriti ga nece ,
“Zajedno dok smrt ne rastavi nas , brate…”
Tako i bese ,
godine teske sledise,prolazise ,
ali , brat i sestra sve zajedno prebrodise…
Ali novi pakao ,
na zemlju dosao je ,
ponovni ratovi i medjunarodne mrznje ,
prvo im dom srusise ,
a , onda , Jelenu ubise…
Rekose bratu :
“Nije strasno ,
ne brinite se ,
ne placite ,
jedan zivot , manje-vise…
Jedino sto imao je ,
jedino sto voleo je ,
jedino iskreno u svetu prokletih lazi ,
sada oduzeto mu je ,
Jelena otisla je , na put bez povratka ,
Jelena otisla je , negde u nebesa …
sa andjelima nek bude srecna ,
jer sreca ta ,
od svega je veca ,
na zemlji patnje zavrsile su se ,
za nju sada , gotovo je…
Brat na kolena , jecavsi pade ,
i dok na grobu pali svecu ,
Bogu obraca se :
“Uzeli su mi kucu ,
uzeli su mi porodicu celu ,
uzeli su mi , potom i sestru ,
nek mi uzmu i slobodu ,
al nikad mi nece uzeti veru…“
“Sestre uvek secacu se ,
mogu ubiti je , oduzeti mi je ,
ali iz srca nikad ,
bol i sestru iscupati niko nece…”
Nad krstom kleci i suze lije ,
“Mozda meni sreca , sudjena nije ,
ona je uvek , negde daleko ,
ti znas da uvek volecu te ,
POCIVAJ U MIRU , SEKO…”